Veliki broj
donacija, �iji je dolazak gromoglasno najavljivan jesu ustvari
krediti koji �e ovaj narod morati da vra�a
Du�an kao
Srbija
Srbija je, prema podacima koje je po�etkom ove godine
objavio republi�ki ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom
Goran Piti�, u periodu od 5. oktobra 2000. godine do kraja 2001.
godine, potro�ila ukupno 1,2 milijarde evra dobijenih iz donacija.
Ministar je tada jo� rekao da su "sve donacije, koje su i�le preko
Vlade Srbije, stigle do korisnika i da nije zabele�ena nijedna
malverzacija".
Pitanje je me�utim koliko su efikasno iskori��ene pare koje
su pristigle iz inostranstva i kakva je sudbina tog novca, odnosno
da li je re� o poklonima, kreditima ili nekim drugim poslovniom
aran�manima.
Predstavnici vlasti naj�e��e govore o donacijama, a da se
niko nije potrudio da objasni kakva je struktura pristiglih
sredstava, ko ih za �ta dobija, koliko zaista od odobrenih ili datih
sredstava sti�e u na�u zemlju i koliko se stvarno potro�i za
unepre�enje onoga za �ta su pare namenjene.
Tako je u javnosti stvorena pogre�na slika da su donacije
zapravo novac koji stranci jedva �ekaju da nam daju kako bi mi
unapredili i razvili sve ono �to nam predstvalja problem. Ako se
pogleda struktura pre svega obe�anih, a zatim i pristiglih sredstava
jasno je da se zapravo, uglavnom, radi o kreditima sklopljenim pod
manje ili vi�e povoljnim uslovima. A kredite, naravno, treba vra�ati
i na njih treba pla�ati povoljnije ili manje povoljne kamate, u
du�em ili kra�em periodu. Na taj na�in se obavezno podi�e i stepen
zadu�enosti zemlje prema iniostranim poveriocima, �to naravno
optere�uje i bud�et iz koga se vra�aju kamate i glavnica.
Tako je vlast prona�la na�in da ionako prezadu�ena dr�ava
nabavi sredstva za funkcionisanje u stanju relativne socijalne
stabilnosti, da se odr�avaju socijalnii mir i privid boljeg
ekonomskog stanja. �injenice da makroekonomski pokazatelji govore da
se nacionalnoi dohodak po glavi stanovnika pove�ava i da je za
potro�a�ku korpu potrebno manje sredstava nego pre godinu dana,
kriju na drugoj strani i pora�avaju�e mikroekonomsko stanje u kome
novac nikada nije bio bezvredniji, odnosno da ga nikada nije bilo
te�e zaraditi, a lak�e potro�iti.
- Nisam imao uvid u tokove donacija, pa ne mogu da
komentari�em da li se dr�ava i koliko dodatno zadu�ila. Najbolje je
da o tome govore podaci, pa ako je sve bilo na dobrobit naroda onda
o treba pohvaliti. Ali ne treba pre�utati ni ako se radilo ono �to
nikako ne bi trebalo, isti�e prof. dr Danijel Cvjeti�anin,
ekonomista.
A cifre govore slede�e. U poslednjem kvartalu 2000. godine,
Srbija je kao urgentnu humanitarnu pomoc dobila 265 miliona evra.
Ova sredstva su uglavnom kori��ena 2001. godine, u kojoj je
potro�eno 565 miliona evra, a dodatna sredstva obezbe�ena su na
Briselskoj donatorskoj konferenciji. Republi�ko ministarstvo za
ekonomske veze sa inostranstvom saop�tilo je nedavno da je od ukupno
obe�anih donatorskih sredstava do kraja prve polovine ove godine
Srbija iskoristila 1,22 milijarde evra. Ako je ministar Piti� u
pravu, od sredstava dobijenih na donatorskoj konferenciji u Briselu,
pro�le godine je potro�eno 300 miliona evra, ove je planirano da se
potro�i 550 miliona, za narednu godinu 390 miliona, a o�ekuje se da
�e ukupna suma biti potro�ena 2004. godine, kada pristigne i
poslednjih 172 miliona evra.
Ina�e, Srbija je u pro�loj godini od donatora ukupno dobila
630 miliona evra, koliko je u�lo u zemlju, a najve�i deo pomoci,
vi�e od 250 miliona evra, upotrebljen je za oporavak energetskih
kapaciteta i uvoz struje i gasa, kao i za ubla�avanje velikih
zaostataka u isplatama socijalnih davanja (oko 30 miliona evra),
uvoz dizela i dubriva za poljoprivredu (18 miliona) i va�nih lekova
i sirovina za njihovu proizvodnju - 32 miliona evra.
