Milijarda dolara, a mo�da i vi�e, u 2003.
Glavni aduti privatizacija u telekomunikacijama, duvanskoj industriji,
Beopetrolu i jo� desetak tendera. Stranci se interesuju za koncesije, ali i da otvaraju nova preduze�a
BEOGRAD- U 2000. godini kroz direktne strane investicije dobili smo 60 miliona dolara, u narednoj 160, a u ovoj godini to �e biti oko 550 miliona dolara. Od te sume vi�e od 300 miliona dolara donela je privatizacija, ostalo su direktna strana ulaganja, ali ne gubite iz vida ni da su strani kupci doma�ih preduze�a preuzeli i konkretne investicione obaveze za ulaganja u tim firmama u naredne dve-tri godine, obja�njava Goran Piti�, srpski ministar za ekonomske veze sa inostranstvom. Na primedbe da, uz postignutu makroekonomsku stabilnost, nije dovoljno u�injeno upravo na ovom planu i da zato privredna aktivnost nije dobila potreban zamajac, on odgovara pore�enjem sa drugim zemljama u tranziciji, koje ne potvr�uje takve konstatacije.
U prve �etiri tranzicione godine, od 1990. do 1994, u uspe�nim zemljama, poput �e�ke ili Ma�arske, dakle onima koje �e u�i u EU, udeo priliva stranog kapitala kroz direktne investicije iznosio je od 2 do 2,5 odsto njihovog dru�tvenog proizvoda. U onima koje su bile manje uspe�ne kretao se oko jedan odsto, a u na�oj zemlji, prema pomenutim podacima, ve� u drugoj godini tranzicije to u�e��e prelazi dva odsto u dru�tvenom proizvodu, obja�njava Piti�, po �ijem mi�ljenju, takvim rezultatom mo�emo biti zadovoljni, jer nas on vi�e nego izjedna�ava sa uspe�nim dr�avama koje su mnogo pre nas krenule u tranziciju.
 | ||||
 |
|
Startuju fondovi i konkretna podr�ka - U narednoj godini o�ekuje se poja�ana kreditna aktivnost za mala i srednja preduze�a, �to �e omogu�iti i 35 miliona evra koje �eu prvom polugodi�tu u vidu mekih kredita da odobri italijanska vlada. Tako�e, profunkcionisa�e i Garantni fond za mala i srednja preduze�a, koji �e prve konkretne projekte podr�ati sa 15 miliona evra obezbe�enih u bud�etskoj kasi i koji �e svojom garancijom opredeliti komercijalne banke da zajmovima u ve�oj meri finansiraju razvojne projekte ovih preduze�a. U 2003. treba da startuje i Fond za garancije izvoznih poslova, sa po�etnim kapitalom od oko 30 miliona dolara, najavljuje Piti� konkretne materijalne stimulanse privredi, preduzetnicima i izvoznicima u narednoj godini. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
- Prema planovima za 2003. godinu privatizacija bi trebalo da se ubrza, �to �e omogu�iti da se realizuje o�ekivanje da �e priliv stranog kapitala kroz direktne inostrane investicije u narednoj godini prema�iti milijardu dolara. Glavni aduti su prodaja dr�avnog kapitala u telekomunikacijama, Beopetrol, duvanska industrija, jo� desetak ve�ih tendera, kao i 1.500 aukcija. Naravno, uz pomenutu cifru sledi i obaveza investiranja u narednim godinama u ova privatizovana preduze�a koja �e dobiti strate�ke partnere. U narednoj godini, posle usvajanja Zakona o koncesijama, �to se o�ekuje u januaru ili februaru, mo�i �e da se realizuju i aran�mani o koncesijama koji, tako�e, mogu doneti zna�ajan priliv kapitala, a za �ta ve� ima iskazanog interesa stranih investitora u oblasti puteva, komunalne infrastrukture, kori��enja geotermalnih voda, ka�e Piti�.
Po njegovim re�ima, ono �ega do sada nije bilo, da strane kompanije kod nas otvaraju nova preduze�a, najavljuje se za 2003, i neke ozbiljne strane firme spremne su da izaberu Srbiju kao destinaciju za takve nove investicije. Ukoliko se to ostvari i poja�a, pomenuta prognoza o prilivu stranog kapitala mogla bi i da se uve�a za nekoliko stotina miliona dolara, �to je sasvim realisti�na procena, tvrdi Piti� podse�aju�i da bi u tom slu�aju Srbija prestigla prosek koji su imale uspe�ne zemlje u tranziciji na po�etku tog procesa.
Odgovaraju�i na pitanje �ime �e konkretno dr�ava pomo�i takve planove stvaraju�i potrebnu povoljnu investicionu klimu, Piti� navodi zaokru�ivanje zakonske infrastrukture u naredna dva -tri meseca, pre svega dono�enje Zakona o koncesijama koji se ve� nalazi u skup�tinskoj proceduri, zatim Zakona o lizingu i Zakona o zalozi koji je pro�ao test na republi�koj vladi. Tako�e, kako bi se ubrzala i pojednostavila ta procedura, predvi�eno je formiranje centralnog registra za registraciju preduze�a, novih firmi i registraciju zaloga i lizinga, �to bi trebalo da bude jedan od stimulansa za potencijalne strane investitore. Ono �to je za njih posebno bitno, jeste osiguranje od nekomercijalnog rizika, o �emu su postignuti dogovori sa italijanskim Sa�eom, nema�kim Hermesom, francuskim Kofasom, a da pru�i takvu podr�ku svojim investitorima spreman je i ameri�ki Eksim.
Piti�, tako�e, podse�a da se u republi�koj vladi priprema paket, �iji su deo i izmene Zakona o podsticaju ulaganja koje treba da preciziraju koje investicije mogu da dobiju fiskalne podsticaje, u toku je projekat reforme katastra, slede ozbiljne izmene Zakona o preduze�ima, razvoj hipotekarnog tr�i�ta kao preduslova za sni�enje kamatnih stopa, a u 2003. pokre�e se i projekat koji bi trebalo da prepozna konkurentske prednosti srpske privrede, odnosno koji proizvodi mogu da imaju prepoznatljivu srpsku robnu marku na stranom tr�i�tu. Takve analize vr�i�e se me�u proizvo�a�ima name�taja, vo�a, tekstila, u farmaceutskoj industriji.
Sve u svemu, ono �to je ekonomski deo, "gura se", zaklju�uje Piti�, napominju�i da ostaje bitno pitanje za svakog potencijalnog stranog investitora - politi�ki rizik koji se ovde jo� uvek smatra visokim. Zbog toga bi, po njegovom mi�ljenju, morao da se postigne jasan politi�ki konsenzus o nastavku reformi i da posle usvajanja ustavne povelje usledi stvarna harmonizacija ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, odnosno budu�e dr�avne zajednice.
