Sudije bez zlo�inaca
Dragana ZE�EVI� 12/21/2002, 7:41:45 PM
NIGDE nije lako biti komesar za ljudska prava - takozvani ombudsman - pogotovo to nije lako na Kosovu i Metohiji. U na�oj ju�noj pokrajini ponajte�e je brinuti o pravima Srba, pa zato “Novosti” razgovaraju sa kosmetskim ombudsmanom Marekom Antonijem Novickim.
Gotovo svi predstavnici Me�unarodne zajednice do�li su na Kosmet sa jednom, a susreli su se umnogome, ili �ak sasvim, sa suprotnom slikom o situaciji na terenu. Da li je to i Va� slu�aj?
- Za ombudsmana sam postavljen u julu mesecu 2000. godine, ali sam se o situaciji na Kosovu prethodno informisao iz svih mogu�ih izvora. Do�ao sam ovde bez ikakvih predrasuda. Ipak, kada sada, krajem 2002. i po�etkom 2003. godine uporedim situaciju sa onom po dolasku, mogu da konstatujem da se, koliko-toliko, popravila. Bezbednost ipak i dalje nije na zadovoljavaju�em nivou, ali treba uzeti u obzir da situacija nije ista na celoj teritoriji Kosova. Na primer, u Gnjilanu je, uop�teno gledano, stepen slobode za srpski �ivalj ve�i, nego, recimo, u Metohiji gde je kretanje Srba nezamislivo bez pratnje KFOR. Nedavno sam boravio u Gora�devcu gde su mi me�tani rekli da se od 1999. godine, za njih, ni�ta nabolje nije promenilo. Zbog toga se situacija ne mo�e uop�tavati.
Koliko je, po Va�em mi�ljenju, svetska javnost upoznata sa stvarnim stanjem ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, posebno sa uslovima �ivota Srba i drugih nealbanaca?
- Mislim da je me�unarodna javnost i dalje nedovoljno obave�tena o tome �ta se ovde de�ava. Politi�ari iz mnogih zemalja govore mi da nemaju dovoljno informacija o ovda�njim de�avanjima. Recimo, posle intervjua koji sam dao var�avskom nedeljniku “Politika” razgovarao sam sa predsednikom poljskog Senata koji mi je rekao da je tek posle tog intervjua shvatio �ta se zapravo na Kosovu zbiva.
PITANJA
Vi�e od 200.000 prognanih i izbeglih Srba ni posle tri i po godine ne mo�e da ostvari pravo na povratak ku�i, pravo na imovinu, posao i bezbednost za sebe i svoju decu. Za �ta �ete se na ovom planu zalagati narednih meseci?
- Ube�en sam da svi oni koji se bave pitanjem povratka shvataju da je to veoma te�ak i komplikovan problem. Pre svega, neophodno je stvoriti uslove koji jo� uvek ne postoje. Naravno , tu je pitanje bezbednosti, bezbednog �ivota gde su uklju�ena prava obrazovanja, zaposlenja, zdravstva, jednom re�ju prava na normalan �ivot. Kao �to sam rekao, jo� uvek smo, na�alost, daleko od ovih uslova. Jedno od va�nih pitanja jeste i pitanje stava Albanaca, odnosno albanske ve�ine i javnosti, koji se moraju ubediti da je povratak Srba u njihovom interesu. U vezi sa tim, veliki problem je i nere�en status i nedefinisana budu�nost Kosova, pogotovu gledano iz ugla raseljenih, koji su trenutno u Srbiji i Crnoj Gori i koji razmi�ljaju o povratku . Osim toga, prisutan je i problem nezakonito uzurpirane imovine, ku�a, stanova ali i bespravne gradnje na srpskoj zemlji. Direkcija za imovinska pitanja koja je zadu�ena za njihovo regulisanje, do sada nije pokazala bilo kakve ohrabruju�e rezultate.
�injenica je da su Srbi i ostali nealbanci na Kosmetu suo�eni sa brojnim problemima. Da li je me�unarodna zajednica zaista nemo�na da u�ini vi�e u za�titi njihovih osnovnih prava ili je u pitanju ne�to drugo?
- Ne �elim da iznosim vlastiti stav po tom pitanju, a zaklju�ak izvedite sami!
Sa kakvim se situacijama susre�ete na terenu, ko Vam se obra�a za pomo� i na koji na�in, odnosno kako poma�ete ugro�enima?
