Dokapitalizacija ili prodaja uspe�nih firmi?
Ne �ele da se jeftino prodaju
Posle "Imleka", na dokapitalizaciju �eka "Soko �tark", a priprema se i Knjaz Milo�
Direktori uspe�nih preduze�a iskoristili su �ansu da se privatizuju po starom zakonu pa je dr�ava morala da gleda kako da ih na mala vrata "udomi"strate�kom partneru i napuni bud�et, prodajom svog manjinskog kapitala u Akcijskom fondu.
Naime, do pre godinu dana dokapitalizacija uspe�nih preduze�a, �iji je manjinski paket u rukama dr�ave, u resornom ministarstvu za privatizaciju i privredu bila je tabu tema. Prodaja ve�inskog paketa preduze�a, udru�ivanjem sitnih akcionara i dr�ave, bila je primarna strategija dalje privatizacije.
Na opasku da ne treba po svaku cenu ustupati dobre firme strancima, pojedini zvani�nici su u �ali odgovarali :" Pa trebaju nam pare za penzije". �ta je presudilo te�ko je re�i, ali je nedavno na pres - konferenciji o privatizaciji u Srbiji, Icak Goldberg, predstavnik Svetske banke, izjavio da "cena treba da bude bitna, ali ne i jedini kriterijum u izboru ponude".
Kompanija "Imlek" je prvo doma�e uspe�no preduze�e, koje je dobilo zeleno svetlo od dr�ave da investicije i dalji razvoj obezbedi kroz dokapitalizaciju, i pored �injenice da je paket od 42 odsto kapitala "Imleka" u rukama dr�ave. Aleksandar Vlahovi�, ministar za privatizaciju tvrdi da nema nikakve prepreke da i ostala doma�a preduze�a, ako to �ele, obezbede investicije na ovaj na�in- emitovanjem namenskih akcija za poznatog kupca.
 | ||||
 |
|
Evropska banka u Aran�elovcu Direktor "Knjaz Milo�" ka�e da su ponudili Vladi Srbije da �e onaj ko ih dokapitalizuje imati obavezu da svake godine za 20 odsto pove�a vrednost akcija u Akcijskom fondu, dodav�i da se podrazumeva da se to obavi na osnovu procenjene, a ne knjigovodstvene vrednosti firme. On ka�e da jo� uvek �ekaju odgovor Vlade, nagla�avaju�i da ovih dana vode pregovore o eventualnoj dokapitalizaciji sa Evropskom bankom. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
- Razradili smo na�in kako mora da postupa preduze�e, ako �eli da se dokapitalizije. "Imlek" je, a to va�i i za sva ostala preduze�a koja to nameravaju, dokapitalizaciju obavio na osnovu procenjene, a ne knjigovodstvene vrednosti, i sa njom mora da se slo�i Akcijski fond. Zatim, mora dati garancije Akcijskom fondu, po�to dolazi do relativnog smanjenja u�e��a Fonda, da �e otkupiti njegove akcije, ukoliko se ne ponudi ve�a cena na berzi, ka�e Vlahovi�.
On dodaje da ta minimalna cena mora biti bar 10 odsto ve�a od cene po kojoj je ura�ena dokapitalizacija, zbog kalkulisanja tzv. ve�inske premije. Vlahovi� ka�e i da resorno ministarstvo ne �eli da spre�ava dokapitalizaciju, tim pre �to takve inicijative sti�u i od pojedinih finansijskih fondova.
- Me�utim, ako se ovaj lanac ne ispo�tuje, Akcijski fond ne�e dati saglasnost preduze�u. Jednostavno, ne �elimo da se neko igra sa njegovim kapitalom, jer je Akcijski fond relativno ve�inski vlasnik u svim preduze�ima koja su ranije privatizovana, tvrdi Vlahovi�.
Na konstataciju, da je re� o manjinskom paketu, a da su ve�inski vlasnici postoje�i akcionari ovih firmi, on odgovara: "Da, ali pojedina�no smo najve�i, jer prvi slede�i akcionar ima 0,5 odsto vlasni�tva".
