|
Na licu mesta Bujanovac posle izbora Nije rep, to su noge Na jugu Srbije napetost visi u vazduhu. Albanci suvereno vladaju skup�tinom �ije sednice Srbi redovno napu�taju. Ve�inu njih, me�utim, mu�i ne�to drugo: kako da prodaju dedovinu i krenu ka severu D�ipovi sa diplomatskim oznakama suvereno vladaju drumovima u okolini Bujanovca, a promakne i poneki "mercedes". Da nije udarnih rupa veli�ine akvarijuma i debelog sloja blata, da se ponekad ne vodi mrtva trka izme�u izubijanog traktora i konjske zaprege, li�io bi ovaj deo juga Srbije na Dedinje.
Bujanovac je oduvek bio va�na raskrsnica i sa svojom banjom nezaobilazno mesto za okrepljenje i le�enje. I Rim i Vizantija i Turci su sve to znali i koristili. Na jednom visu su ostaci nekakve starovremske tvr�ave sa koje je mogao dobro da se kontroli�e ovaj va�an prostor, u selu Davidovcu vremenu prkosi �umrukana, zapravo tro�arina, zgrada carinarnice na liniji razdvajanja oslobo�ene mlade Srbije i ostatka Otomanske imperije. I danas se, ne�to dalje, sa izvesnim odstupanjima, prote�u vi�e ili manje vidljive granice razdvajanja sa Kosmetom i Makedonijom, granica izme�u ljudi, izme�u nacija. Ova poslednja je podelila i sam Bujanovac, kao nekakav �vrst bedem se razvukla i glavnom ulicom. Postao je sad raskr��e svetova, shvatanja, nacija, vera, me�usobnih odnosa i sasvim druga�ijih pogleda u budu�nost. "Zaokru�i broj!" �estoka se borba vodi u lokalnoj skup�tini. Preko Radio Bujanovca, koji sve te sednice prenosi u�ivo, li�i to na uobi�ajeni sukob dve opre�ne partije. Govori predsednik jedan, predsednik drugi - jedinstven je to slu�aj u Srbiji, zakon je tako propisao: postoji predsednik Skup�tine op�tine i predsednik Op�tine. Obojica su Albanci - Sevdailj Hiseni i Nagip Arifi. Potpredsednik Op�tine je Novica Manojlovi� - Srbin. Prevodilac jasno i smireno na srpskom iskazuje misli odbornika. Ali, nema ko da slu�a o op�tinskom bud�etu, osim na Radio Bujanovcu. Svi Srbi, ma kojoj partiji pripadali, napustili su sednicu. I prethodnu, verovatno �e tako biti i ubudu�e. Ali, to mo�e da se sazna tek kad se zaviri u salu.
Brojevi, o�igledno, nisu bili dobro ili dovoljno zaokru�eni. �iptari ka�u kako je bilo sve u redu. Prema njihovim procenama, iza�lo ih je �ezdeset odsto. I stalno nagla�avaju tu brojku koja je bila sasvim dovoljna da se potu�e druga strana. Srbi, pak, tvrde da ih je iza�lo sto odsto, da ih je pet hiljada do�lo sa Kosova, da odatle oni sa prezimenima "i�" nisu mogli da glasaju, �ak i kad su se pojavili na bira�kim mestima. Mnogi odavde nemaju li�ne karte, �ive po zabitim selima, ne mogu da doka�u ko su. A posle dvadeset �asova u izbornom danu upisalo se jo� 1.500 �iptara u bira�ke spiskove. Da bi sve to moglo tako da funkcioni�e, op�tinski sud je radio do pono�i. U Osnovnoj �koli "Branko Radi�evi�" je izbore li�no nadgledao ameri�ki ambasador Montgomeri, ali posle dvadeset �asova. On je, �ak, zahtevao da se vreme za glasanje produ�i za jo� neki sat. Rezultati nisu nikad zvani�no objavljeni. Pobednici su progla�eni. Srbi vele da je Novica Manojlovi� dobio 2.300 glasova manje od protivkandidata. I ka�u da je takvom porazu kumovalo sve ono prethodno. Ve�ina optu�bi je upu�ena ka Beogradu. Veli jedan, ne�e da se predstavi, ispred nove ku�e �ija fasada od crvenih cigala, umesto maltera, ima veliki kre�om ispisani natpis "Na prodaju" i pokazuje glavom neodre�eno ka severu: - Tako je to kad se sva�aju u Beogradu, kad glava gore ne valja. Oni misle da je ovde rep te dr�ave. Ali, ovde nije rep, ovde su noge. Napetost u vazduhu
- Nisu pozvani ljudi koji �ive izvan Bujanovca - a to je 2.500 glasa�a. Sa selima oko Vranja bi ih bilo i 5.000. Sad Albanci vladaju gradom i op�tinom, a ne priznaju dr�avu Srbiju. Primaju, me�utim, plate, penzije, �koluju se. Na� odbor se bavi za�titom ljudskih prava svih gra�ana Bujanovca i Pre�eva, bez diskriminacije. O tome imamo i uredno vo�enu dokumentaciju. I zato nisu ta�ne tvrdnje, a izrekao ih je i potpredsednik Koordinacionog odbora Neboj�a �ovi�, da smo ljudi u odboru i ja nacionalisti. Samo smo ukazivali na mnoge prekr�aje koji su bili povod da zatra�imo da se izbori ponove na odre�enim bira�kim mestima. Ina�e, nemamo ni�ta protiv da predsednik Skup�tine op�tine Bujanovac bude Albanac, ali zakon mora da bude jednak za sve. Zakon nije jednak za sve. Nasred glavne gradske raskrsnice di�e se zgrada �udnog izgleda. Okovana je skelama, sve� malter se nanosi na nju. D�amija, nije d�amija - naga�a se u gradu. Minareta nema, ali starosedeoci o�ekuju da se i ono uskoro vine put neba. Urbanisti�ke i gra�evinske dozvole postoje i ne postoje. I o tome se naga�a. Toliko je sve oko ove ku�e nejasno da su normalne spekulacije svake vrste. Zna se samo da je tu u igri vi�e vlasnika i da je Srbin formalni investitor radova.
