|
Razmena mi�ljenjaGornji Milanovac, decembra Kralj Petar, kao potom i kralj Aleksandar, premda su i trostruko ve�u cenu ispla�ivali od stvarne vrednosti zemlji�ta koje su kupovali, nijednim na�inom, ni zakulisnim igrama nisu na ljude uticali da im zemlji�te prodaju a kamoli to iznu�ivali. Otuda su kroz kraljeve vinograde imali slu�benost puta oni vlasnici koji su sa kraljem susedovali (...), a jedan od njih, Radisav Jovanovi�, tako�e iz Bo�urnje, imao je vinograd usred kraljevog vinograda, jer je njegova parcela od sedam ari (...) "okru�ena sa sviju strana zadu�binskim imanjem". Doga�aji Pri jednom od susreta, u zgodnoj prilici, kralj Aleksandar je upitao Vladimira Kova�evi�a iz Bo�urnje, jednog od svojih pome�a�a, po�to bi mu prodao svoju parcelu. Ne trepnuv�i, ovaj vispreni �umadijski seljak mu je odgovorio: "Nipo�to. Jer znam da na drugom mestu ne�u imati tako dobrog sinora�a kao �to je Va�e Veli�anstvo", zapisao je Mile Nedeljkovi� u knjizi Zadu�bina kralja Petra Prvog, koju je, mo�da slu�ajno, u ta�ni imao moj sabesednik u kafani Jasenica. Ovde, u Rudni�ko-takovskom kraju �esto mo�ete sresti ljude koji prepri�avaju doga�aje iz doba dinastije Kara�or�evi�, kao da su li�no u�estvovali u njima. O tome su im pri�ali stariji, a oni prepri�avaju mla�ima, ponekad malo dodav�i ili oduzev�i od prvobitne verzije, ali uvek uverljivo. �ivomir Radosavljevi�, no�ni �uvar u Meridijanu, pripoveda sli�nu kazaniju. - Kada se od starog kraljevog podruma pogleda prema Rudniku, kad se ide onim putem ispod vinograda, a povi�e vo�njaka, desilo se da se imanje mog dede Vladimira potrefilo u sredini jednog �o�ka od kraljeve zemlje. Zato je kralj preko odre�enih ljudi dedi slao signale da bi otkupio to imanje, ali deda ni da �uje. Jednom prilikom, na Vaskrs, bila je tradicija da seljaci iz okolnih sela, po pozivu, dolaze kralju na tucanje jaja. Iz familije Stevanovi� i�ao je neki Ljubisav, najugledniji. Ali, jedne godine kralj pozove i mog dedu. Kada su se rastajali, iza�ao kralj da isprati dedu pa ga upita za�to ne�e da mu proda imanje. �elim, va�e kraljevsko viso�anstvo, rekao mu je, da sa vama budem sinora�. (Sinor je me�a, granica.) Parnica Mogao je moj deda u to vreme za pare koje su mu nu�ene kupiti tri hektara zemlje pored Jesenice, ali nije hteo. Onda je tu�en sudu u Topoli, jer je kralj navodno imao pravo pre�e kupovine, ali je sud presudio da deda nije obavezan da proda zemlju ako ne�e, pa su seljaci posle razneli pri�u kako je kralj izgubio parnicu sa mojim dedom. Zimsko doba je veoma pogodno za dru�enje dokonih Milanov�ana po mnogobrojnim kafanama, iako, ruku na srce, ni ostala godi�nja doba nisu s raskida. Uz vru�u rakiju, kuvano vino i ostale te�ne radosti, po vasceli dan mrse i raspredaju, od Kulina Bana do dana�njih dana. Istini za volju, nisu tu samo dokona�i, ve� ima i onih koji svrate na po jednu jer �ure, pa se stalno vrte na stolici i pogledaju na sat i mr�te se �to im valja i�i, a poneko i ode, pa se vrlo brzo vrati, jer je obe�ao, a re� mora da se odr�i. Naro�ito na ovakvom mestu. Taman se zavr�ila pri�a o kraljevima i seljacima sinora�ima, kad jedan izvadi stolarski metar iz ta�ne i ka�e: Znate li �ta je ovo? Svi uglas ka�u: