|
OBRAD KESI�: Pogled iz Va�ingtona Balkan van ameri�kih interesa Za Balkan pobeda republikanaca zna�i da �e Amerika jo� br�e da se distancira od ove regije | |
|
Republikanci u me�uvremenu slave svoju pobedu i u�ivaju u me�usobnim sukobima demokrata. Republikanska stranka je ostvarila san svake stranke time �to je preuzela kontrolu nad tri najva�nija centra ameri�ke politi�ke mo�i, a to su Bela ku�a i dva doma ameri�kog Kongresa. Za ameri�ku spoljnju politiku posledice su slede�e: Prvo, predsednik Bu� je dobio jo� ve�i prostor da u�e u rat protiv Iraka. Iako ga je ve�i broj demokrata u Senatu tako�e podr�avao, ipak je jasno da bi ga oni napali u slu�aju da u tom ratu ne bude sve i�lo prema o�ekivanjima. Bez opasnosti od ozbiljnijih politi�kih napada i opstrukcije demokrata u Senatu, Bu� mo�e sasvim slobodno da vodi svoj rat. Za Balkan pobeda republikanaca zna�i da �e Amerika jo� br�e da se distancira od ove regije. Odmah posle izbora iz uticajnih republikanskih izvora mogli su se �uti komentari poput onih da je krajnje vreme da Amerika prizna svoj neuspeh na Balkanu i da tra�i kreativna re�enja da bi se izvukla iz ove problemati�ne regije. Tako je i uticajni analiti�ar D�on Holzman nastupio pre neki dan u svojoj analizi izbora na Balkanu i posledica izbora u uticajnom Vudro Vilson Centru. Holzman je preporu�io da Amerika �to pre, vrlo tiho, u konsultacijama sa evropskim zemljama i zemljama Balkana saop�ti da je krajnje vreme da se zatvaraju neka otvorena pitanja i da njoj uop�te nije va�no kakva �e re�enja da se na�u za ta pitanja, ali da je nu�no da ta re�enja budu prihva�ena od strane lokalnih igra�a na Balkanu. I drugi izvori u samoj republikanskoj stranci potvr�uju da Amerika nema zna�ajnih interesa na Balkanu i da �e u vrlo kratkom roku morati da se vojno povu�e sa ovih prostora i da prepusti Evropi da se ona bori sa problemima regije. Dok je o�igledno da je, generalno, ameri�ki stav da je Balkan na periferiji ameri�kih interesa, ipak postoji jedan vrlo va�an izuzetak, a sve je to vezano za rat protiv terorizma. To zna�i da sve stvari koje su vezane za budu�i ameri�ki rat protiv Iraka - pitanja oko trgovine sa Irakom i drugim zemljema, poput Sirije, Libije, Severne Koreje i Irana koji su na ameri�kom spisku zemalja koje podr�avaju terorizam – dobijaju na zna�aju, pa otud treba o�ekivati da �e se posledice ogledati u odnosu balkanskih zemalja sa Amerikom. Kad je Balkan u pitanju, pre izbora administracija je ovo pitanje vrlo pa�ljivo motrila i vrlo diplomatski reagovala. Sada, kad ne postoji podela vlasti, Bu�ova adminsitracija mo�e mnogo agresivnije da nastupi sa svojom spoljnom politikom. Za Srbiju i za oba entiteta Bosne, pa i za Hrvatsku to zna�i da nemaju vi�e vremena da se igraju oko pitanja od najve�eg zna�aja za ameri�ku administraciju. U ameri�kim medijama ve� postoji mi�ljenje da bi Amerika morala da kazni zemlje koje kr�e embargo na trgovinu oru�jem sa Irakom. Me�u republikancima jo� je ja�e ube�enje da Amerika ne mo�e jednom rukom da daje finansijsku pomo� zemljama Balkana, a drugom da ih udara �tapom kad sazna da trguju sa zemljama koje su na ameri�koj crnoj listi. Na planu unutra�nje politike, tako�e, predsednik Bu� je oja�ao svoju poziciju i mo�i �e barem za naredne dve godine (kad slede novi izbori za Kongres i za predsednika), da maltene radi �ta �eli. Evropa je prili�no nezadovoljna rezultatima ameri�kih izbora jer vidi da Bu�ova administracija, koja nije ba� u�ivala veliku popularnost u va�nim evropskim dr�avama poput Nema�ke i Francuske, posle ovih izbora izlazi mnogo ja�a i mnogo samouverenija. Sve ovo zna�i da demokrati nisu jedini koji su izgubili na ovim izborima. I Evropa je izgubila i ono malo prostora koji je imala za uticaj na ameri�ku administraciju. | |
Title: Message
http://www.reportermagazin.com/look/reporter/articlereporter.tpl?IdLanguage=4&IdPublication=1&NrIssue=239&NrSection=1&NrArticle=696
