 |
1/26/2003 4:53:34
PM | ||
M. VUKSANOVI� 1/25/2003, 6:08:46 PM Zbog svesnog i sistematskog uni�tavanja spomenika srpske kulture u poslednje tri i po godine, Kosovo i Metohija je postalo najve�e groblje spomenika kulture u Evropi. Skrnavljenje spomenika ima etni�ki i verski karakter i sprovodi se da bi se uni�tili tragovi srpskog prisustva na tom podru�ju. To su uradili albanski ekstremisti koji su po�inili zlo�in ne samo ubijanjem i ranjavanjem ljudi, ve� i zlo�in protiv kulturne ba�tine srpskog naroda. Ove ocene, sadr�ane u izve�taju Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju najbolje ilustruju stanje kulturne ba�tine u toj ju�noj srpskoj pokrajini. Kulturnu ba�tinu Srbije na Kosovu ugrozio je rat NATO alijanse protiv SRJ i nasilje pripadnika OVK. Tako su posle ulaska NATO snaga 10. juna, sru�ena ili o�te�ena tri spomenika prve kategorije, 18 spomenika druge i 31 spomenik tre�e kategorije. Jasna namera U isto vreme o�te�eno je, sru�eno i oskrnavljeno jo� 55 pravoslavnih objekata. Od ukupno 49 srednjovekovnih spomenika kulture prve i druge kategorije sru�ena su 17 a 19 je znatno ugro�eno. U toku oru�anih sukoba izme�u VJ i OVK o�te�ena su tri registrovana turska i dva albanska spomenika kulture prve i druge kategorije. Ovi spomenici su, me�utim uni�tavani tokom oru�anih sukoba, a srpski posle dolaska me�unarodnih snaga. U vi�e od polovine uni�tenih srpskih crkava odr�avane su slu�be. Na meti albanskih terorista bili su srpski spomenici na celoj teritoriji pokrajine, osim severnog dela Kosmeta i u Sirini�koj �upi gde Srbi �ine ve�insko stanovni�tvo. Uni�tavanje i skrnavljenje je u�injeno pred snagama KFOR koji, kako se navodi u izve�taju, nisu predupredili ili onemogu�ili ovaj vandalizam, niti su na�li po�inioce. Prema nalazu stru�njaka, ugro�eni su i ostali spomenici srpske kulture, koji predstavljaju raritet, kao �to je manastir Pe�ka patrijar�ija, ostaci manastira Bogorodice Hvostanske, ostaci grada Novo Brdo, manastir Gra�anica i De�ani, ostaci manastira svetog Arhan�ela, Bogorodice LJevi�ke... I pored toga, Srbiji i Jugoslaviji se na otvoren ili prikriven na�in onemogu�ava da brine o srpskoj kulturnoj ba�tini na Kosovu i Metohiji, koja je i po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti njen deo. Da postoji jasna namera da se Srbija istisne sa ovih prostora u duhovnoj i kulturnoj sferi, govori i podatak da se planira novi popis dobara ba�tine na Kosovu i izrada nove liste registrovanih spomenika. To se radi uz obrazlo�enje da raniji popis nije izvr�en u skladu sa me�unarodnim standardima, iako je naravno taj popis apsolutno validan i me�unarodno priznat. Posredi je, namera da se legalizuju uni�teni spomenici i ostavi zaboravu taj zlo�in. Zone (ne) odgovornosti To potvr�uje i podatak da u misiji Unesko, �iji �ef je bio Mustafa Turan Orman, a ko�efovi Edi �ukrija i Gonzalo Ratimal, nema nijednog srpskog predstavnika. Ta komisija je predlo�ila UNESKO intervenciju na 10 projekata za restauraciju, od kojih su �etiri xamije, jedan �adrvan, bazar, dve albanske stambene kule, jedan srpski manastir i jedno srpsko selo. Ovakav izbor projekata za restauraciju o�igledno govori o diskriminaciji i nameri da se prikrije istina o sru�enim, o�te�enim i ugro�enim hri��anskim spomenicima. �elnici iz UNMIK-a ne smatraju za obavezu da obnove sru�ena ili o�te�ena dobra hri��anske ba�tine, ve� novim popisom �ele da legalizuju zlo�in protiv srpske kulturne ba�tine. O tome se na�alost �uti. Zlo�in protiv kulturne ba�tine Srbije na Kosovu se ne pominje u izjavama visokih predstavnika evropskih vlada, a ni u dosada�njim izve�tajima UNESKO, ni u izve�taju generalnog sekretara UN. Mo�da razlog treba tra�iti �to je taj zlo�in po�injen u zonama odgovornosti Nema�ke, SAD, Velike Britanije, Italije i Francuske pod zastavom UN. Suo�en sa takvim stanjem Koordinacioni centar je pro�le godine pozvao zainteresovane dr�ave da u vidu zajedni�kog projekta obezbede za�titu i o�uvanje barem onih spomenika koji su odavno priznati kao deo evropske ba�tine. Odabrano je 18 takvih projekata, sa�injen je Predlog za o�uvanje spomenika, a ve� u junu pro�le godine zapo�eta je prva faza radova na Pe�koj patrijar�iji s nadle�nim organima iz Italije. U toku je priprema projekata za Gra�anicu sa Rusijom, manastira De�ani sa Italijom. Francuska, Gr�ka, Austrija, Britanija i Bugarska dale su na�elnu saglasnost, ali se o�ekuje da se reguli�e odnos Koordinacionog centra i UNMIK-a. Jo� se ne zna kada �e to biti ura�eno a dotle srpski spomenici su izlo�eni na milost i nemilost onih koji su proterali vi�e od 200.000 Srba, Roma i pripadnika ostalih nacionalnih zajednica. | |||
Title: Message
