|
Nikola Mi�ljenovi�, diplomata za otpis Svima smeta biv�i zet Od 1.400 zaposlenih u Ministarstvu inostranih poslova radnu knji�icu �e sa�uvati samo njih �est stotina. Ostali �e se, mo�da, udomiti u republi�kim administracijama ili uzeti obe�anu otpremninu od 24 plate. "A s tim se ni�ta ne po�inje. S tim se sve zavr�ava", ka�e ovaj nekada diplomata od karijere i do pre deceniju i po suprug Marije Milo�evi�
Bio je to, na izvestan na�in, prili�no odocneli po�etak racionalizacije savezne administracije u kojoj uhlebljenje danas ima oko deset hiljada du�a, a �to je tek neznatno manje od onoga �to je dr�ava dobila kao nasle�e iz vremena SFR Jugoslavije, koja je, treba li nagla�avati, nestala jo� pre vi�e od jedne decenije. Ali, mo�da bi i dalje sve bilo po starom da tokom pregovora o stvaranju nove dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore, a na osnovu Beogradskog sporazuma, nije dogovoreno i da ve�ina ingerencija savezne administracije pre�e u nadle�nost dr�ava �lanica te budu�e zajednice. Tako �e, planira se, od oko deset hiljada zaposlenih posao sa�uvati tek tridesetak odsto. Oko �etiri hiljade slu�benika �e posao dobiti u dosada�njim republi�kim administracijama, dok �e ostatak od oko tri hiljade dr�avnih �inovnika biti zbrinut po pripremljenom socijalnom programu, za koji su, navodno, ve� obezbe�ena sredstva. Kada je re� o ovom socijalnom programu i novcu neophodnom za njegovo ispunjenje, spominje se nekih �est milijardi dinara bud�etskog suficita, �to kod neupu�enih mo�e stvoriti sliku o bogatoj i �tedljivoj dr�avi, �to Jugoslavija, ni ova niti ona, nikada nije bila. Upravo to kod budu�ih korisnika re�enog programa budi nelagodu i upu�uje da �e se mnogi od njih, ovako ili onako, priklju�iti ve� prili�no narasloj armiji nezaposlenih i nezbrinutih. Pri�a o Nikoli Mi�ljenovi�u je i zbog toga zanimljiva. Pu�isti u belim rukavicama Ako se nekom ime junaka ove pri�e u�ini poznato, to je zato �to je i ranije �esto spominjan kao biv�i Milo�evi�ev zet. I mada on ne misli tako, sasvim je mogu�e da mu je brak sa Marijom Milo�evi� i danas, �esnaest godina posle razvoda, ostao veliko breme, kamen oko vrata, manje u privatnom �ivotu nego u poslu kojim se bavi, evo, ve� �etvrt veka.
- Od povratka iz Londona, a bilo je to onog dana kada su tenkovi iza�li na beogradske ulice (10. mart 1991), ja sam prakti�no bez radnog anga�mana - ka�e Nikola. - Od onda sam, de fakto, na raspolaganju. Taj status sam imao do juna 2000. godine, kada me je tada�nji ministar �ivadin Jovanovi� rasporedio u ad hok grupu za humanitarnu pomo� u sektoru za multilateralnu saradnju koja je nedavno prestala da postoji, �ime je moje re�enje o radnom rasporedu obesmi�ljeno, a onda to iskori��eno kao osnov da me evidentiraju kao - tehnolo�ki vi�ak! Svoj status je mogao bitno da izmeni i 1997. godine, kada je u Ministarstvu inostranih poslova protiv njega vo�en postupak zbog intervjua objavljenog u "Na�oj Borbi", kojim je dao presek na�e diplomatije jasno obja�njen ilustrovanim naslovom - "Poslu�nici umesto stru�njaka"! Bes jo� aktuelnog predsednika Srbije, a tada�njeg �efa jugoslovenske diplomatije Milana Milutinovi�a preto�en je u suspenziju koja se zamalo zavr�ila "�ut-kartom". Uostalom, da nam se nije dogodio 5. oktobar, to bi ga svakako i sna�lo, a zbog (ipak) neuspelog pu�a koji je poku�ao da izvede u Ministarstvu inostranih poslova septembra 2000. - Ulo�io sam prigovor na ono re�enje, a rok za odgovor je mesec dana: do tada �u po�tovati pravilo da se sve re�ava "u ku�i". A posle, vide�emo... Za sada, ne mogu da se otmem utisku da mi se sve ovo doga�a zbog profesionalnih kritika koje sam upu�ivao na ra�un ministra i Ministarstva. I odmah da ka�em da meni nisu krivi dr�ava niti Ministarstvo, ve� neki pojedinci koji se kriju iza institucija. Znate, stvarno je stra�no kad sudbinu vrsnih profesionalaca kroje biv�i poslu�nici Milo�evi�evog re�ima koji su blagovremeno "prebegli" u drugi tabor. Ali, to je diplomatija komunisti�kog tipa u kojoj se i najprljaviji poslovi obavljaju u belim rukavicama. O zabludama