Znamo. To je metar. Jeste, metar je ali je od dva metra. I rasprostre ga du� duplog stola. Stvarno, ima dva metra. E, a kako se zove metar kad je od dva metra? I onda nastade jezi�ko nadmetanje kao da se re�ava bogzna kakav va�an svetski problem. Taj �to je isukao metar brzo ga sklopi, pa ode, ka�e da mora ne�to va�no da oposli i vra�a se za petnaest minuta. Do�ao je za pola sata. Jesu li to petnaest minuta - pitaju ga strogo prijatelji, kao da rade na japanskoj �eleznici, pa do�lo do tragi�nog ka�njenja. Tamo gde je metar dva metra, petnaest minuta je pola sata, spremno �e onaj. �to jest-jest, pa nastavi�e tamo gde su stali, a stali su ba� kod teladi. Re� je o trgovcima koji kupuju telad po milanova�kim selima i pijacama i �vercuju ih preko Save i Drine gde su cene znatno vi�e. Nije to ni�ta novo, ali je novo kako se izvodi prebacivanje stoke preko Drine. Elem, ovako. Uz pomenute reke s na�e strane postoje hranili�ta gde stoku hrane samo no�u, bar sedam dana, ali pod reflektorima. Kada su �ivotinje stekle naviku i uslovni refleks da im je svetlost sa reflektora povezana sa hranom, jave da s one strane reke sau�esnici upale reflektor i stoka kao stoka, �ta �e, ska�e u vodu i pliva preko. Samo da se najede. Kad je ve� re� o hrani, te�ko je poverovati da jedna ovakva varo� od zna�aja i ugleda nema nijednu kafanu gde se mogu pojesti kuvana, gotova jela. Ne ra�unaju�i kuvano vino koje pojedinci ubrajaju u hranu. Evo ovde, u staroj i poznatoj varo�koj kafani Jasenica, imaju samo kuvana jaja. Odem u kafanu Stari Milanovac, tamo ni to nemaju. Da ne govorim o pihtijama, kiselom kupusu, siru, rotkvi i sli�nim mezelucima. U kafi�u Mocart (na vratima pi�e: Cafeteria Mozart, kao da smo usred Be�a) zgranu�e se kad sam zatra�io pihtije. Ali zato imaju ajs kafe, kapu�ino, sladoled i razne kola�e be�ke i pariske... Kiseli kupus? Ma ni govora. Zato jedan moj novi poznanik iz Jasenice sko�i na noge lagane, otr�a svojoj ku�i i donese razne tur�ije i kupus i jo� pone�to, da se umoran putnik okrepi, da bi se posle du�e rasprave utvrdilo da ipak ima jedna kafana gde se pomenuti gurmanluci mogu na�i. To je kafana na Autobuskoj stanici. Jedna ko nijedna. Nimalo bezna�ajna pojava o kojoj je ovde re�, nije osobenost samo Gornjeg Milanovca, ve� i mnogih drugih varo�i po Srbiji, da o Beogradu i ne govorimo, zaklju�eno je na forumu u Jasenici. No, to je bio samo povod da se zasedanje produ�i jer se otvorila nova tema, da ne ka�emo ta�ka dnevnog ili ti, ve�, no�nog reda. Mast Onaj koji je od ku�e doneo tur�iju i ostalo, izrazio je sumnju da �e njegova deca - kad poodrastu i budu doma�ini nekom gostu - imati tako ne�to. Ne�e imati to, ali ni njihovi gosti, veruje, ne�e potra�ivati izumrla jela. Njegova deca su odrasla na hamburgerima, hot-dogovima, koka-kolama, sprajtovima, picama, iako se u ku�i neguje tradicionalna ishrana. Mast i ’leba s alevom paprikom i lukom? Taman posla. Ka�amak? Ni slu�ajno. Proja? �ta je to? A prokule? Ma ’ajte molim vas... Nastaje neka nova Srbija, ako joj se i ime odr�i, Bog da prosti, zaklju�eno je na seminaru u Jasenici kada je zapa�eno da su svi ostali stolovi napu�teni a na njih postavljene izvrnute stolice. Slobodan Stoji�evi� |