- Na�a institucija je organizovana tako da mo�e da nam se obrati bilo koji pojedinac. Pored glavne kancelarije u Pri�tini, imamo jo� �etiri terenske, odnosno ekipu pravnika koji obilaze sve sredine i Srbe koji nisu u mogu�nosti da do�u do na�e kancelarije. Tako�e postoje odre�eni dani, odnosno pet dana u mesecu kada me direktno mogu kontaktirati, kako u Pri�tini, tako i u razli�itim op�tinama na Kosovu. Isto tako, svakih par meseci vr�im neku vrstu inspekcije uslova �ivota na Kosovu, pogotovu srpske zajednice, tako da iz prve ruke mogu da �ujem koji su njihovi problemi i �albe. Spomenuo bih samo da je posle moje intervencije nastavljena pratnja srpskih �aka do �kola na podru�ju centralnog Kosova, da su nabavljena drva za ogrev za �kolu u Osojanu a da su u kolektivnom centru u Kosovu Polju ponovo priklju�eni struja i voda...
SLU�AJEVI
Po dolasku me�unarodnih snaga na Kosmet, ubijen je veliki broj Srba i nealbanaca. Veliki broj ih je kidnapovan a o njihovoj sudbini se jo� uvek ni�ta ne zna. �ta �ete preduzeti, pogotovu �to se zna da gotovo niko od vinovnika jo� nije priveden pravdi, a jo� manje ka�njen?
- To je jedno od prili�no te�kih pitanja. Situacija sa za�titom �ivota na Kosovu dosta je kriti�na. I kada se dogodi te�ak zlo�in, �ansa da po�inilac jednog dana bude izveden pred sudiju - veoma je mala. Ne govorim samo o me�uetni�kim slu�ajevima, ve� i o delovanju raznih bandi i organizovanom kriminalu. Mogu da ka�em da se previ�e vremena gubi, posebno u istra�nom postupku, a posle izvesnog vremena je te�e na�i �injenice. Me�utim, stvoreni su mnogo bolji uslovi za re�avanje takvih slu�ajeva jer je srpska Vlada po�ela da sara�uje sa UNMIK.
Koliko je pravosudni sistem na Kosmetu uop�te funkcionalan, s obzirom da se primenjuju zakoni razli�itih zemalja. Ho�ete li tra�iti da se pove�a broj srpskih sudija i tu�ioca?
- Ne samo po mom, nego i po mi�ljenju OEBS i Me�unarodne krizne grupe, stanje pravosu�a na Kosmetu je veoma slabo. Lokalne sudije i tu�ioci nisu spremni da preuzimaju ozbiljne slu�ajeve i izri�u ozbiljne presude. zato je i dalje neophodno prisustvo me�unarodnih sudija. Mora ih biti vi�e nego �to ih ima trenutno. U brojnim slu�ajevima, kako bi pravda uop�te bila zadovoljena, potrebno je imati me�unarodne sudije i tu�ioce. Tako�e, potrebni su nam srpski sudije i tu�ioci jer bi stvorili uslove za nepristrasna su�enja za srpski �ivalj.
KORACI
Kakva je sudbina srpskih zatvorenika u UNMIK zatvorima i �ta mislite o zahtevu Odeljenja za pravosu�e Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koje u ime dvadeset zatvorenika koji su boravili u zatvorima UNMIK, a dokazalo se da su nevini, tra�i 3,2 miliona evra?
- U tom cilju planiram da preduzmem odre�ene korake koje, za sada, ne �elim da iznosim u javnost. �to se ti�e uslova boravka u zatvorima, mogu re�i da su prili�no dobri. �to se ti�e zahteva Koordinacionog centra, mislim da pravo na naknadu �tete ima svaka osoba koja je bila pritvorena bez pravne osnove, pa bila usled nedostatka dokaza oslobo�ena optu�be. Ovo ne govorim samo sa stanovi�ta jugoslovenskog zakona, koji i dalje va�i na Kosovu, ve� i na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima.
SRPSKI
- SHVATAM va�nost pitanja kori��enja srpskog jezika na Kosovu i Metohiji. Nedavno sam, povodom ovog pitanja, primio molbu predstavnika Srpskog nacionalnog ve�a iz Gra�anice i trenutno razmi�ljam da otvorim samostalnu istragu povodom upotrebe svih jezika koji se zvani�no koriste na Kosovu. Ali, u situaciji koja preovla�uje ovde, uglavnom je to srpski jezik - ka�e Marek Antoni Novicki.
KIDNAPOVANI
- MORA se preduzeti sve kako bi se utvrdilo �ta je sa kidnapovanima na Kosovu. Naravno, niko ne mo�e garantovati da svaki slu�aj mo�e biti re�en - ka�e ombudsman Kosova Marek Antoni Novicki.
