General Mekenzi: Za�to smo �utali o Meda�kom d�epu
General Luis Mekenzi, nekada�nji komandant snaga UN za
biv�u Jugoslaviju, u razgovoru za Blic News priznaje da je kanadska vlada,
septembra 1993, odlu�ila da svesno prikrije informacije o operaciji hrvatske
vojske u Meda�kom d�epu i o sukobima svojih vojnika sa hrvatskim snagama u
poku�aju da za�tite srpsko stanovni�tvo
Autori: Branimir Gaji�/Milorad Ivanovi�
Odluka kanadske vlade da odlikuje 875 svojih vojnika koji su, kao deo snaga Unprofora na zadatku odbrane nekoliko srpskih sela, septembra 1993. godine pro�li kroz te�ku bitku sa hrvatskim snagama u rejonu mesta Medak u Lici, usledila je tek nakon skoro decenijske zvani�ne �utnje koja je obavijala ovaj, za Kanadu, veoma kontroverzni doga�aj. Specijalne medalje �asti koje su pre nekoliko nedelja uru�ene nekada�njim „plavim �lemovima“ trebalo je da predstavljaju odavanje priznanja svim vojnicima koji su u�estvovali u najve�em kanadskom ratnom okr�aju tokom proteklih pedeset godina, jo� od vremena rata u Koreji.
Izvrnuta pri�a
Me�utim, tek �to su vesti o ovoj ceremoniji obi�le svet, hrvatski nedeljnik Nacional potrudio se da �itavoj pri�i da druga�iji oblik. Naime, prema navodima ovog lista, bitka u takozvanom Meda�kom d�epu se „nikada nije dogodila“ dok su odlikovani Kana�ani „ni krivi ni du�ni postali heroji nepostoje�eg mita“.
Taj mit, prema hrvatskom nedeljniku, nije u stvarnosti bio ni�ta drugo osim „par hitaca ispaljenih po no�i na hrvatske snage“.
- Nije bilo upotrebe artiljerije, minobaca�a niti vazdu�ne podr�ke. Stvari koje su se tada desile mogle bi se nazvati raznim imenima ali nikako bitkom. Kanadska interpretacija je osmi�ljena da bi povratila poljuljani moral vojsci i javnosti nakon niza gre�aka - tvrdi neimenovani oficir hrvatske vojske koga citira Nacional.
Ministarstvo odbrane Kanade je odmah reagovalo, demantuju�i navode iz ovog �lanka. Njihov portparol tvrdi da je „�itav doga�aj bogato dokumentovan mnogim valjanim dokazima“, ne �ele�i da ulazi u potencijalne motive hrvatske �tampe. Iako su u samoj Kanadi doga�aji koji su se de�avali izme�u 9. i 17. septembra 1993. godine temeljno zata�kavani, ipak javnost ve� dugo zna za postupke hrvatske vojske, kojoj su kanadski vojnici u jednom trenutku bili meta, na koju su i nasrnuli.
- Mora da se shvati da je, u trenutku de�avanja bitke u Meda�kom d�epu, u Kanadi izbio veliki skandal povodom vesti da su na�i vojnici u Somaliji prethodno mu�ili i ubili neke ljude - ka�e za Blic News kanadski general Luis Mekenzi, nekada�nji komandant snaga UN za biv�u Jugoslaviju.
- Na� general�tab bio je preokupiran razre�enjem tog slu�aja, kada su do�le vesti o borbama u Hrvatskoj. Morate da znate da su ve�ina vojnika u kanadskim mirovnim snagama dobrovoljci koji poma�u ljudima da pre�u ulicu ili starim �enama kada padnu. Vlada je tada odlu�ila da svesno prikrije te informacije, kako se ne bi stekao utisak da na�i mirotvorci idu u neke zemlje i ubijaju ljude. Me�utim, to je najgora mogu�a stvar, jer kad poku�avate ne�to da sakrijete, javnost i mediji �e ipak to saznati. To se i desilo 1995. godine, kada su neki aspekti bitke bili objavljeni u �tampi. Kanadska populacija bila je veoma razo�arana �to joj informacije nisu saop�tene na vreme.