Vlahovi� odbacuje optu�be i da nadle�ni forsiraju multinacionalne kompanije kao strate�ke partnere srpske privrede, �ak i kada se to ne uklapa u razvojnu strategiju doma�eg preduze�a, kao i da imaju podozrenje prema finansijskim investitorima.
| ||||
|
|
Ima - nema pravo U jednoj brokerskoj ku�i tvrde da dr�ava nema zakonski osnov da se me�a u odluke preduze�a koje je u ve�inskom privatnom vlasni�tvu, osim �to mo�e da ih uceni da ne�e "overiti" u Privremenom registru strukturu vlasni�tva kapitala. |
|
|
|
| |||
|
| |||
| ||||
- Finansijski investitori oli�eni u investicionim fondovima imaju za cilj da na kraju prodaju svoj paket upravo strate�kom partneru. Njihova strategija je da jeftino ne�to plate, da podignu vrednost firme da bi je �to skuplje prodali. Eto, u toj zaradi mi �elimo da se ispo�tuju interesi dr�ave, ka�e Vlahovi�.
Ina�e, na saglasnost dr�ave za dokapitalizaciju �eka i "Knjaz Milo�", �iji akcionari poseduju 59 odsto kapitala, a uskoro �e ovim putem krenuti i "Soko �tark".
"Soko �tark", ka�e generalni direktor Vojislav �or�evi�, ve� ima odluku Upravnog odbora da se prihvati odli�na ponuda jednog investicionog fonda, saglasna su i oba Sindikata, a predstoji i izja�njavanje zborova radnika.
- Sa tom kompletnom dokumentacijom zatra�i�emo saglasnost Akcijskog fonda koji ima oko 42 odsto na�ih akcija. Ne vidim razlog da je ne dobijemo kao �to ju je dobio i "Imlek", ka�e �or�evi�. "�tark", ina�e, ve� dugo merkaju hrvatski "Kra�" i "Nestle.
I "Knjaz Milo�" iz Aran�elovca ne �eli da preko no�i postane plen "Koka Kole", Danona" iz Francuske , "Nestla " iz �vajcarske, kao i jo� nekih inokompanija. Na� pouzdani izvor iz finansijskih krugova tvrdi da je "Koka Kola" spremna da izbroji 30 miliona evra za paket u Akcijskom fondu.
Radenko Marjanovi�, generalni direktor "Knjaz Milo�a" ka�e da im je Agencija za privatizaciju ponudila da udru�e akcije firme, sa 41 odsto kapitala iz Akcijskog fonda, te da se tako ve�inski paket od 51 odsto kapitala proda nekom strate�kom partneru, ali da je njihova procena da u privatizaciju treba i�i postepeno.
- �elimo da emitujemo akcije u iznosu od 35 odsto vrednosti kapitala, pri �emu bi deset odsto novoemitovanih akcija otkupili radnici, odnosno postoje�i akcionari, insajderi i autsajderi. Ostatak bi se ponudio po sistemu najbolje ponude investicionim fondovima, bankama i ostalima, ka�e Marjanovi�.
Na pitanje, �ta imaju protiv strate�kog partnera koji bi kupio ve�inski paket preduze�a, Marjanovi� tvrdi da bi u ovom trenutku on kupio jeftino firmu, bez obzira �to bi to bilo transparentno. On ne sumnja da bi se vi�e stranih kompanija takmi�ilo da kupi ve�inski paket, podi�u�i cenu, ali dodaje da bi startna osnova bila niska.
- Na to uti�u politi�ke prilike i nedovr�ene ekonomske reforme. O�ekujemo i da bi ta strana kompanija i�la na smanjenje broja radnika, ali i li�nih dohodaka u cilju pove�anja profita koji bi izneli iz zemlje, precizira Marjanovi�. On podse�a da bi na dvostrukom gubitku bila i dr�ava, jer bi imali manji prihod po osnovu poreza i doprinosa, a morala bi iz bud�eta da zbrine vi�ak radnika, pri �emu treba imati u vidu i velika sredstva potrebna za nova radna mesta.
- �injenica je da imamo vi�ak radnika, ali su�tina je u tome da ih uposlimo uve�anjem proizvodnje. Mi nameravamo da kupujemo neka druga izvori�ta vode u Srbiji, da prerastemo u koncern mineralnih i izvorskih voda, otvorimo nove pogone i pove�amo izvoz. " Nestle", "Danon" ili "Koka Kola" imaju svoju strategiju koja ne podrazumeva prodaju na�e robu u SAD i Evropi, jer im je jeftinije da na tim podru�jima kupuju izvori�ta, a ne da tamo izvoze mineralnu vodu iz Srbije, ka�e Marjanovi�.
Ina�e, izvoz mineralne vode iz Aran�elovca koja se prodaje u deset zemalja, od �ega su �etiri u EU, donosi godi�nji devizni priliv od osam miliona evra. U poslednjih sedam godina investirano je 40 miliona evra, dok je prosek zarada oko 350 evra.
