|
Novi ustav najpre�iSrbiji je novi ustav neophodan. Ako �elimo da imamo ozbiljnu dr�avu, ustav moramo da donesemo �to pre. Iskreno smatram da je moderan ustav i fundamentalne zakone, u skladu sa evropskim pravom, trebalo doneti jo� pre dve godine, odmah posle oktobarskih promena i decembarskih izbora 2000. godine. Sramota je za Srbiju kao dr�avu i Srbe kao narod �to jo� va�i i �to se jo� primenjuje Milo�evi�ev ustav. Bruka je �to Vlada Srbije i parlament zasedaju pod znamenjima sa petokrakom i srpom i �eki�em, simbolima zlog vremena za Srbiju i, slobodan sam da ka�em, apokalipse za nju. Na�alost, i posle oktobarskih promena bilo je a i sada na politi�koj sceni ima ljudi koji su iza�li ispod Brozovog i Milo�evi�evog �injela. Zbog toga nije postignut politi�ki konsenzus da se jo� pre dve godine donese novi ustav Srbije. Sada je krajnje vreme da se ovaj konsenzus postigne, da se novi ustav donese u razumnom roku od pola godine. Aktivnosti na ovom najva�nijem poslu za Srbiju moraju odmah da po�nu. Ovo je u intervjuu za "Politiku" istakao dr Vladan Bati�, ministar pravde u Vladi Republike Srbije i predsednik Demohri��anske stranke Srbije. • Po kojoj proceduri bi se novi ustav
usvajao? - Mogu�e je, ali je malo verovatno i veoma te�ko izvodljivo, da se to
u�ini po proceduri iz va�e�eg ustava. Trebalo bi da srpski parlament
dvotre�inskom ve�inom usvoji predlog ustava, a onda da se odr�i
referendum. To je dug i neizvestan proces... Va�no je ista�i da je nu�an
diskontinuitet i u sadr�ini ustava i u proceduri njegovog usvajanja - ka�e
dr Bati�.
• Konkretno, kako �e se ustav usvajati?
- Mogu�e je da se organizuju izbori za ustavotvornu skup�tinu, ali to
nije neophodno. Prilikom pripreme i izrade, a i u usvajanju Ustavne
povelje zajedni�ke dr�ave Srbije i Crne Gore ve� je napravljen
diskontinuitet sa va�e�im ustavom SRJ. Sli�an postupak bio bi svrsishodan
pri izradi i usvajanju novog ustava Srbije.
Nova vlada
• �ta je sve potrebno da bi se to izvelo?
- Nu�an je politi�ki konsenzus. Neophodno je da se formira ustavna
komisija u kojoj bi bili predstavnici celog dru�tva. Konkretno, u njoj bi
trebalo da budu predstavnici Skup�tine Srbije, predstavnici koalicije
"Povratak" sa Kosmeta, predstavnici Skup�tine Vojvodine, predstavnici
vode�ih politi�kih stranaka i, naravno, stru�njaci iz oblasti ustavnog
prava, ali i iz drugih oblasti.
• Ko bi bio predsednik ustavne komisije?
- Bez poze i bez la�ne skromnosti rekao sam premijeru dr Zoranu �in�i�u
da bih ja, kao doktor prava, kao politi�ar sa iskustvom i li�nost koja
nikad nije prihvatala Brozovu ideologiju i Milo�evi�eve ideje mogao da
obavljam tu funkciju.
• Pri�a se da biste u rekonstruisanoj Vladi Srbije
mogli da postanete potpredsednik. Ima li istine u tome?
- Razgovaralo se i o toj ideji. No, potrebne su ozbiljne konsultacije o
tome u DOS-u. Mora se voditi ra�una o mnogo �inilaca, a o parlamentarnoj
ve�ini posebno. Za mene bi obavljanje funkcija potpredsednika vlade i
predsednika ustavne komisije bilo velika �ast, priznanje i izazov. No,
mo�e se dogoditi da ostanem ministar pravde, �to je, tako�e, odgovorna i
zna�ajna funkcija.