Na pitanje novinara Blic Newsa da li veruje da su Hrvati znali da pucaju u Kana�ane, general Mekenzi sa vidnim ogor�enjem ka�e:
- Siguran sam da su znali. Svaki profesionalni vojnik zna �ta radi. Ne iznena�uje me izjava hrvatskih generala da se ta bitka nije ni desila, jer ih to ne predstavlja u dobrom svetlu. Oni su radili veoma prljave stvari tamo prema Srbima. Imam potpuno poverenje u sve ono �to je opisao kanadski komandant, potpukovnik D�ejms Kalvin.
Napad na snage UN
Doga�aji oko Medaka po�eli su napadom hrvatske Devete gardijske brigade „Li�ki vukovi“ na oblast u Lici u blizini Gospi�a, gde se nalazilo nekoliko srpskih sela. Taj napad je do�ao nekoliko meseci nakon prethodne akcije hrvatske vojske na oblast Maslenice, gde su se tako�e nalazile snage UN kao svojevrsni „tampon“ izme�u oblasti tada�nje Republike Srpske Krajine i HV. Ofanziva kod Maslenice je otpo�ela granatiranjem polo�aja snaga UN koje su se povukle i nakon �ega su jedinice HV umar�irale u to podru�je. Po istom modelu po�eo je i napad septembra iste godine. Prema obave�tajnim izvorima UN, cilj tog napada bio je „pro�irenje koridora na Jadransko-dalmatinskom zale�u, udaljenje linije fronta od Gospi�a“, ali i „udaljavanje pa�nje od doma�ih politi�kih kontroverzi u samom Zagrebu“.
U ovoj oblasti nalazio se kanadski bataljon sa UN oznakom CANBAT1, koji je sa�injavalo 875 vojnika Drugog bataljona kanadske lake pe�adije Princeze Patricije, kako je glasila zvani�na vojna oznaka ove jedinice. Polovina tih ljudi su bili rezervisti, dok su im u misiji o�uvanja primirja na liniji srpsko-hrvatskog razgrani�enja pomagale jo� dve mehanizovane �ete francuske armije. Ova jedinica bila je me�u bolje naoru�anim u �itavom Unproforu i u svom sastavu imala je ameri�ke oklopne transportere, protivtenkovske rakete i te�ko pe�adijsko oru�je.
Glavnokomanduju�i u snagama UN u tom periodu bio je francuski general �an Kot, koji je, po sopstvenom priznanju, ovu jedinicu namerno prebacio u to podru�je o�ekuju�i nevolje na tom delu rati�ta. On se �ak nadao da �e Kana�ani odlu�no reagovati na eventualni hrvatski napad i da se ne�e razbe�ati ve� prilikom prve ispaljene granate, obnavljaju�i tako ugled UN, naru�en prethodno kod Maslenice.
500 granata
U momentu dok su se kretali ka svojim ranije odre�enim polo�ajima, kanadski vojnici su ujutru 9. septembra dospeli pod jaku artiljerijsku vatru sa hrvatske strane. Bilo je jasno da su u HV odlu�ili da nastupe po istom obrascu granatiranja jedinica Unprofora, sve dok se one ne razbe�e. Preko 500 granata je tog jutra palo na Drugi kanadski bataljon.
Sama situacija na frontu je i�la lo�e po snage tada�nje vojske RSK, sve dok na predgra�e Zagreba nije lansirana sovjetska raketa zemlja-zemlja „luna“. Hrvatski predsednik Tu�man usmeno se slo�io da obustavi ofanzivu i povu�e svoje snage, a zatim je, 13. septembra, i potpisao sporazum sa UN o tome. Taj ugovor je trebalo da se realizuje u �etiri faze. U tre�oj fazi kanadski bataljon je trebalo da bude raspore�en u oblasti koju su hrvatske snage zauzele u prethodnim danima. General Kot je li�no preuzeo komandu nad ovom osetljivom operacijom ne �ele�i da u slo�enom lancu komande UN do�e do bilo kakvih nesporazuma koji bi izazvali incidente. Dolaze�i u �tab CANBAT1, podsetio je kanadskog komandanta Kelvina da pravila UN dozvoljavaju „plavim �lemovima“ da uzvrate na vatru ukoliko budu ugro�eni.
