O�ekivanja kosovskih Albanaca u idu�oj godini
Sanjaju nezavisno Kosovo 2003.
Poruke Zapada su da �e pre, rasprave o kona�nom statusu, morati da ispune evropske uslove i standarde i otpo�nu dijalog sa Beogradom. Vlada Kosova najavljuje kancelariju za stabilizaciju i asocijaciju s EU
Dok sumiraju kraj godine i planiraju slede�u, lideri kosovskih Albanaca ne kriju da im je nezavisnost prvi i najva�niji zadatak. Najglasniji u tome u ovom trenutku je predsednik Alijanse za budu�nost Kosova Ramu� Haradinaj, koji je u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore bira�ima obe�ao da �e se u Skup�tini zalagati za izglasavanje nezavisnosti. Haradinaj o�ekuje da na jednoj od narednih sednica bude usvojena rezolucija o nezavisnosti.
Karta stabilnosti
U zalaganju za nezavisnost nimalo ne zaostaje ni predsednik Kosova Ibrahim Rugova, koji 2002. ocenjuje kao godinu pozitivnih razvoja. Rugova je zadovoljan sveukupnom situacijom i funkcionisanjem kosovskih institucija. Srbe i njihov �ivot u enklavama, u uslovima totalne izolacije, potpuno marginalizuje. U ovom trenutku, Rugovi je bitno da Ujedinjene nacije �to pre priznaju nezavisno Kosovo, te da ono ima svoje dr�avne simbole. Pri tom on nagla�ava da isticanje albanskih simbola na Kosovu ne ugro�ava dr�avu iz koje poti�u - Albaniju.
 | ||||
 |
|
�ekaju novu rezoluciju �iptarima se �uri da �to pre dobiju nezavisnost, pa o�ekuju da se to
re�i ve� naredne godine, usvajanjem nove rezolucije Saveta bezbednosti UN,
kojom �e biti ukinuta sada va�e�a Rezolucija 1244, prema kojoj je Kosovo u
sastavu SRJ. Bila bi to, po njima, tre�a faza na putu ka ozvani�enju
dr�avnog statusa Kosovu. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Uticajni �lan Rugovine DSK Skender Hiseni tako�e se oliti�ari, ali i lobisti u SAD, �iji je uticaj ove godine bio ne�to slabiji. To se dovodi u vezu s promenom stava zvani�ne politike u SAD.
Pomo�nik direktora Stejt departmenta za sektor jugoisto�ne Evrope Donald Braun je pro�log meseca stavio na znanje Albancima da je opredeljenje SAD da status Kosova i dalje predstavlja pitanje daleke budu�nosti.
I me�u ameri�kim zvani�nicima preovla�uje mi�ljenje da je pre rasprava o kona�nom statusu Kosova neophodno obaviti slo�eni pripremni proces, uspostaviti politi�ku i ekonomsku stabilnost i vladavinu zakona, i sve to uz sveobuhvatnu me�unarodnu asistenciju.
Bli�e Evropi
U naredne dve godine te�ko da �e do�i do kona�nog re�enja statusa ju�ne srpske pokrajine, svakako ne pre novih parlamentarnih izbora. Kosovskim Albancima sa Zapada sti�u poruke da prvo ispune evropske uslove i standarde, otpo�nu dijalog na relaciji Beograd - Pri�tina, pa �e onda mo�i da se razgovara o statusu. �iptari imaju druga�ije mi�ljenje: prvo nezavisnost, pa ispunjenje uslova me�unarodne zajednice.
Kosovskim Albancima postaje jasno da Amerikanci, iako zadr�avaju aktivnu ulogu u kreiranju politike, nameravaju da Kosovo polako prepuste Evropljanima. Zato Vlada Kosova �uri da, ve� po�etkom slede�e godine, formira kancelariju za proces stabilizacije i asocijacije s Evropskom unijom. Iz kabineta premijera Bajrama Red�epija obja�njavaju da �e ta kancelarija, sa nekoliko sektora iz razli�itih oblasti, koordinirati rad i kontakte kosovskih institucija sa telima EU.
