http://www.patriotmagazin.com/media/014.htm PATRIOT (Republika Srpska), broj 45, 16. decembar, 2002. Sudenje Slobodanu Milosevicu Iskrivljeni karakter protiv istine Babic je kazao da se o planu Z-4 dva puta konsultovao s Milosevicem - prvi put mu je Milosevic rekao da je plan dobar, dok je drugi put rekao "samo mirno". Upitan zasto je Milosevic govorio "mirno, mirno" ako se protivio planu, Babic je odgovorio da "postoji razlika kada Milosevic stoji iza necega i kada, radi forme, govori 'mirno, mirno'" pise: Ljiljana Kovacevic Nimalo slucajno hrvatski mediji likovali su prateci svedocenje zasticenog svedoka C-061 pred Haskim tribunalom protiv bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. A kako i ne bi kada je C-061 iliti bivsi visoki funkcioner nekadasnje Republike Srpske Krajine Milan Babic tokom svedocenja ucinio sve da amnestira Hrvatsku od odgovornosti za izbijanje ratnih sukoba na podrucjima ove bivse jugoslovenske republike. "Svedocenjem Milana Babica u Hagu potvrdena je hrvatska istina o ratu u Hrvatskoj koju vise nisu bili spremni da brane ni mnogi hrvatski politicari i javni delatnici", ocenili su neki hrvatski mediji, isticuci kako Babicev iskaz obara teze da je rat posledica dogovora Slobodana Milosevica i Franje Tudmana o podeli BiH, te da su oruzani sukob u Hrvatskoj 1991. godine izazvali radikalno nastrojeni Hrvati. "Posle svedocenja Babica jasno je da se u Hrvatskoj nije dogodio autenticni ustanak zbog narusavanja srpskih prava, nego su Milosevic i JNA izazvali rat s ciljem rusenja ondasnje hrvatske vlasti i zadrzavanja Hrvatske ili nekih njenih delova u Jugoslaviji", klicu hrvatski novinari. Insajder No. 1 Na ono sto je navelo Milana Babica da postane svojevrsni advokat Hrvatske i da prebacujuci krivicu za izbijanje rata na Jugoslaviju i Milosevica pokusa opravdati sva zlodela Tudmanovog rezima prema Srbima, ukazuje cinjenica da Babic i sam ima status osumnjicenog pred Haskim tribunalom. Uostalom, u dokumentu tuzilastva C-061 je oznacen kao "insajder" koji ce, izmedu ostalog, potvrditi da su "politicki lideri" Srba u Hrvatskoj "koordinisali svoju strategiju direktno sa optuzenim ili njegovim agentima". Zeleci da spase vlastitu kozu, Babic je tako pogazio sve sto je nekada cinio i za sta se zalagao. I ne samo to - tvrdnjama da je vece zlo bilo to sto je Jugoslavija pomagala Srbe u Hrvatskoj nego ono sto je ozivljena ustaska politika zelela i dobrim delom i ucinila tamosnjim Srbima, pokazao je u kakvo moralno blato moze uplivati ucenjen covek. Babiceva insajderska prica pocela je tvrdnjom da se Srbi u Hrvatskoj 1990. godine nisu zalagali za otcepljenje od te republike, vec za autonomni status u okviru njenih granica. On tek usput pominje usvajanje amandmana na hrvatski Ustav kojima se uvode novi (ustaski) drzavni simboli te republike, opstinama (dakle i onim sa srpskom vecinom) ukida pravo na udruzivanje, proteruje cirilica, a Srbi svode na nacionalnu manjinu i narod drugog reda. Medutim, tvrdi Babic, nije tadasnji hrvatski rezim, koji je oziveo sve ono sto je nekada bila nacisticka tvorevina NDH, kriv za rat. Krivi su Srbi, Srbija, Jugoslavija, a ponajvise Slobodan Milosevic. Optuzbe iza skrivenog lika i iskrivljenog glasa Tako Babic (tada jos C-061 skrivenog lika i iskrivljenog glasa) tvrdi da je gupa pod kontrolom Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije u jesen 1990. godine u Kninu i okolini organizovala diverzije u cilju uvodenja vanrednog stanja u Hrvatskoj i rusenja Vlade u Zagrebu. Potom sledi salva optuzbi - tadasnja JNA i formacije pod kontrolom SDB-a Srbije, a sve uz znanje Milosevica, silom zaposedaju hrvatske teritorije, teraju nesrpsko stanovnistvo, JNA ulazi u rat s Hrvatskom, pljacka, pali i unistava hrvatsku imovinu. Ni reci o napadima Hrvata na kasarne JNA, ubistvima golobradih vojnika, o masakru porodice Zec u Zagrebu i masovnim likvidacijama Srba u mestima sa hrvatskom vecinom. Babicev zadatak i nije bio da govori o onome sta se stvarno desavalo, nego da tuzilastvu Tribunala i medunarodnoj javnosti "popravi ugled" u slucaju "Milosevic". Kada ga je Milosevic upitao: Je li Krajina napala Hrvatsku ili je sovinisticki hrvatski rezim napao Srbe?, glatko je odgovorio: "Rekao sam vam kako je doslo do sukoba." "Vi ste 28. februara 1991. godine doneli odluku da, umesto politickog resavanja krize, prisajedinite RSK sa Srbijom, iako se Srbija, ukljucujuci i mene, tome protivila", uzvratio je Milosevic, a sudija Mej je zatvorio sudenje za javnost. Pomoc proglasena zlocinom Kao dodatni dokaz da su Srbija i Milosevic odgovorni za rat u Hrvatskoj premijer nekadasnje RSK priznao je da je od uspostavljanja SAO Krajine do hrvatske ofanzive "Oluja", 1995. godine, Srbija pruzala finansijsku, materijalnu i tehnicku pomoc