Kao po danu
Ali, �im su se u kasnim popodnevnim satima 15. septembra snage UN pomerile sa svojih pozicija, na kojima su prethodno bile ozbiljno bombardovane, na njih je otvorena vatra sa polo�aja Devete gardijske brigade HV. Laku pucnjavu, me�utim, zamenila je prava kanonada, kada su putem krenuli oklopni transporteri UN, ofarbani u belo s istaknutim plavim zastavama me�unarodne organizacije. Bilo je jasno da HV ne�e dopustiti prolaz.
Slede�ih 15 sati besnela je bitka, za koju izvor Nacionala iz hrvatske vojske tvrdi da je la�ni mit.
- Neko je viknuo da nas opkoljavaju sa bokova i tada mi je talas straha nanovo pro�ao kroz telo - pri�ao je kasnije narednik Rod Diring iz 7. voda.
- Bili su na manje od sto metara od nas dok smo mi bili ukopani u starim srpskim rovovima kod sela Li�ki �itluk. Nasrtali su u nekoliko juri�a dok su njihove „dvadesetice“ (topovi od 20mm - prim. aut.), ve�i kalibri i minobaca�i preoravali zemlju oko nas. Od vatre smo svi bili osvetljeni kao po danu. �esnaestog ujutru, u svitanje, poku�ali su poslednji napad. Redov pored mene je ustao iz rova dr�e�i pu�komitraljez u rukama i dugim rafalom pucao na Hrvate koji su po�eli da be�e. Bez obzira kako se ova akcija poredi sa drugim velikim bitkama u kanadskoj vojnoj istoriji, za nas koji smo u njoj u�estvovali to je bio rat - rekao je kanadski narednik.
Sagovornik Blic Newsa iz Vojske Jugoslavije ka�e da taj sukob nije bio „bitka po standardima kojim se takav doga�aj meri na Zapadu, ali da je u terminima rata u Jugoslaviji predstavljao izuzetno veliku borbu“.
- Nato ratuje po principu brzog kretanja i pe�adija i oklopnih snaga, uz preciznu vatru. Me�utim, kod Medaka, oni su upali u kopnenu bitku po lokalnim merilima, a to zna�i - stati�nost uz zasipanje tu�ih polo�aja svime �to se poseduje, pa ko prvi podlegne. Ko bude uporniji i precizniji taj tera onog drugog u beg. Snage UN u tom sukobu nisu imale tenkove, dok Hrvati jesu, �to je dodatno opteretilo njihovu poziciju. Za kanadske vojnike koji su bili bez ikakvog ratnog iskustva, Medak je bio strahovito borbeno podru�je i sasvim sigurno prava bitka - ka�e izvor Blic Newsa iz VJ.
Frustracije
Na boji�tu je te no�i poginulo izme�u dvadeset i pedeset hrvatskih vojnika, dok su Kana�ani imali �etvoro ranjenih, a Francuzi sedam. Ta �injenica je pokazala da je, uprkos ve�oj vatrenoj mo�i Hrvata, borbena disclipina i dobra obuka kanadskih i francuskih vojnika bila presudan faktor. Politi�ki dogovor koji je postignut tokom naredna dva dana rezultirao je povla�enjem HV sa zauzete teritorije i omogu�avanjem kanadskom bataljonu da u�e na to podru�je. Gusti oblaci dima koji su se dizali iz popaljenih srpskih sela bili su zloslutna priprema za ono �to je o�ekivalo vojnike Drugog bataljona.