Iako na papiru zahtevaju simbole, u praksi ih uveliko koriste. Zastava dr�ave Albanije se slobodno vije na ulazu u Veliki Trnovac. Niko ni ne pomi�lja da je skine. Policajci u patroli ka�u da nemaju ovla��enja, da to ni zakonom nije zvani�no zabranjeno! Isti takav simbol mo�e da se vidi i na ku�ama, grobljanskim spomenicima. �ega jo� ima dalje - te�ko mo�e da se sazna. Malo je kome tamo dozvoljen ulazak. Diplomatski d�ipovi - da, ali putnici u njima diplomatski �ute. I dr�e se jedne formulacije koju poslednjih godina uporno guraju: Pre�evska dolina. Nikad se ovaj kraj nije tako zvao, Zapad mu je nadenuo to ime. Ili je to Bujanovac sa okolinom ili bi mogao da bude Moravska dolina. Jer, Ju�na Morava je nadohvat. - Ljudi su sve vi�e zabrinuti, zapla�eni - govori Svetislav Stojmenovi�, kako ka�e, obi�an gra�anin grada Bujanovca. - Mi se ni�ta ne pitamo, odluke se donose u Beogradu, u takozvanom Koordinacionom telu. Narod ne zna �ta mu se sprema. Vi�e puta smo poku�avali da napravimo konsenzus, da vidimo �ta je prag na�ih interesa. Iznosili smo to i �ovi�u, na�alost, javnost nije uspela sve da sazna. Gra�ani su u ozbiljnoj dilemi da prodaju sve i da krenu u neizvesnost. Ali, kako ja da prodam dedovinu. Kako sutra da iza�em pred svoje pretke. Mi smo ljudi patrioti. Narod ume sa oru�jem. Ali, da li je to re�enje. Da li je re�enje da napustimo svoje domove. Buja novac
Pored problema, van okvira ovog kraja izlaze i njene lekovite vode. Ne ba� toliko daleko kao svi negativni predznaci, ali dovoljno. Mada su i banja i voda uglavnom imale tamnu stranu svoje istorije, koju su tada ispisivale dve vladaju�e partije - SPS i JUL. �estoki su to bili sukobi, sad se zaboravljaju, ali su ostale dve fabrike, dva preduze�a razli�itog imena na izvoru iste vode. - Uvek je ovaj prostor bio zanimljiv - obja�njava Perica Jovi�, generalni direktor "Hebe". - I Turci su u selu Bilja�i dr�ali garnizon sa dve do pet hiljada vojnika. I Vizantija je ostavila svoje tragove. Sticajem okolnosti, tu se na�la "Heba". A "Heba" je kao lepa �ena koju svi ho�e. I Bujanovac svi ho�e. Sa �ezdeset miliona litara fla�irane vode mi smo drugi proizvo�a� u Srbiji. Imamo petsto zaposlenih. Prosek plata je preko 17.000 dinara. Moramo da idemo dalje, da mnogo �ta ostavimo generacijama koje �e do�i. Lepo bi bilo kad bi se pelcer optimizma iz Bujanova�ke Banje uhvatio u samom gradu. Kao da je on odvi�e daleko. Kao da su preko sveta te ku�e na prodaju, ku�e u Novom naselju, ku�e stare i neugledne, ali na glavnim ulicama. I kao da to ve� nije vi�eno u sumornijim vremenima, u bli�oj okolini, odmah iza takozvane administrativne granice. Se�anja bude bolne uspomene. Ali, izgleda da se�anja nisu uvek i dobri u�itelji. |
Ognjen JANEVSKI
Snimio Vladimir MARKOVI�
