|
by
 Datum: 22. decembar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
�IVADIN JOVANOVI�: KRIZA SE
PRODUBLJUJE
Zavr�no izlaganje na Okruglom stolu BEOGRADSKOG FORUMA
ZA SVET RAVNOPRAVNIH na temu: Zahvaljujem prof. dr Smilji Avramov na briljantnoj, istorijskoj retrospektivi koja nas uvodi u ovo vreme i omogu�ava da bolje razumemo dana�nja dogadjanja i njihove posledice. Zahvaljujem takodje uva�enim profesorima, nau�nicima i javnim li�nostima koji su u�inili veliki napor i svojim izlaganjima dali izuzetan dorpinos osvetljavanju sadr�ine Ustavne povelje i opasnosti od produbljivanja dr�avne i dru�tvene krize. Dozvolite mi da u zavr�nici ovog okruglog stola iznesem samo nekoliko najkra�ih ocena koje proizilaze iz izlaganja mojih prethodnika. Ustavna povelja i polazne osnove potpisane 24. marta o.g. u Beogradu predstavljaju celinu. To nisu dokumenta o o�uvanju, jo� manje o izgradnji bilo kakve zajedni�ke dr�ave. To su jedinstvena dokumenta koja ulaze u istoriju kao dokumenta o ukidanju dr�ave Savezne Republike Jugoslavije. Pored toga, to su documenta koja legalizuju i konsoliduju ostvareni nivo otcepljenja Crne Gore od Srbije i koja svedo�e o izme�tanju suvereniteta zemlje izvan njenih granica. Posle ovih konstatacija name�e se pitanje - u ime �ega i u �ijem interesu je to u�injeno? Interpretacije zvani�nika, posebno onih koji su u�estvovali u sastavljanju ovih dokumenata, su da je to u�iweno u ime realizma, demokratizacije, modernizacije i evropeizacije. Ovde je izneto obilje �injenica koje govore suprotno. One su sadr�ane u svim izlaganjima, a posebno u referatima prof. Ratka Markovi�a, prof. Oskara Kova�a i prof. Smilje Avramov. Naime, oni su jasno, �iwenicama dokazali da ono �to se de�ava na prostorima Savezne Republike Jugoslavije, �to se sada nudi Ustavnom poveljom je u direktnom sukobu sa trendovima �vr��eg povezivanja i integracije u Evropi. Evropska unija, organizacija sa 25 dr�ava �lanica, priprema dono�enje svog Ustava, a SRJ ukida svoj Ustav i uredjenje najva�nijih odnosa reducira na - Ustavnu povelju. Mo�e li se u ime realizma, evropske orijentacije i demokratije ukidati Ustav, ukidati dr�ava, povladjivati separatizmu, i uz sve to, graditi - slobodno, demokratsko dru�tvo?! To svakako nije u interesu gradjana ove zemlje, niti srpskog naroda, niti je njih iko pitao - �ta im smeta - Jugoslavija ili separatizam? Od podela i drobljenja u toku poslednje decenije srpski narod je velikim delom pretvoren u nacionalne manjine i izbeglice, a njihov duhovni, materijalni razvoj zaustavljen. Vreme �e pokazati �iji je interes pritom bio odlu�uju�i, �iji interes je ugradjen u Povelju kojom se ukida Jugoslavija. Sa sigurno��u se mo�e re�i - da je to suprotno interesima gradjana i srpskog naroda i da �e to ote�ati svaki, pre svega, ekonomski i tehnolo�ki napredak. Za�to je Ustavna povelja takva kakva je, za�to je u njoj toliko anahronizama, nelogi�nosti i ugradjenih blokada? Odgovor na to pitanje nalazi se u autorima, onima koji su odlu�ivali da se ukine Ustav, da se ukine Jugoslavija i postupku koji je spre�io izra�avanje izvornih, vitalnih interesa gradjana i srpskog naroda. Ustavnu povelju sastavljali su politi�ka, partijska oligarhija Srbije i Crne Gore i predstavnici Evropske unije. Ko je koliko doprineo svemu tome za ovu priliku nije najva�nije. Medjutim, ostaje �injenica za istoriju da oni koji su se pre dve godine, pred narodom, zaklinjali na vernost Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, stavili su sada svoje potpise na dokumenta koja zna�e ukidanje - i Ustava, i Jugoslavije, i svake zajedni�ke dr�ave Srbije i Crne Gore. I druga - oni koji nose odgovornost za oru�anu agresiju NATO-a protiv Jugoslavije 1999. godine, tri godine posle, dobili su punomo�ja potpisana od najvi�ih predstavnika Jugoslavije, Srbije i Crne Gore da budu arbitri u svim n�{im unutra�njim stvarima. I to - na neodredjeno vreme. Re�enja u Ustavnoj povelji nisu re�enja, ve� legalizovanje mehanizma za trajanje krize. U koncipiranju tog mehanizma nisu u�estvovale demokratske institucije politi�kog sistema, ni javnost ni nauka. U toku poslednje dve godine bilo je mnogo formalnih inicijativa da se o pitanju budu�nosti SRJ, a u tom kontekstu, i o mogu�nosti izrade novog Ustava, raspravlja u Saveznoj skup�tini, u parlamentima jedne i druge repbulike. Vlada se zvani�no sagla�avala sa takvim inicijativama. Na �alost, one nikada nisu realizovane. Jedino obja�njenje za tu odbojnost mo�e se na�i - da to nije odgovaralo politi�koj oligarhiji, niti stranim faktorima koji ina�e, insistiraju na izgradnji demokratskih institucija i demokratiji. Sada su institucije politi�kog sistema, pre svega, Savezna skup{tina i skup�tine republika �lanica, stavljene pred svr�en �in: da aminuju ono �to su politi�ka oligarhija i njeni strani mentori odlu�ili. Isto va�i i za gradjane. Bar za sad. �ta su mogu�e posledice, koje su perspektive posle ovakve Ustavne povelje? Prva je - da se njome priznaje i konsoliduje separatizam. Povelja te�ko mo�e zaustaviti separatizam, jer je ona sama do�la na krilima separatizma i bar pre�utnoj, ako ne i aktivnoj, podr�ci iz inostranstva. Jednak trogodi�nji prelazni period za novo preispitivanje odnosa Srbije i Crne Gore, na jednoj, i za politi�ko re�enje na Kosovu i Metohiji, na drugoj strani, ni u kom slu�aju, nije puka koincidencija. Ti rokovi, ako ni�ta drugo, utvrdjeni su u istim centrima mo�i i u okvirima iste strategije. Druga je posledica - nastavljanje i produbljivanje nestabilnosti preko ugradjenih blokada u privredi, unutra�njoj i spoljnoj politici. Tre�a - svadje kako u okvirima Srbije i Crne Gore, tako, naro�ito, izmedju njih i �irenje prostora za presudjivanje stranih faktora. I �etvrta - usporavanje ekonomskog i dru�tvenog razvoja, dalji rast socijalnih i ekonomskih problema. Koliko pri takvim perspektivama ostaje prostora za demokratiju, a koliko se novog prostora stvara za autokratiju i diktaturu, nije te�ko odgonetnuti. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227 |
Title: Message
