|
�IVOT SA KALENDAROM
�asovnik iz radionice prirode
Po �emu se razlikuju julijanski i
gregorijanski kalendar
Ve�i deo hri��anske civilizacije proslavio je ju�e ro�enje Hristovo -
Bo�i�. Pravoslavci u Srbiji i jo� nekim zemljama ovaj najve�i praznik �e
obele�iti 7. januara slede�e godine. Svi zajedno slavi�emo Novu godinu 1.
januara. Da li je proslava Hristovog ro�enja 25. decembra ili 7. januara
versko ili kalendarsko pitanje?
Od kada je sveta i veka ljudi su voleli kalendare. Oni su bili nekakva
�udesna veza izme�u prirode koja ih je okru�ivala i doga�aja iz
svakodnevnog �ivota. Drevni Sumeri, narod koji je �iveo izme�u Eufrata i
Tigra, po�injao je "svoju" godinu u trenutku kada se Zemlja budila iz
zimskog sna. Oni su posmatrali zvezdano nebo i na njemu promene po vrlo
ustaljenom ritmu, 12 puta u toku du�eg vremenskog perioda. Te promene
ozna�ile su nastanak kalendara, mere za vreme, �asovnik iz radionice
prirode.
Kako �e neki narod ra�unati vreme zavisi od toga da li ga prati po
Suncu, Mesecu ili zvezdama. Uprkos �injenici da se i danas u svetu
primenjuje vi�e vrsta kalendara, veliki deo savremenog �ove�anstva zna za
gregorijanski i julijanski, od kojih je potonji osnovica za kori��enje
savremenog kalendara.
Julijanski kalendar dobio je ime po rimskom imperatoru Gaju Juliju
Cezaru. On je u vreme svoje vladavine (101. do 44. godina pre ro�enja
Hrista) naredio da se tri uzastopne godine ra�unaju po 365 dana (proste),
a svaka �etvrta da ima 366 dana i da bude prestupna. Taj dan je dodat
februaru, najkra�em mesecu.
�ak su i imena meseca iz doba Julija Cezara ostala ista do danas,
izuzev jula i avgusta, koji su se onda zvali kvintilis i sektilis. Jul je,
potom, dobio ime po Juliju Cezaru, a avgust po caru Oktavijanu Avgustu.
S�m Cezar je naredio da nova godina po�inje 1. januara, umesto 1. marta.
Tek mnogo kasnije, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine na�e
ere, doneta je odluka da se Uskrs praznuje prve nedelje punog meseca posle
prole�ne ravnodnevice.
Do izmene julijanskog kalendara do�lo je tek u drugoj polovini 16.
veka, kada je papa Gregorije XIII, uz pomo� bra�e Alojza i Antonija
Lilija, na�inio reformu broja dana u godini. Taj kalendar nazvan je
gregorijanski i odmah je nai�ao na otpor rimokatolika. Ipak, postepeno su
ga prihvatile i sve protestantske i rimokatoli�ke zemlje i njihove crkve.
Pravoslavci su, i dalje, svoje praznike ra�unali po julijanskom kalendaru,
�to i nije tako lo�e, jer kako bismo druga�ije imali �ak dve nove godine.
Posle Prvog svetskog rata pravoslavne, pa i neke druge hri��anske
dr�ave kao zvani�an gra�anski kalendar prihvatile su gregorijanski, kojim
se slu�i gotovo ceo svet.
O kalendarima je lepo mi�ljenje imao i Vuk Karad�i�. Smatrao je da su
oni knjige "koje narodu najvi�e polze mogu u�initi. Izdaju se svake godine
i �to ih svi koji �itati znadu, mogu kupiti. A i cijelu godinu se po
rukama neprestano preme�u".
Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, �tampani su u Veneciji, Be�u,
Temi�varu i Budimpe�ti, u velikim zajednicama Srba. Prvi ve�iti kalendar
kod Srba bio je onaj Zaharija Orfelina, objavljen u Be�u 1783. godine.
Od prosinca do studenog
 |
|
Prosinac ili studeni podjednako lepi u Sirogojnu
|
Svi meseci u godini nose latinske nazive i tako je u zvani�nim
kalendarima celog sveta. Kod starih Slovena, me�utim, nazivi meseca bili
su druga�iji, u skladu sa aktuelnim pojavama u prirodi. Januar se zvao
prosinac zbog prosijavanja Sunca kroz zimske oblake. Februar je bio se�anj
zbog jake studeni koja se�e. Mart je radi vetrova koji isu�uju zemlju bio
suhi. U aprilu je priroda procvetavala, pa se i mesec zvao cvetan, a maj
traven po�to se zbog velikog broja praznika samo �etalo po travi. Jun je
bio izon, po praslovenskom nazivu za kova�a, jul �erven zbog crvenila
plodova, avgust srpanj kao �etveni mesec.
Sloveni su septembar zvali versen zbog vr�idbe, oktobar listopad,
novembar gruden jer su mrazevi ledili vodu i zgrudvavali zemlju. Decembar
se zvao studen, jer tada po�inje stvarna zima. Slobodanka
Andri�
Foto: Petar Otoranov
| 
