|
Povoljniji uslovi za izgradnjuStambene zadruge su ove godine izgradile oko 3.000 stanova po ve�im gradovima, od kojih je 2.000 ve� useljeno, kao i vi�e od 10.000 porodi�nih ku�a po manjim op�tinama. U Beogradu, na uglu ulica Stanoja Glava�a i Dalmatinske zavr�en je 121 stan, u Cviji�evoj ulici je u izgradnji 6.000 kvadrata, a u Ulici Franca Rozmana stambene zadruge "Partizanski put" i "Prostor" sazidale su 117 stanova, 20 lokala i 15 gara�a. Upravo ovu lokaciju obi�ao je ju�e republi�ki ministar urbanizma i gra�evina prof. dr Dragoslav �umarac, promovi�u�i ovaj na�in re�avanja stambenih potreba, prema kome zadrugari po fazama upla�uju rate za izgradnju svojih stanova. Navode�i da je stanogradnja prioritet Vlade Srbije, kako zbog potrebe zbrinjavanja desetina hiljada porodica bez sopstvenog krova nad glavom, tako i zbog upo�ljavanja velikog broja industrijskih grana, ministar �umarac je istakao da �e za ove svrhe iz republi�kog bud�eta za narednu godinu biti izdvojeno milijardu dinara. Ova sredstva �e se iskoristiti preko republi�ke Gra�evinske direkcije, koja �e iz svojih izvora obezbediti jo� 1,3-1,5 milijardi dinara, pa �e tim novcem mo�i da se izgradi oko 1.000 stanova u Republici. Stanove �e graditi i lokalne samouprave iz svojih bud�eta (kao najavljenih 1.000 stanova u Beogradu u toku 2003. godine), dok se od gra�evinskih preduze�a o�ekuje 1.500-2.000 stanova za tr�i�ta najve�ih gradova, rekao je prof. dr Dragoslav �umarac. - Posebno bih �eleo da skrenem pa�nju i na mogu�nost re�avanja stambenih potreba u�lanjenjem u stambene zadruge, jer je ta mogu�nost dostupna svim ljudima. Kao �lanovi zadruga mogu da u�estvuju u kolektivnoj izgradnji stanova i porodi�nih ku�a. Tu je, pored ulaganja li�nih sredstava, mogu�e i anga�ovanje li�nog rada zadrugara i �lanova njihovih porodica, �to izgradnju �ini racionalnijom i umanjuje njenu cenu. Pri ovakvom na�inu izgradnje obezbe�ena je i dodatna povoljnost jer su zadrugari oslobo�eni poreza na promet pri kupovini gra�evinskog materijala - zaklju�io je �umarac. On je pozvao banke i druge finansijske organizacije da povoljnim kreditima podr�e ovu akciju, budu�i da je kupovna mo� gra�ana na veoma niskom nivou i da su mogu�nosti velikog broja zadrugara skromne. To je i razlog �to mnogi odustaju od zavr�etka svojih objekata, �ekaju�i povoljnije uslove. B. Bakovi� |