institucijama te oblasti, koja je prerasla u Republiku Srpsku Krajinu. A onda sledi jos jedna optuzba - Vensov plan, koji je predvidao demilitarizaciju na podrucjima u Hrvatskoj pod srpskom kontrolom i rasporedivanje medunarodnih mirovnih snaga, prihvacen je pod pritiskom Beograda. Vensov plan bio je, prema recima svedoka, pod pritiscima iz Beograda, prihvacen u februaru 1992. godine uz protivljenje velikog broja politicara RSK. Jedan od onih koji su se protivili Vensovom planu, koji je nudio obustavljanje daljih borbi, bio je i sam Babic. U to vreme smatrao je da plan ne pruza dovoljno garancija Srbima. Sledi potom prica i o mirovnom planu Z-4, ali ovoga puta uz propratnu pricu da je mirovni plan odbijen po nalogu Milosevica. I "cvrsti" argumenti za "cenjeni" sud: Babic je kazao da se o planu Z-4 dva puta konsultovao s Milosevicem - prvi put mu je Milosevic rekao da je plan dobar, dok je drugi put rekao "samo mirno". Upitan zasto je Milosevic govorio "mirno, mirno" ako se protivio planu, Babic je odgovorio da "postoji razlika kada Milosevic stoji iza necega i kada, radi forme, govori 'mirno, mirno'". Dve godine ranije sam Babic je govoreci o ponasanju Milosevica u vezi sa planom Z-4 za jedan banjalucki magazin ustvrdio kako je tadasnji predsednik Srbije bio indiferentan u odnosu na ponudeno resenje. "Milosevic prosto nije bio primoran da ulazi u rizik sukoba sa Zapadom zbog nas. Nacelno, on je dao podrsku za mirovno resenje sukoba i rekao da se slaze sa sporazumom. Nista vise i nista manje", govorio je tada Babic. Toliko o Babicevoj iskrenosti, koju je u sumnju doveo i sam optuzeni Milosevic, koji nije mogao a da ne primeti da se ne podudara ono sto C-061 govori pred Tribunalom i ono sto je radio i izjavljivao u vreme izbijanja sukoba u Hrvatskoj. Razlike izmedu insajdera i Kocicevog jazavca O ulozi Milana Babica u sudskom procesu protiv Milosevica pred Haskim tribunalom sigurno ce se baviti strucnjaci raznih oblasti. Medutim, uvek na kraju ostaje ona ljudska dimenzija. Babic je pokazao na kakvu izdaju, cak i samog sebe, covek moze biti spreman. Milan Martic, takode visoki funkcioner bivse RSK, takode je osumnjicen za ratne zlocine i, za razliku od Babica, vec se nalazi u Seveningenskom pritvoru. Za razliku od svog imenjaka, on je Tribunalu porucio: "Gospodo, ja od vas ne trazim milost. Ocekujem pravdu. Ocito je da je moja uloga Kocicevog jazavca, ali nema veze, sigurno cu drzati do svog dostojanstva i necu dozvoliti da me ponize. Necu ovo malo zivota sto je ostalo dozvoliti da zivim u bescascu." ...................................... O sizofrenoj narcisoidnosti Milosevic je tokom sudenja Babica nazvao "sizofreno narcisoidnim", tvrdeci da je takvu dijagnozu o Babicu postavio psihijatar i osnivac Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj Jovan Raskovic. Na insistiranje Milosevica, tada jos zasticeni svedok C-061 potvrdio je da je Raskovic bio "ugledni doktor". Milosevic je zatim pitao: "A da li je tacno da je u vasem slucaju vise puta uocio sizofrenu narcisoidnost...". Medutim, odgovor je onemogucio sudija Ricard Mej, tvrdeci kako to nije primereno pitanje, vec "jeftin komentar". ........................................ Gde su pare od donacija za RSK? Milosevic je Babica optuzio da je utajio vise od 169.000 dolara koje su mu, kao pomoc za RSK, 1994. licno predali Srbi iz SAD. Iako je Babic negirao da je ikada primio taj novac "na ruke", Milosevic tvrdi da je protiv Babica tada otvorena istraga, a da je inspektor Vladimir Velebit, koji ju je vodio, kasnije "na nepoznat nacin" ubijen u Krajini. Milosevic je sudu kao dokazni materijal prilozio i spisak donatora. ............................ Od Kukora preko Beograda do Haga Milan Babic roden je 1956. godine u selu Kukor, kod Knina. Diplomirao je na Stomatoloskom fakultetu u Beogradu 1981. godine. Postao je clan Srpske demokratske stranke (SDS) uoci prvih visestranackih izbora u Hrvatskoj. Ta partija je osvojila ubedljivu pobedu u opstinama sa vecinskim srpskim stanovnistvom, nakon cega je Babic izabran za predsednika opstine Knin, glavnog grada buduce RSK. Tokom burnih dogadaja koji su usledili Srpska demokratska stranka se sredinom 1992. pocepala na umereno krilo, na celu s njenim predsednikom Jovanom Raskovicem, i radikalno, Babicevo krilo. Bio je predsednik i premijer SAO Krajine, a potom i predsednik i premijer RSK. U Beograd je Babic sa porodicom dosao uoci hrvatske akcije "Oluja", 4. avgusta 1995. godine, posle koje su Krajinu napustile stotine hiljada Srba. Izbeglicki zivot je nastavio u beogradskom predgradu Batajnici, gde je na imanju rodaka gajio zivinu. Babic je ozenjen Dusankom, imaju sina Stefana i kcerku Jelenu. Serbian News Network - SNN [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
