Mu�karac, sav izbezumljen, optu�io je mla�u �enu koja se
parkirala ispred njega da je rukom aktivirala alarm na njegovim kolima,
uzeo je bokser i besno razbio prozor na njenom autu. Samo par trenutaka
ranije nervozni razbija� i zapanjena �ena iza�li su iz crkve,gde su se
pomolili svecu koji je tog dana bio slavljen. Ovo je samo jedna epizoda u
nizu neverovatnih, tu�nih i nesre�nih doga�aja koji se u poslednje vreme
sve �e��e de�avaju pred na�im o�ima. �ak ni skori dolazak Deda Mraza i
Nove godine ne uspeva da povrati vedrinu ljudima sa ovih prostora. I kako
bi, odrasli su odavno prestali da veruju u �uda dedice iz Laponije, a deca
kompjuterske ere nisu ni stigla da poveruju u �iku s bradom.
�ivotnu ka�u zakuvavaju i politi�ari koji tvrde da stanovnike ove
zemlje vi�e ne treba lagati, kao �to su to �inili njihovi prethodnici- pa
im sistematski i vrlo direktno poru�uju da i nemaju mnogo razloga da se
raduju "novom letu". I da �e 2003. biti veoma, veoma, te�ka. Da se prosto
zna �ta ih sve �eka i da se na vreme pripreme za predstoje�e bitke. Ipak,
posle svega �to se izdoga�alo sada se od ljudi o�ekuje da se naoru�aju
strpljenjem, verom, optimizmom i da zapnu, bez obzira na minule godine.
Ili uprkos njima?
A gubici na svim �ivotnim poljima gomilali su se protekle decenije i
sada uzimaju danak. Ali, gde je izlaz? Do�li smo do ta�ke kada je rat u
kojem nismo u�estvovali iza nas, bombardovanje Nato snaga je pro�lo,
slede�eg marta bi�e ta�no �etiri godine, nema inflacije, ali ni para, nema
ni sigurnog posla, ali ima obe�anja, planova i sve vi�e "i��a�enih"
situacija i patologije na sveop�tem planu mentalnog zdravlja.
|
|
![]() |
![]() |
![]() |
Smrt - tabu tema
- Kad se desi ne�to tragi�no, vi vidite da su svi u�an�eni,
da niko ne mo�e da napravi ni iskorak, da niko ne zna ni kako
da se pona�a. Te stra�ne stvari kao �to je smrt, one su kod
nas jo� uvek tabu tema. U takvim situacijama roditelji ne
pri�aju o tome sa decom, profesori sa svojim �acima, svi
gledaju da to gurnu pod tepih i da se pona�aju kao da se ni�ta
nije desilo, u stilu "idemo dalje"...To nije ta�no, jer se
ne�to vrlo grozno desilo, i na tome �to se ozbiljno desilo
deca mogu vrlo mnogo da nau�e, o �ivotu, pre svega. |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() | |
- Poznata je �injenica da je ljudski �ivot prepun gubitaka, me�utim,
ta�no je i da postoje periodi u �ivotu �oveka i u razvoju dru�tva, kad su
ti gubici mnogo �e��i i mi smo ve� prakti�no 10 godina i vi�e suo�eni sa
serijom gubitaka. Po�elo je sa raspadom dr�ave, a onda su do�le promene i
ovo dru�tvo je u�lo u period tranzicije koji je tako�e obele�en velikim
gubicima. Sa promenama, koje o�igledno postaju sve ubrzanije i sve
sna�nije, ljudi moraju da se suo�e sa tim da ni�ta vi�e nije sigurno-
obja�njava psiholog Jelena Vlajkovi�, profesor BU.
Ona upozorava da istovremeno dolazi i do naplate ra�una, jer su ljudi
�ive�i ovde i stalno se suo�avaju�i sa gubicima, do�li na ivicu snage. I
vrlo te�ko mogu da pronalaze konstruktivne na�ine da prevazilaze situacije
u kojima se nalaze, reaguju besom, depresivno��u, mnogi smatraju da je
izlaz u tome da prekinu sa svojim �ivotom, ili, pak, da u�u u dugotrajno
stanje, koje neko naziva apatijom- stanje depresivnosti.