Dragana ZE�EVI� 12/21/2002, 7:41:45 PM
NIGDE nije lako biti komesar za ljudska prava - takozvani ombudsman - pogotovo to nije lako na Kosovu i Metohiji. U na�oj ju�noj pokrajini ponajte�e je brinuti o pravima Srba, pa zato “Novosti” razgovaraju sa kosmetskim ombudsmanom Marekom Antonijem Novickim.
Gotovo svi predstavnici Me�unarodne zajednice do�li su na Kosmet sa jednom, a susreli su se umnogome, ili �ak sasvim, sa suprotnom slikom o situaciji na terenu. Da li je to i Va� slu�aj?
- Za ombudsmana sam postavljen u julu mesecu 2000. godine, ali sam se o situaciji na Kosovu prethodno informisao iz svih mogu�ih izvora. Do�ao sam ovde bez ikakvih predrasuda. Ipak, kada sada, krajem 2002. i po�etkom 2003. godine uporedim situaciju sa onom po dolasku, mogu da konstatujem da se, koliko-toliko, popravila. Bezbednost ipak i dalje nije na zadovoljavaju�em nivou, ali treba uzeti u obzir da situacija nije ista na celoj teritoriji Kosova. Na primer, u Gnjilanu je, uop�teno gledano, stepen slobode za srpski �ivalj ve�i, nego, recimo, u Metohiji gde je kretanje Srba nezamislivo bez pratnje KFOR. Nedavno sam boravio u Gora�devcu gde su mi me�tani rekli da se od 1999. godine, za njih, ni�ta nabolje nije promenilo. Zbog toga se situacija ne mo�e uop�tavati.
Koliko je, po Va�em mi�ljenju, svetska javnost upoznata sa stvarnim stanjem ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, posebno sa uslovima �ivota Srba i drugih nealbanaca?
- Mislim da je me�unarodna javnost i dalje nedovoljno obave�tena o tome �ta se ovde de�ava. Politi�ari iz mnogih zemalja govore mi da nemaju dovoljno informacija o ovda�njim de�avanjima. Recimo, posle intervjua koji sam dao var�avskom nedeljniku “Politika” razgovarao sam sa predsednikom poljskog Senata koji mi je rekao da je tek posle tog intervjua shvatio �ta se zapravo na Kosovu zbiva.
PITANJA
Vi�e od 200.000 prognanih i izbeglih Srba ni posle tri i po godine ne mo�e da ostvari pravo na povratak ku�i, pravo na imovinu, posao i bezbednost za sebe i svoju decu. Za �ta �ete se na ovom planu zalagati narednih meseci?
- Ube�en sam da svi oni koji se bave pitanjem povratka shvataju da je to veoma te�ak i komplikovan problem. Pre svega, neophodno je stvoriti uslove koji jo� uvek ne postoje. Naravno , tu je pitanje bezbednosti, bezbednog �ivota gde su uklju�ena prava obrazovanja, zaposlenja, zdravstva, jednom re�ju prava na normalan �ivot. Kao �to sam rekao, jo� uvek smo, na�alost, daleko od ovih uslova. Jedno od va�nih pitanja jeste i pitanje stava Albanaca, odnosno albanske ve�ine i javnosti, koji se moraju ubediti da je povratak Srba u njihovom interesu. U vezi sa tim, veliki problem je i nere�en status i nedefinisana budu�nost Kosova, pogotovu gledano iz ugla raseljenih, koji su trenutno u Srbiji i Crnoj Gori i koji razmi�ljaju o povratku . Osim toga, prisutan je i problem nezakonito uzurpirane imovine, ku�a, stanova ali i bespravne gradnje na srpskoj zemlji. Direkcija za imovinska pitanja koja je zadu�ena za njihovo regulisanje, do sada nije pokazala bilo kakve ohrabruju�e rezultate.
�injenica je da su Srbi i ostali nealbanci na Kosmetu suo�eni sa brojnim problemima. Da li je me�unarodna zajednica zaista nemo�na da u�ini vi�e u za�titi njihovih osnovnih prava ili je u pitanju ne�to drugo?
- Ne �elim da iznosim vlastiti stav po tom pitanju, a zaklju�ak izvedite sami!
Sa kakvim se situacijama susre�ete na terenu, ko Vam se obra�a za pomo� i na koji na�in, odnosno kako poma�ete ugro�enima?