- Jo� dok smo bili u rovovima znali smo �ta se tamo de�ava - svedo�i potpukovnik D�ejms Kalvin, tada�nji komandant Drugog bataljona, i dodaje: - Moji vojnici su znali da im je uloga da za�tite slabe i nemo�ne, i bili su veoma frustrirani jer je bilo o�ito da se u pozadini hrvatskih snaga de�ava pravi pokolj koji nismo mogli da spre�imo. Znali smo da su, pru�aju�i nam otpor, Hrvati �eleli da dobiju na vremenu kako bi uklonili tragove etni�kog �i��enja koje su upravo sproveli. Znali smo da �e ono �to nas je o�ekivalo u spaljenim srpskim selima biti lo�e, ali stvari koje smo zatekli bile su gore nego bilo �ta �to smo zami�ljali - rekao je visoki kanadski oficir.
U uni�tenim selima Divoselo, �itluk i Po�itelj kanadski vojnici su zatekli prizore zbog kojih su, kako se tek sada ispostavlja, mnogi od njih imali kasnije psihi�ke tegobe. Scene na koje su nailazili dok su prikupljali dokaze o izvr�enim zlo�inima, prema mnogim izve�tajima koji se sada pojavljuju u kanadskim medijima, proganjaju vojnike od kojih su mnogi u to vreme imali tek devetnaest godina i dan-danas. Me�utim, kod nekoliko desetina njih su registrovane i identi�ne neobja�njive fizi�ke smetnje na ko�i, plu�ima i o�ima. Jedna od neproverenih teorija je da su u toku akcije bili zatrovani nepoznatom supstancom. Neke od pretpostavki su i te da su u kompletima artiljerijskih granata koje su Hrvati neposredno pre toga dobili iz Nema�ke, iz arsenala biv�e DDR, bile i one sa osiroma�enim uranijumom, kakve su se u to vreme ve� nalazile u naoru�anju Isto�nog bloka.
| Norac, Ademi, Bobetko, �eku |
Komandant Devete gardijske brigade „Li�ki vukovi“ Hrvatske vojske general-bojnik Mirko Norac i njegov na�elnik �taba Rahim Ademi nalaze se, na osnovu dokaza koje su tada prikupili kanadski vojnici, na optu�nici Ha�kog tribunala za ratne zlo�ine, kao i njihov tada�nji pretpostavljeni, biv�i na�elnik G� HV general Janko Bobetko, koji je, prema sopstvenom priznanju, pomagao „konkretnim savetima“, upoznav�i sa detaljima „i samog vrhovnika Tu�mana“. Operacija, u kojoj je do�lo do bitke zbog koje je kanadska vlada pre desetak dana odlikovala svoje vojnike, u hrvatskoj vojsci imala je �ifrovano ime „Spr�ena zemlja“. Na�elnik artiljerije ove brigade HV bio je tada�nji pukovnik Agim �eku, oficir koji je zasipao Kana�ane projektilima i za koga se veruje da je bio glavni organizator �itave operacije „Spr�ena zemlja“. Kasniji komandant OVK, odnosno mirnodopskog Kosovskog za�titnog korpusa, nije na listi Ha�kog suda.
| Holan�ani najbrojniji me�u pla�enicima |
U sastavu izvi�a�ke �ete 9. gardijske brigade HV nalazila se i grupa stranaca koji su ratovali kao pla�enici. Me�u njima je bilo najvi�e Holan�ana, njih desetak, kao i po jedan Nemac, Ma�ar i Amerikanac. Prema izjavi jednog od Holan�ana koga su kasnije zarobili pripadnici Vojske Srpske Krajine, oni su navodili artiljerijsku vatru po kanadskim polo�ajima, da bi u kasnijoj fazi operacije bili vra�eni u zale�e, gde su masakrirali civile. O prisustvu ove grupe svedo�ili su i pre�iveli iz srpskih sela, govore�i da su „me�u Hrvatima bili neki vojnici koji su govorili strani jezik“ koji nije bio engleski, kao i da su bili „visoki i plavi“.
