www.politika.co.yu
21. decembar 2002.
Nove tehnologija u nastavi
VIRTUELNE UČIONICE
Škola bi bila bolja bez odeljenja, a đaci bi posećivali predavanja po
svom nahođenju i u zavisnosti od odabranih predmeta. Valjalo bi da
učenici imaju više vremena za druženja, pa bi odmori između časova
trebalo da budu duži.
Ovo žele đaci virtuelne škole u Srbiji. Doduše, ne svi, već gimnazijalci
iz Ivanjice koji su zajedno sa vršnjacima iz Subotice, Bačkog Petrovca,
Kragujevca i Velike Plane od septembra do sada pohađali prvu virtuelnu
školu kod nas, organizovanu uz pomoć Beogradske otvorene škole i
Fondacije "Ulof Palme".
Gimnazijalci iz Velike Plane zalagali su se, recimo, da se informatika i
strani jezik uče od prvog razreda osnovne škole, da nastavnici imaju
beneficirani radni staž i veće plate, a učeničke stipendije da se
uvećaju samo uspešnoj deci. Po toj šemi, tek posle prve godine studenti
bi se razvrstavali na budžetske i samofinansirajuće, naravno, na osnovu
postignutih rezultata.
Završni čas
Tako je 20 gimnazijalaca trećeg razreda iz pet škola iz pomenutih
gradova na nedavnom završnom času, odnosno panel diskusiji "ukrstilo"
mišljenja o različitim društvenim problemima, u okviru teme "Temelji
demokratije".
- Smisao učenja u virtuelnim učionicama jeste u razvijanju i širenju
kritičkog mišljenja o demokratskim vrednostima. Zato smo organizovali
ovaj kurs za đake i još jedan za studente pod nazivom "Srbija u
tranziciji". Namerno smo izabrali gimnazijalce koji nisu iz Beograda,
jer toj deci Beogradska otvorena škola i njen Centar za proučavanje
informacionih tehnologija do sada nisu bili dostupni, pa nisu imali
prilike da se okupe na našim programima - objašnjava za "Politiku"
psiholog Ivan Bakić, asistent na projektu virtuelnih škola.
Ministarstvo prosvete Srbije odobrilo je program za gimnazijalce.
Profesori psihologije i informatike odabrali su gimnazijalce - polaznike
virtuelnih časova. Ti nastavnici su bili i koordinatori. Kriterijum za
selekciju učenika bila je zainteresovanost, dakle motivisanost.
"Demokratske vrednosti"
Da bi se pripremili za virtuelnu nastavu, dečacima i devojčicama poslata
su predavanja na CD-u, kao i dodatni materijali. Predavanja koja su
držali naši eminentni stručnjaci "išla" su i preko Interneta. Reč je o
"četovanju", odnosno, "čet sesijama", pošto predavanja nisu bili
klasična po sistemu "nastavnik priča, đaci slušaju".
Učenici virtuelne škole su morali da se pripreme za čas, jer se na tim
"seansama" zapravo diskutovalo. Učenici su pitali, a predavači
odgovarali. Đake je zanimalo koji ljudi mogu, a koji ne da se prilagode
demokratskim sistemima, koje su prepreke uspostavljanju demokratskih
vrednosti, da li ih u Srbiji ima i koji su? Neki su pitali da li uopšte
postoje mogućnosti za uspostavljanje demokratskih vrednosti?
U virtuelnim učionicama gimnazijalci su bili podeljeni u četiri grupe od
po pet učenika. Serija "četovanja" održana je tokom šest sedmica, jednom
nedeljno. Nije bilo ocenjivanja niti klasičnog propitivanja.
Da bi se utvrdilo šta su deca shvatila i koliko su osposobljena da
primene ono što su saznala, dat im je zadatak da osmisle program
zamišljene političke stranke, sindikalne organizacije, nevladine
organizacije, pokreta i onda da to prezentuju. To su morali da pripreme
za 15 dana, pre dolaska u Beograd. U Beogradskoj otvorenoj školi su
predstavili svoje radove, a potom raspravljali o različitim rešenjima
koja su se čula prilikom prezentacije. Na kraju se razvila diskusija o
mogućnostima virtuelnog obrazovanja.
- Ovu školu smo sami osmislili, mada se u svetu uveliko ovako radi i
uči. Reč je zapravo o takozvanim programima učenja na daljinu, to jest,
preko Interneta koji su u inostranstvu veoma razvijeni. Na ovaj način
smo hteli da pokažemo i isprobamo novi tip i nove metode nastave. Želja
nam je da te drugačije načine rada razvijamo ovde i da se odavde, iz
virtuelne, prenesu u takozvane obične škole i obrazovni sistem Srbije -
kaže Bakić.
Aleksandra Brkić
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