Vlada planira da u ovoj godini u infrastrukturne projekte,
privatni sektor i projekte na op�tinskom nivou potro�i oko 895
miliona evra iz donacija, od �ega je 550 miliona dobijeno na
Briselskoj donatorskoj konferenciji pro�le godine i 345 miliona evra
iz ove godine. Za strukturalno prilagodavanje i rekonstrukciju
infrastrukture u prvih �est meseci ove godine potro�eno je 390
miliona evra.
U prvom tromes�cju ove godine u Srbiju je u�lo jo� 230
miliona evra, od �ega je Svetska banka kao podr�ku strukturnom
prilagodavanju dala zajam od 80 miliona evra, a EU 40 miliona evra
za podr�ku srpskom bud�etu. Od Svetske banke se u 2002. o�ekuje novi
kredit pod izuzetno povoljnim IDA uslovima od 85 miliona dolara,
koji ce biti namenjen razvoju finansijskog i privatnog sektora, a
verovatno jo� 50 miliona dolara za nove projekte.
Za narednu godinu, ugovoreno je 820 miliona evra donacija, a
najvi�e sredstava bi�e utro�eno za struktirnu reformu
sistema.
Novi trogodi�nji finansijski aran�man sa MMF te�i oko 800
miliona dolara, a u 2002. kroz KARDS program iz EU treba da stigne
180 miliona evra, najvi�e za energetiku, zatim za puteve, granicne
prelaze, dr�avnu administraciju... Evropska investiciona banka
odobrila je za Srbiju 120 milona evra (za �eleznicu, puteve i
aerodrom Surcin), a pregovara se o kreditnoj podr�ci od jo� 160
miliona evra, uglavnom za energetiku i putnu infrastrukturu.
Evropska banka za obnovu i razvoj, takode, je ve� odobrila 300
miliona evra, od �ega je, na primer, 65 miliona namenjeno obrtnim
sredstvima i pokretanju proizvodnje doma�ih kompanija. Iz ovog
programa Beogradu je namenjeno 60 miliona evra, dok su sumu od 50
miliona evra ve� raspodelili i dobili Ni�, Novi Sad, Kragujevac i
Leskovac. Sa EBRD se pregovara o jo� 165 miliona evra kreditne
podr�ke od koje �e polovina biti namenjena energetici i izgradnji
puteva u Srbiji.
Ako me�narodna zajednica tokom ove jeseni organizuje novu
donatorsku konferenciju, sli�nu onoj u Briselu, sme�e nam se novi
milioni evra, a svaki gra�anin �e pojadina�no postati jo� du�niji.
Dr�avni zvani�nici u svojim javnim nastupima retko kada propuste da
naglase kako sada�nja vlada ne �eli da �ivi od donacija i pomo�i iz
inostranstva. Me�utim, sredstva obezbe�ena upravo iz ovih izvora
ipak su prakti�no omogu�ila pre�ivljavanje mnogih sektora u protekle
dve godine.
Urgentna humanitarna pomo� postepeno ve� nestaje, dok se
pove�ava potreba za pomo�i u razvoju. Tako sedonacije koje su
stizale u obliku poklona smanjuju, a u njihovoj strukturi sve
dominantniji postaju "meki krediti", dobIjeni pod povoljnim
uslovima.
Od najavljenih 440 miliona evra u 2000. godini, ceo iznos
u�ao je u zemlju kao bespovratna pomo�, kao i gotovo svih 565
miliona evra potro�enih protekle godine. U ovoj godini pokloni �ine
ne�to vi�e od polovine ukupno najavljenih sredstava, a ve� idu�e
godine bespovratna sredstva �ini�e manje od tre�ine sume.
Pro�le godine ugovoreni su "meki" krediti u vrednosti od 450
miliona evra, a o�ekuje se da �e ove godine to dosti�i 390 miliona
evra.
Ako se pa�ljivo pogledaju navedeni podaci i u obzir uzmu
ozbiljna upozorenja da na�oj zemlji dug "pariskom klubu" nije
smanjen za 66 odsto, kao �to je to gromoglasno najavljeno, spoljni
dug na�e zemlje je pove�an. Govori se da je on sada, ve�i za oko dve
milijarde dolara u odnosu na pre dve godine.
A, oporavak celokupne privrede tra�i mnogo vi�e novca, koji
bi trebalo obezbediti kroz privatizaciju, strane direktne
investicije, reformu bankarskog sektora… Srpski zvani�nici ipak
o�ekuju da �e me�unarodne finansijske organizacije i razvijene
zemlje svoju podr�ku njihovom reformskom kursu jo� jednom potvrditi
na najavljenoj donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju i obezbediti
pomo� pribli�nu prethodnoj. Jedan od velikih projekata koji bi mogao
da bude ponu�en donatorima i kreditorima, verovatno je strategija
smanjenja siroma�tva u Srbiji, koja bi se sprovodila kroz podr�ku
razvoju i privrednom rastu.
Zoran
Kne�evi� |
