|
Za�to odlaze stranci(Specijalno za "Politiku") Prag, decembra Oni koji su od po�etka podozrivo gledali na priliv stranih investicija, tra�ili "ravnopravnu ekonomsku utakmicu", zalagali se da strani investitori ne treba da imaju nikakve privilegije u odnosu na doma�e, i da ih ne treba privla�iti nikakvim poreskim olak�icama (od pet do deset godina) - dobili su svoju "satisfakciju". Prvo je u julu firma za proizvodnju elektronike za telekomunikacije "Flekstronik" iz Brna najavila da povla�i svoju proizvodnju iz �e�ke. Bez posla �e tako ostati oko dve hiljade radnika. Kada je objavljeno da i "Varta" seli svoju fabriku iz �e�ke Lipe, ostavljaju�i bez zaposlenja 350 radnika, prva reakcija javnosti bila je da prestanu da kupuju "Vartine" akumulatore, dok se nije razjasnilo da u isto�nu Aziju odlazi samo onaj deo firme koji proizvodi baterije za mobilne telefone. Otkaze o�ekuju i radnici belgijskog proizvo�a�a automobilskih farova "Masiv" iz Litovela, koji je najavio odlazak u Kinu, zatim "Leoni kablova" iz Fridlanda koji ide u Poljsku i tako redom. Sticaj navedenih okolnosti bio je "dobro naba�ena lopta" skepticima, koji su iz toga izvukli odgovaraju�e "analiti�ke zaklju�ke": strani investitori dolaze u �e�ku da bi iskoristili period poreskih olak�ica. Kada se on zavr�i, prihvataju veoma povoljne ponude privre�ivanja u drugim zemljama, gde �e se zadr�ati ta�no onoliko koliko �e trajati period poreskih olak�ica. Osim �to su izazvali strah kod radnika zaposlenih u stranim firmama, ovakvim tvr�enjem su doveli u sumnju vladinu koncepciju u oblasti stranih investicija. U vladinoj agenciji za privla�enje stranih investicija "�ehinvest" tezu o "talasu odlazaka" smatraju besmislenom, �ak i to da je u pitanju vi�e desetina firmi. Jer, najve�i broj onih zna�ajnih firmi koje u�ivaju poreske olak�ice mo�e da ih koristi, prema ugovoru, jo� slede�ih pet do osam godina. "Prema na�em istra�ivanju, petina od 120 investitora koji u�ivaju poreske olak�ice planira prekora�enje investicija za osam milijardi kruna (oko 250 miliona evra), i otvori�e tri hiljade radnih mesta vi�e nego �to su se obavezali", ka�e Martin Jahn, �ef ove agencije. "S obzirom na to kakva konkurencija vlada u svetu, trebalo bi da budemo sre�ni �to ne odlazi vi�e firmi". Ekonomisti smatraju da u "seobama" veliku ulogu igra i kriza u nekim proizvodnim granama i zemljama, i da u takvim okolnostima predimenzionisane firme poku�avaju da se "prepakuju" u povoljnijim privrednim uslovima. Tako�e, neki strani investitori su u nekad jevtinoj radnoj snazi i manjim tro�kovima videli isklju�ivu prednost �e�ke, ali s obzirom na njen skori prijem u Evropsku uniju, uslovi privre�ivanja- plate i tro�kovi- pribli�avaju se evropskim normama. Tu je, zatim, i jaka �e�ka kruna, pa se, na primer, fabrika "Tesla Ecimeks", koja proizvodi elemente za televizore u boji, odlu�ila da proizvodnju preseli u Slova�ku, �ija kruna ima 30 odsto ni�u vrednost. Menad�eri stranih firmi isti�u da je prednost �e�ke u dobroj kvalifikaciji radne snage, u sposobnosti da ovlada tehni�ki komplikovanim radnim procesom, i u infrastrukturi. Dragoljub Mati� |