• Koji �e biti najte�i i najdelikatniji problem pri
izradi novog ustava Srbije?
- To je pozicioniranje Kosova i Metohije u ustavu Srbije. Zna se da
onaj ko je Srbin ne sme da se odrekne Kosova i Metohije. Re�eno je - ako
je Srbija hram, onda je Kosovo njen oltar.
• Ho�e li biti konsultovana me�unarodna
zajednica?
- Konsultacija �e biti i one su korisne. No, da se razumemo, mi ne
odre�ujemo kona�an status Kosova i Metohije. Dosada�nju ju�nu srpsku
pokrajinu pozicioniramo u ustavu Srbije. Vodi�emo ra�una o
decentralizaciji vlasti u Srbiji i ve�inskoj volji naroda u Srbiji,
imaju�i u vidu regionalne probleme. Mogu se koristiti iskustva i modeli iz
Bosne i Hercegovine. Ako Evropskoj uniji i me�unarodnoj zajednici jasno
ka�emo �ta ho�emo i kakva je narodna volja u Srbiji, problem mo�e da se
re�i.
Nezavisno pravosu�e
• Da li �e Ustavni okviri za samoupravu na Kosovu biti
smetnja?
- Ako budu, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Mihael �tajner
ima pravo da menja odredbe u Ustavnim okvirima za samoupravu na Kosmetu.
• I u tekstu Ustavne povelje postoji stav o Kosovu i
Metohiji. Ho�e li se on po�tovati?
- Po�tova�emo ga mi i, nadam se, me�unarodna zajednica.
• Poslanici DHSS, kako je najavljeno, ne�e glasati za
usvajanje Ustavne povelje. Vi smatrate da je stvaranje ovakve zajedni�ke
dr�ave eksperiment sa neizvesnim ishodom. Kako �ete u takvoj situaciji
sprovoditi na�ela Ustavne povelje i usagla�avati srpske zakone sa
njom?
- Mi u DHSS imamo svoj politi�ki stav o suverenoj Srbiji i o uniji
Srbije i Crne Gore kao nezavisnih dr�ava. Taj stav ne zna�i da mi imamo
ne�to protiv Crnogoraca, niti potrebe da imamo zajedni�ku dr�avu.
Razlikuju se samo na�i koncepti. I stranka i ja �emo po�tovati odluke koje
usvoji ve�ina. Ja �u i dalje predano obavljati svoj posao.
• Da li je pravosu�e u Srbiji postalo
nezavisno?
- Apsolutno da. To mogu da ka�em posle promena u stanju pravosu�a u
poslednje dve godine i konkretnih rezultata na terenu. Najva�nije je da su
izvr�ene kadrovske promene, da se odluke i presude donose nezavisno, da je
materijalni polo�aj pravosu�a mnogo bolji. No, ima jo� mnogo posla. Po�eli
smo da realizujemo projekat edukacije u pravosu�u. Bi�e to jedan od
najboljih projekata te vrste u Evropi.
• Na kraju, �ta poru�ujete?
- �elim gra�anima Srbije sre�ne bo�i�ne praznike i sre�nu Novu godinu,
sa nadom da dolaze bolja vremena u kojima �e svaki gra�anin ove zemlje sa
ponosom mo�i da ka�e: "Ja �ivim u Srbiji! - poruka je dr Vladana Bati�a.
Pohvale Saveta Evrope i OEBS-a
Na sajtu Saveta Evrope, kako ka�e dr Vladan Bati�, nalaze se javno
izre�ene pohvale Ministarstvu pravde Srbije, za reforme sprovedene u
zatvorskom sistemu Srbije i na planu za�tite ljudskih prava u ustanovama
za izvr�enje krivi�nih sankcija... Lepo je, kako ka�e dr Bati�, dobiti
pohvale, pa makar i za stanje u zatvorima. No, uz to, valja znati da je
kaznena politika u Srbiji, po potrebi i po zahtevima ve�ine gra�ana,
znatno poo�trena. I to treba da doprinese efikasnoj borbi protiv
kriminala, a naro�ito organizovanog.
Stana Risti� |