- Postoji zahtev da se dr�avna administracija, a time i diplomatska slu�ba, oslobodi kadrova iz prethodnog re�ima - veli Nikola. - To su zahtevi "spoljnog faktora", ma �ta to zna�ilo. Ovo bi se supstituisalo novim kadrovima iz nevladinih organizacija, istim onim od kojih je dolazila logisti�ka podr�ka petooktobarskom kontrarevolucionarnom pu�u. To se i doga�alo iza kulisa, �to mo�e lako da se zaklju�i na osnovu podatka da, uprkos evidentnom vi�ku, u saveznoj administraciji imamo �ak pet odsto zaposlenih sa manje od godinu dana radnog sta�a! Ko je i za�to primao te ljude kada se znalo da �e se administracija, kad-tad, redukovati? U sastavu Ministarstva postoji nekoliko kategorija zaposlenih: od onih �to rade na neodre�eno vreme koji �ine profesionalni sastav na�e diplomatije, do ovih koji su nedavno primljeni u radni odnos ili kao ambasadori po ugovoru. Kako ne postoji jasan plan kadrova u jugoslovenskoj diplomatiji, utisak je da se bonificiraju upravo nedavno zaposleni i ambasadori po ugovoru. Zatim, tu postoji i posebna kategorija onih "udobno sme�tenih", sklonjenih u zavetrinu, odnosno razme�tenih po diplomatsko-konzularnim predstavni�tvima �irom sveta, koji nisu na udaru ovih mera, ve� �e se pitanje njihovog radnog statusa re�avati tek po isteku mandata i povratku u zemlju! Sti�em utisak da je sasvim opravdan zahtev za smanjenje administracije iskori��en u sasvim druge svrhe?! Ina�e, ka�e, od �est stotina sre�nika koji �e na kraju ostati u Ministarstvu, 350 �e biti iz Srbije, 150 iz Crne Gore, uz sto imenovanih i postavljenih funkcionera. Ovaj "paritet" je ve� dogovoren, mada je srpski ministar finansija Bo�idar �eli�, navodno, izrazio spremnost da Srbija najve�im delom finansira funkciju spoljnih poslova budu�e dr�avne zajednice ve� od 1. januara 2003. godine, �to navodi na pomisao da �e Crna Gora u�estvovati u pla�anju samo svojih ambasadora?! Svakom svoj kraj - Nakon nestanka SFRJ formirana je dvo�lana federacija SRJ koja, objektivno, nije mogla da za�ivi - nastavlja dalje. - To tvrdim, izme�u ostalog, zbog ogromne disproporcionalnosti dveju federalnih jedinica. Umesto da je dolaskom DOS-a na vlast obavljeno redefinisanje odnosa u federaciji kao �to je obe�ano, postignut je politi�ki dogovor (re� je o Beogradskom sporazumu) o novoj dr�avnoj zajednici. Ovo je, ipak, samo privremeno re�enje kojim su manje-vi�e uva�ene sve specifi�nosti ekonomskog, a potom i politi�kog osamostaljenja i Srbije i Crne Gore ostvarenog u prethodnom periodu. Tu mislim na odnos koji je Milo�evi� imao prema Crnoj Gori i kori��enje Crne Gore od Zapada kao sredstva pritiska na Milo�evi�a. Me�utim, �ak i da je izbegnuto ovo tiho osamostaljenje, dr�avni aparat je zaista bio preglomazan i preskup, a povrh toga svaljen na ple�a samo gra�anima Srbije.
- Nemam ni�ta protiv ljudi koji su spas od bede potra�ili i na�li za kartonskim kutijama sa torbarskom robom na ulicama �irom zemlje. Naprotiv, duboko ih po�tujem zbog volje da se i��upaju iz bezna�a. Ovo spominjem kako bih objasnio svoju spremnost da se, ako se dogodi i kad za to do�e vreme, i sam uhvatim uko�tac sa �ivotom na takav na�in. Ali, kada bi me neko danas, kada sam prevalio pedesetu, izveo na ulicu i ostavio samo dva sata na ovom mrazu, ne verujem da bi me povratio konzilijum vrhunskih lekara. U ovim godinama �ovek veruje da mo�e da uradi najvi�e na profesionalnom planu. Ima ih koji, upravo u tim godinama, pomisle da je pravo vreme da po�nu s nekim novim, izazovnijim poslom. Mo�da?! Pri�alo se o nekim otpremninama, o 24 plate koje �e dobiti svako ko blagovremeno sam ode. A s tim se ne zapo�inje ni�ta. S tim se zavr�ava. Nikola Mi�ljenovi� je kopije prigovora na re�enje s po�etka ove pri�e poslao na vi�e adresa: predsedniku SRJ, �efu jugoslovenske diplomatije, predsedniku Vlade Srbije, potpredsedniku vlade... Jedina reakcija je stigla iz kabineta dr �arka Kora�a: dobio je zatvorenu kovertu u kojoj su se nalazila njegova neotvorena pisma. |
Milo� LAZI�
Snimio: Aleksandar NEGOTINAC
http://www.politika.co.yu/ilustro/
