[www.ANTIC.org] =?iso-8859-2?Q?Mo=BEemo_li_pomo=E6i_=BErtvama_radioaktivne_municije?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Mo�emo li pomo�i �rtvama radioaktivne municije    MAGNEZIJUM  PROTIV  OSIROMA�ENOG  URANIJUMA     Pribli�avanje nove agresije Amerike i Velike Britanije na Irak, koju �e sigurno pratiti upotreba municije sa osiroma�enim uranijumom, navela je prof. dr Danila Soldatovi�a i mene da upoznamo na�u i svetsku javnost, Ira�ane i potencijalne agresore sa mogu�nostima umanjenja nesre�e do koje mo�e do�i uno�enjem ovog atomskog agensa u organizam �oveka.     Po�etkom 1991. godine prvi put je u jednom ratu masovno  kori��ena municija sa osiroma�enim uranijumom. Ameri�ki tenkovi i avioni ispaljivali su tanad velike probojnosti izra�enu od osiroma�enog uranijuma. Vi�e od 350 tona takvog “atomskog �ubreta” posejali su po Iraku! Pogubni efekti ovog nerazumnog �ina pogodili su ne samo Ira�ane (najvi�e novoro�enu decu!), ve� i agresore - Amerikance i njihove ratne saveznike.   Laura Flanders navodi brojku od 90.000, a Rozelin Bartel od 150.000 ameri�kih vojnika obolelih od sindroma zalivskog rata. Njima treba dodati jo� nekoliko desetina hiljada pripadnika koalicionih snaga koji su, tako�e, pokazali znake opakih bolesti pripisane dejstvu radijacija. Koliko li je tek onda ira�kih �rtava?   Na na�u nesre�u ameri�ka avijacija je septembra 1995. godine  koristila istu municiju protiv Srba u biv�oj BiH, da bi zatim u NATO agresiji protiv Jugoslavije 1999. “isporu�ila” najmanje 13 tona osiroma�enog uranijuma na 115 lokacija,  najvi�e po teritoriji Kosova i Metohije.   Otkrivanje prisustva osiroma�enog uranijuma u telu �oveka predstavlja veoma te�ak zadatak, jer svako od nas u sebi ima oko 50-70 mikrograma prirodnog uranijuma. Jo� je  mnogo te�e pratiti izlu�ivanje iz organizma malih koli�ina unetog osiroma�enog uranijuma. To se isklju�ivo mo�e posti�i pomo�u vrlo skupih masenih spektrometara.   Neposredno po prvim vestima o razornim efektima radijacija u Iraku, po�eo sam temeljno da se bavim problemima detekcije malih koli�ina osiroma�enog uranijuma. U tome mi je pomoglo ranije iskustvo. Davne 1955. radio sam na apsolutnom merenju beta aktivnosti, u�estvovao u merenjima zra�enja posle akcidenta na Vin�inom reaktoru 1958. i u odre�ivanju radioaktivnosti ljudskih kostiju na Univerzitetu u Torontu 1961. godine.   Na drugoj strani, prof. dr Danilo Soldatovi� sa grupom mladih saradnika na Farmaceutskom fakultetu Beogradskog univerziteta godinama se bavio problemima eliminacije te�kih metala kori��enjem magnezijuma kao njihovog prirodnog antagoniste. Rade�i na opitnim �ivotinjama (ovcama i kuni�ima), on je do�ao do izuzetno va�nog otkri�a da magnezijum (jedan od bioelemenata), kada je u �ivom organizmu prisutan u dovoljnoj koncentraciji, ima mo� da efikasno potiskuje jone te�kih metala sa mesta na �elijama na koja su se oni prika�ili ili da ih spre�i u vezivanju na njih. Naro�ito su bili zna�ajni ogledi “potiskivanja” olova i kadmijuma putem magnezijuma. Uspe�nost ovog postupka bila je pra�ena merenjem koli�ine eliminisanih te�kih metala u urinu opitnih �ivotinja. Rade�i tako, prof. Soldatovi� i saradnici su prvi u svetu do�li do obja�njenja mehanizma me�usobnog dejstva magnezijuma i te�kih metala u �ivim organizmima.   Od toga do ideje da se radi na osiroma�enom uranijumu bio je potreban samo jedan korak - da se sretnemo prof. Soldatovi� i ja. Kada se to desilo, brzo smo se slo�ili da bi trebali da preduzmemo sve �to mo�emo da �to pre ustanovimo da li je magnezijum efikasan i kod uklanjanja osiroma�enog uranijuma, odnosno, uranijuma uop�te.   Budu�i da smo ve� obojica bili u penziji, jedino �to smo mogli da uradimo je da se obratimo na�im kolegama-prijateljima u zemlji i inostranstvu. Nije bilo nikakvog izgleda da pod me�unarodnim sankcijama nabavimo skupi maseni spektrometar, kao ni da obezbedimo uslove za eksperimentisanje sa uranijumom i magnezijumom na kuni�ima. Ostalo nam je da poku�amo da potra�imo pomo� u maseno-spektrometrijskim merenjima iz inostranstva, jer su i zapadne zemlje imale �rtve osiroma�enog uranijuma kao i mi tada me�u Srbima u biv�oj BiH.   Putem Interneta kontaktirao sam nekoliko desetina svetski poznatih laboratorija koje raspola�u masenim spektrometrima, trude�i se da obezbedim merenja na�ih uzoraka kod njih. Me�utim, posle prvih odu�evljenja, usledeli bi negativni odgovori, jer je, o�igledno, to bila tabu tema - nije bilo dopu�teno dokazati da je osiroma�eni uranijum vinovnik mnogih nesre�a. Iz SAD, Kanade, Velike Britanije i drugih zemalja stizali su odgovori: “�alimo, ali Vam ne mo�emo pomo�i”. A neki, jednostavno, nisu odgovarali!   