Djindjic i Djukanovic spremaju udar na VJ
Za sada ostaje neizvesno da li ce Djukanovic i Djindjic, pod pritiskom stranaca i svojih reformski orijentisanih saradnika, ici na opciju pokretanja sveobuhvatne reforme vojske ili ce se njihovi apetiti zadovoljiti cistkom pojedinih figura u vojnoj sluzbi bezbednosti koje su im se zamerile u proslosti
Autori: Danijel Sunter
Formiranjem nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, srpski premijer i njegov politicki saveznik crnogorski premijer Milo Djukanovic preuzece kontrolu nad najskupljom i ujedno najmanje reformisanom institucijom savezne drzave - Vojskom Jugoslavije.
Mesto ministra odbrane u novoj zajednici, po svemu sudeci, pripasce Srbiji, a najozbiljniji pretendenti na to mesto su sadasnji savezni ministar policije Zoran Zivkovic i savezni ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic.
Iako konacna odluka o tome ko ce biti ministar odbrane nije doneta, i Zivkovic, kao potpredsednik Demokratske stranke, i Svilanovic, kao lider Gradjanskog saveza Srbije, vaze za ljude bliske srpskom premijeru, sto jasno definise politicki centar moci koji ce imati presudni uticaj na to ministarstvo.
Svilanovic je u proteklih godinu dana ulozio veliku energiju u izgradjivanje odnosa izmedju Beograda i Natoa, zbog cega je stekao simpatije krugova u Briselu, Londonu i Vasingtonu. Svilanovic je stekao visok rejting i u krugovima nizeg i srednjeg oficirskog kadra VJ jer je, kao rezervni pripadnik Prve oklopne brigade VJ, aktivno ucestvovao u ratu 1999. godine.
Novi VSO
Medjutim, zapadni vojni analiticari smatraju da Svilanovicevom politickom profilu nedostaje cvrstina, pa i nemilosrdnost, neophodna ministru odbrane koji bi zeleo da otvori vrata institucije koja u kadrovskom, koncepcijskom i ideoloskom smislu i dalje funkcionise kao u vremenu Josipa Broza Tita ili Slobodana Milosevica.
Zbog toga se veruje da nesto vece sanse za dolazak na to mesto ima Zoran Zivkovic, koji, iako bez prethodnog iskustva u vojnim poslovima, ima upravo karakterne osobine za radikalan obracun sa snaznim prokomunisticko-antizapadnim, finansijskim i generalskim lobijima vojske, koji se grcevito protive dubljim reformama. Da ti lobiji strahuju od dolaska Zivkovica, pokazala je nepotpisana poruka iz VJ koja je nedavno osvanula u jednim beogradskim dnevnim novinama, gde je javnosti poruceno da vojska ne zeli Zivkovica, uz obrazlozenje da na to mesto treba da dodje „neko kompetentan“.
Slicna saopstenja tih krugova, po gotovo identicnom sablonu, pojavljivala su se i ranije, kada su se ti lobiji osecali ugrozenim od Nebojse Covica i njegovih saradnika u momentu kada je uspesno resavao oruzanu krizu na jugu Srbije.
Osim preuzimanja kontrole nad Ministarstvom odbrane, Djukanovic i Djindjic imace apsolutnu kontrolu i nad kljucnom institucijom kontrole vojnog aparata - Vrhovnim savetom odbrane. U njemu ce se, u novoj drzavnoj zajednici, vec sledeceg meseca naci v.d. predsednika Srbije, funkcioner GSS Natasa Micic, crnogorski predsednik Filip Vujanovic iz Djukanoviceve DPS, novi savezni predsednik (verovatno Svetozar Marovic, takodje iz DPS) i ministar odbrane (DS ili GSS).
Nova savezna administracija u takvoj postavci teoretski ima sve preduslove da inicira reformu vojnog aparata, koju zbog inertnosti, a mozda i direktnog uticaja vojnih lobija posle 5. oktobra 2000. godine, nije zapoceo Vojislav Kostunica. Ipak, ostaje neizvesno pitanje da li ce Djukanovic i Djindjic ici na opciju pokretanja sveobuhvatne reforme vojske ili ce se njihovi apetiti zadovoljiti cistkom pojedinih figura u vojnoj sluzbi bezbednosti koje su im se zamerile u proslosti.
Siguran gubitak radnog mesta, u svakom slucaju, ocekuje sadasnjeg nacelnika Uprave bezbednosti VJ generala Acu Tomica i grupu njegovih saradnika koji su zajedno sa grupom Kostunicinih savetnika direktno ucestvovali u politickim sukobima sa Djindjicem. Smena ce verovatno zadesiti i nekolicinu oficira bezbednosti koji su u vreme Slobodana Milosevica aktivno radili na fabrikovanju gradjanskog rata u Crnoj Gori, gurajuci Sedmi bataljon vojne policije u aktivan sukob sa crnogorskom policijom.
S druge strane, postoji mogucnost da kod dva premijera preovlada zelja da se ne zaustave na tim potezima, vec i da poslusaju neke od svojih savetnika i funkcionera, koji pokazuju veliku zainteresovanost za temeljnu reformu u VJ. U tom slucaju, pomenute smene predstavljace samo uvertiru dugorocnog procesa pretvaranja partijsko-birokratske vojske istocnog bloka u modernu oruzanu silu.
Na takav proces ce ih verovatno naterati i sve snazniji pritisci Zapada da se resi pitanje bivseg komandanta vojske RS Ratka Mladica, i pored upornih tvrdnji zvanicnika u Beogradu da oni o tome ne znaju nista. Te tvrdnje medjutim ne vrede mnogo, jer je kompletna medjunarodna zajednica sigurna da se on skriva u Srbiji, i to pod patronatom antizapadnog dela vojne sluzbe bezbednosti.