- Na�a institucija je organizovana tako da mo�e da nam se obrati bilo koji pojedinac. Pored glavne kancelarije u Pri�tini, imamo jo� �etiri terenske, odnosno ekipu pravnika koji obilaze sve sredine i Srbe koji nisu u mogu�nosti da do�u do na�e kancelarije. Tako�e postoje odre�eni dani, odnosno pet dana u mesecu kada me direktno mogu kontaktirati, kako u Pri�tini, tako i u razli�itim op�tinama na Kosovu. Isto tako, svakih par meseci vr�im neku vrstu inspekcije uslova �ivota na Kosovu, pogotovu srpske zajednice, tako da iz prve ruke mogu da �ujem koji su njihovi problemi i �albe. Spomenuo bih samo da je posle moje intervencije nastavljena pratnja srpskih �aka do �kola na podru�ju centralnog Kosova, da su nabavljena drva za ogrev za �kolu u Osojanu a da su u kolektivnom centru u Kosovu Polju ponovo priklju�eni struja i voda...
SLU�AJEVI
Po dolasku me�unarodnih snaga na Kosmet, ubijen je veliki broj Srba i nealbanaca. Veliki broj ih je kidnapovan a o njihovoj sudbini se jo� uvek ni�ta ne zna. �ta �ete preduzeti, pogotovu �to se zna da gotovo niko od vinovnika jo� nije priveden pravdi, a jo� manje ka�njen?
- To je jedno od prili�no te�kih pitanja. Situacija sa za�titom �ivota na Kosovu dosta je kriti�na. I kada se dogodi te�ak zlo�in, �ansa da po�inilac jednog dana bude izveden pred sudiju - veoma je mala. Ne govorim samo o me�uetni�kim slu�ajevima, ve� i o delovanju raznih bandi i organizovanom kriminalu. Mogu da ka�em da se previ�e vremena gubi, posebno u istra�nom postupku, a posle izvesnog vremena je te�e na�i �injenice. Me�utim, stvoreni su mnogo bolji uslovi za re�avanje takvih slu�ajeva jer je srpska Vlada po�ela da sara�uje sa UNMIK.
Koliko je pravosudni sistem na Kosmetu uop�te funkcionalan, s obzirom da se primenjuju zakoni razli�itih zemalja. Ho�ete li tra�iti da se pove�a broj srpskih sudija i tu�ioca?
- Ne samo po mom, nego i po mi�ljenju OEBS i Me�unarodne krizne grupe, stanje pravosu�a na Kosmetu je veoma slabo. Lokalne sudije i tu�ioci nisu spremni da preuzimaju ozbiljne slu�ajeve i izri�u ozbiljne presude. zato je i dalje neophodno prisustvo me�unarodnih sudija. Mora ih biti vi�e nego �to ih ima trenutno. U brojnim slu�ajevima, kako bi pravda uop�te bila zadovoljena, potrebno je imati me�unarodne sudije i tu�ioce. Tako�e, potrebni su nam srpski sudije i tu�ioci jer bi stvorili uslove za nepristrasna su�enja za srpski �ivalj.
KORACI
Kakva je sudbina srpskih zatvorenika u UNMIK zatvorima i �ta mislite o zahtevu Odeljenja za pravosu�e Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koje u ime dvadeset zatvorenika koji su boravili u zatvorima UNMIK, a dokazalo se da su nevini, tra�i 3,2 miliona evra?
- U tom cilju planiram da preduzmem odre�ene korake koje, za sada, ne �elim da iznosim u javnost. �to se ti�e uslova boravka u zatvorima, mogu re�i da su prili�no dobri. �to se ti�e zahteva Koordinacionog centra, mislim da pravo na naknadu �tete ima svaka osoba koja je bila pritvorena bez pravne osnove, pa bila usled nedostatka dokaza oslobo�ena optu�be. Ovo ne govorim samo sa stanovi�ta jugoslovenskog zakona, koji i dalje va�i na Kosovu, ve� i na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima.
SRPSKI
- SHVATAM va�nost pitanja kori��enja srpskog jezika na Kosovu i Metohiji. Nedavno sam, povodom ovog pitanja, primio molbu predstavnika Srpskog nacionalnog ve�a iz Gra�anice i trenutno razmi�ljam da otvorim samostalnu istragu povodom upotrebe svih jezika koji se zvani�no koriste na Kosovu. Ali, u situaciji koja preovla�uje ovde, uglavnom je to srpski jezik - ka�e Marek Antoni Novicki.
KIDNAPOVANI
- MORA se preduzeti sve kako bi se utvrdilo �ta je sa kidnapovanima na Kosovu. Naravno, niko ne mo�e garantovati da svaki slu�aj mo�e biti re�en - ka�e ombudsman Kosova Marek Antoni Novicki.