U me�uvremenu do�lo je do NATO agresije na Jugoslaviju. U toku rata mi, poja�ani prof. dr Ivanom Ani�inom, odlazimo na VMA i pred eminentnim skupom stru�njaka izla�emo ideju o mogu�em le�enju na�ih �rtava osiroma�enog uranijuma iz Bosne, kao i onih sa Kosova i Metohije. Molimo da Sanitetska uprava JNA po�alje dopis Tre�oj armiji da nam ona obezbedi uzorke urina ljudi koji su se na�li u neposrednoj blizini ciljeva pogo�enih tanadima od osiroma�enog uranijuma ispaljenim iz aviona A-10. Na VMA su nas lepo primili i saslu�ali, ali se na tome sve zavr�ilo. Ni za vreme rata, ni posle njega, i pored mnogih urgencija, niko iz te ustanove  nije u�inio ni�ta da bi smo do�li do preko potrebnih uzoraka urina.   Tada nam u pomo� priska�e SVEDOK! On pokre�e akciju i u pet nastavaka objavljuje �ta se sve kod nas desilo, poku�ava da nam pomogne da osnujemo “Udru�enje �rtava balkanskog sindroma.” Putem kupona “SVEDOK protiv osiroma�enog uranijuma” poziva potencijalne �rtve atomske municije iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske da se jave. Od 17. aprila do 22. maja 2001. god. objavljuje pet napisa, upoznaju�i �itaoce sa  va�nim �injenicama, tajnim izve�tajima, mapama sa ta�kama ga�anim radioaktivnom zrnima, svetskim i na�im ignorisanjem ove velike ljudske nesre�e.   Mnogi su obe�avali brda i doline, �ak i stotine hiljada dolara za nabavku masenog-spektrometra, ali niko nije dao prebijenu  paru, osim SVEDOKA. On nam je platio usluge uparavanja  urina i njegovog prevo�enja u suvi ostatak, kao i otpremu uzoraka na merenje u strane zemlje.   Od 17 potencijalnih �rtava izabrali smo 8 vojnika i policajaca koji su bili vrlo blizu mestu dejstva aviona A-10 (jedan je �ak bio kraj Arze, na poluostrvu Lu�tica oko koga je sve pr�alo!). Uzorci su poslati u Kanadu (1), Irsku (3), Poljsku (3) i Japan (1). Iz Kanade uop�te nismo dobili odgovor (a najvi�e su nam obe�avali!), a ostali su nas izvestili da mereni uzorci ne sadr�e osiroma�eni uranijum!   Ba� zaprepa��uju�i nalazi. Naro�ito kada se uzme u obzir da su engleski profesori N. Prist i M. Tirvel u 25 merenih uzoraka urina uzetih od ljudi iz Bosne i sa Kosova na�li 17 pozitivnih! Izve�ta� �kotskog BBC  D.Makleod uspeo je da “zaka�i” osiroma�eni uranijum borave�i na Kosovu samo pet dana! I sad pitajte VMA: Imali koga pozitivnog medju na�ima? Skoro da sam siguran da �e re�i: Nema. Ili, mo�da: Jo�  pratimo zdravlje 1.200 ili 2.000 lica! Jednostavno, nemaju potrebna sredstva za merenje.   Po�to je nova nesre�a na pomolu, a nade nema da nam neko u merenju pomogne (i Ruse smo molili, ali ni oni nisu odgovorili), mi smo odlu�ili da i bez dokaza o uspe�nosti magnezijuma u eliminaciji osiroma�enog uranijuma iz �ovekovog organizma, na osnovu analogije sa prethodno postignutim rezultatima na Farmaceutskom fakultetu,  kao savet onima koji se mogu na�i u budu�em ratu (ili ratovima) preporu�imo slede�e.  Oni koji tek mogu biti ugro�eni kao preventivu trebalo bi da uzimaju �ume�e tablete magnezijuma, 1-2 grama dnevno. Lica koja sa dosta izvesnosti misle da su zapahnuta aerosolovima osiroma�enog uranijuma kao sredstvo za njegovo eliminisanje, tj. le�enje, trebalo bi da uzimaju  2-3 grama magnezijuma na dan. Takvu “terapiju” trebalo bi  provoditi 15 do 20 dana.   Magnezijum postoji kao karbonat (�ume�e tablete), kao hlorid, sulfat itd. Pri izboru oblika, koli�ine i na�ina uzimanja obavezno se treba konsultovati sa lekarom i farmaceutom, kako bi se izbegle retke ne�eljene posledice. Va�no je napomenuti da je magnezijum vrlo koristan po zdravlje. Njega treba izbegavati u slu�aju problema sa bubrezima (oslabljene funkcije bubrega) i hipermagnezemije.                                                   Prof. dr Vladimir Ajda�i�                                         www.antic.org/Ajdacic/                                                                            PS.       Po na�oj narodnoj: Ko tebe kamenom - ti njega hlebom, mi na�im agresorima na osiroma�eni uranijum uzvra�amo magnezijumom!                                              ANTRFILE                            RA�ANJE  DEFORMISANE DECE                       Laura Flanders u �lanku “Mal de Guerre”,                     objavljenom u �asopisu “The Nation” 7. marta                     1994, iznosi da je Administracija veterana u                     ameri�koj dr�avi Misuri spovela temeljnu                      pretragu na 251 porodici veterana Zalivskog                      rata. Od njihove dece za�ete i ro�ene po                      zavr�etku rata zaprepa��uju�ih 67% je                      obolelo od te�kih bolesti ili, �to je jo� gore,                      nemaju o�i ili u�i, krv im je inficiranu, imaju                      probleme sa disanjem, spojene prste itd.