Danas pitanje Mladica vise nije ograniceno na finansijsku pomoc Vasingtona i pitanje ulaska u program Partnerstva za mir, vec se siri na pristupanje svim drugim medjunarodnim organizacijama. O tome govori i najnovija poruka iz Brisela da ce cak i vrata Saveta Evrope za Beograd ostati zatvorena dok se ne resi pitanje saradnje sa Hagom, odnosno pitanje Mladica.
Finansijski lobi
Zbog toga ce novi drzavni aparat, koji uskoro preuzima kontrolu nad Vojskom, voljno ili nevoljno morati da se pozabavi isporucivanjem Mladica i da se sukobi sa lobijem vojne bezbednosti, koji, ohrabren jazom izmedju Djindjica i Kostunice, i dalje sprovodi svoju staru ideologiju, baziranu na podeli na „patriote“ i „strane placenike“.
To znaci da ce nova administracija morati ne samo da izvrsi znacajne kadrovske smene u vojnoj sluzbi bezbednosti, vec i da joj radikalno smanji kompetencije i lisi je sadasnje uloge. U tome ce novoj administraciji svakako pomoci cinjenica da u modernim armijama sveta zasebna uprava bezbednosti ne postoji, vec se tim pitanjima bavi obavestajna uprava. Tako je cak i u izraelskoj armiji, koja pitanju bezbednosti i borbi protiv terorizma pridaje posebnu paznju.
Nova administracija mogla bi da izvrsi i cistku dela visokog oficirskog kadra koji se 5. oktobra 2000. godine otvoreno zalagao za upotrebu sile i prolivanje krvi gradjana. Novu administraciju ocekuje sudar sa finansijskim lobijem, ako se bude upustila u kadrovske cistke u Ministarstvu odbrane, gde mnoge kljucne funkcije, po starom politickom sablonu, i dalje drze oficiri umesto civilnih eksperata.
Iskustva zapadnih armija govore da ljudi u uniformi, zbog opasnosti od korupcije unutar subordiniranog sistema, kakav je vojska, ne treba da primaju nikakav novac iz budzeta osim plata, odnosno da sve finansijske transakcije vrse, odobravaju i nadziru civilne strukture, cije ustrojstvo manje zavisi od vojne subordinacije.
Zbog toga je postavljanje civilnih strucnjaka posebno vazno u onim upravama ministarstva, pa i u generalstabu, gde postoji direktan dodir sa novcem, odnosno stotinama miliona dolara namenjenih odbrani, gde je najvise izrazena opasnost od pojave konflikta interesa i korupcije. Taj zahvat novog drzavnog aparata mogao bi da izazove snazne otpore, ovog puta vojnog finansijskog lobija, koji je navikao da, zasticen velom vojne tajne, sklapa poslove daleko od ociju javnosti, bira poslovne partnere i odredjuje nabavljace za potrebe vojske.
Generalska cistka
Afere oko nabavke medicinske opreme za VMA, hapsenje bivseg nacelnika finansijske uprave generalstaba VJ Zivorada Vujicica i nikada zavrsena istraga oko ubistva eks-ministra odbrane Pavla Bulatovica, pa i afera vojne saradnje s Irakom, prema procenama krugova iz Natoa, samo su zagrebale povrsinu kompleksnog sistema korupcije u VJ, s kojim ce nova administracija morati da se suoci.
Prema procenama istih krugova, korupcija u VJ je zato sasvim moguca u svim porama armije - od nabavki hrane i sredstava za higijenu, preko iznajmljivanja vojnih restorana, do kupovine nove opreme. Resenje tog problema, s kojim su se suocavale i druge armije eks-komunistickog bloka, nadjeno je u striktnoj primeni zapadnih standarda koji podrazumevaju totalnu civilnu kontrolu nad finansijama armije i jasnom definisanju sta moze a sta ne moze da bude zasticeno oznakom vojna tajna. Primer za reformu Ministarstva odbrane i ciscenje od korpumiranog kadra mogla bi da bude Narodna banka Jugoslavije, koja je, zahvaljujuci radikalnom menadzerskom pristupu Mladjana Dinkica, od trome drzavne birokratske institucije sa prevelikim brojem zaposlenih postala jedna od najreformisanijih i najuglednijih institucija postmilosevicevske Srbije.
Osim ciscenja ideoloski obojenog kadra, savezna administracija bice suocena i sa potrebom da smanji ekstremno veliki broj oficira sa cinom generala, odnosno admirala, kojih trenutno ima cak 54. Poredjenja radi, tradicionalno uposlena izraelska armija ima samo 22 generala, od cega jednog jedinog u cinu general-pukovnika i 21 sa cinom general-majora.
Time ce se administracija suociti sa takozvanim generalskim lobijem, koji se zbog ocuvanja sopstvenih pozicija protivi bilo kakvim radikalnim reformama i kakav je postojao u gotovo svim drzavama bivseg istocnog bloka. Zapadni strucnjaci procenjuju da je rezultat postojanja takvog lobija i sadasnja predimenzioniranost vojske od sedamdesetak hiljada ljudi, gde se mnoge jedinice odrzavaju u funkciji samo zato da bi opravdale svrsishodnost glomaznog generalskog aparata.
Krga ostaje na svom mestu
Pri sukobu sa generalskim lobijem, administracija nove drzavne zajednice verovatno nece vrsiti kadrovske promenu samog vrha VJ jer sadasnji nacelnik generalstaba general Branko Krga uziva visok ugled medju pripadnicima VJ, reformski orijentisanim oficirima i u vojnim i diplomatskim krugovima u Briselu, ciji je favorit za nacelnika bio jos od 2001. godine.
(IWPR)
www.pcnen.cg.yu/