- S jedne strane postoji to ose�anje depresivnosti, ose�anje zamora,
ljudi bi �eleli da se odmore i da naprave makar kra�i ili du�i predah. S
druge strane, tranzicija u koju smo u�li zahteva bu�enje neke nove
energije, jednu probu�enu vitalnost, tako da su ljudi u stalnom konfliktu.
Ustvari, sada bi trebalo da poka�u ono najbolje �to umeju i ono najvi�e
�to imaju, a veoma su umorni od svega �to se desilo. Mislim da ono �to bi
apsolutno trebalo uraditi, a za to su najpozvaniji psiholozi, to je da se
napravi sistem podr�ke koji ljudima nedostaje- smatra dr Vlajkovi�.
U odnosu na svet, na� ,takozvani kvalitet �ivota, stvarno je mizeran, a
mentalno zdravlje naru�eno i ugro�eno, to svako ko ho�e mo�e da vidi po
pona�anju na ulici, u javnom prevozu, ako ga koristi, u radnji, pa i u
pozori�tu... Postoje programi psihosocijalne podr�ke koje bi zvani�nici
samo trebalo da "profiltriraju" i prihvate. Ali, �ini se da oni nemaju
mnogo vremena da se bave mentalnim zdravljem, najve�i deo vremena tro�e na
visoku politiku i na sre�ivanje ekonomskih (ne)prilika...Koliko su
politi�ari na vlasti ipak odgovorni za stanje nacije na mentalnom
planu?
- Naravno da jesu, jer kona�no, ni�ta ne vredi ni ekonomija ni bilo �ta
drugo, ako ljudi ne povrate vitalnost i smisao �ivota... i �elju da ostanu
ovde i da se bore. Me�utim, mentalno zdravlje je uvek bilo pastor�e, uvek
je bilo gurnuto u stranu. Godinama sam radila sa izbeglicama i sada vodim
rasprave sa nekima koji smatraju da takva vrsta podr�ke njima i nije
naro�ito zna�ajna. Potrebno im je samo sazidati ku�u i sve �e biti re�eno,
a sve traume i sve ono �to je bilo, to �e da se zaboravi. Pokazalo se da
se to ne zaboravlja i da se transgeneracijski prenosi-upozorava psiholog
Jelena Vlajkovi�.
Ona za sada ne vidi nijedan generalno osmi�ljen put da se do�e do
oporavka na planu mentalnog zdravlja. To se potpuno negira, kao da ne
postoji. A na delu je zamor ljudi od �ivota poslednjih 10 godina. Kako su
ljudi zamoreni, tako reaguju i na sve ove politi�ke igre koje podse�aju na
neko biv�e vreme. Ova nacija, �to se ti�e mentalnog zdravlja, �ak ni
bombardovanje nije na pravi na�in pro�ivela, zatvorila to �ivotno iskustvo
i krenula dalje- upozorava psiholog Jelena Vlajkovi�.
Jasno je da ovo �to se doga�a prevazilazi okvire nadle�nosti samo
jednog ili dva resorna ministarstva. Ljudi javno pla�u zbog toga �to
smatraju da je Biljana Plav�i� u Hagu postala izdajnik, fenomen zvani
"Merkator" opet je podelio ljude na one koji su hrlili da vide to "�udo
nevi�eno" i na deo koji se stidi zbog stampeda koji je usledio. Ljudi
"pucaju" sve �e��e, pa �ak i oni koji bi mirne du�e mogli da budu primer
za reklamu evo, vidite kako "nije te�ko biti fin". Istovremeno Srbija opet
postaje zemlja iz koje ljudi �ele da pobegnu glavom bez obzira, �to br�e i
dalje, to bolje, od dr�ave u kojoj broj poslanika i skup�tinski kvorum
dobija primat nad svim �ivotom.
Olga Nikoli�
