Oprezni
pesimizam
Ako
se Sud 3. februara ne oglasi nenadle�nim za tu�bu BiH protiv Jugoslavije,
dramati�no se smanjuju izgledi da izbegnemo ratnu od�tetu zbog agresije i
genocida u Bosni
U
jugoslovenskom taboru nema mnogo optimizma uo�i kona�ne odluke Suda pravde
u Hagu o nadle�nosti u sporu BiH protiv SRJ. Da bi Beograd bio zadovoljan,
moralo bi se desiti �udo: Sud Ujedinjenih nacija, koji iznad sebe nema
nijednu drugu pravnu instancu, morao bi da, prvi put u svojoj istoriji,
poni�ti svoju raniju odluku o sopstvenoj nadle�nosti u sporu. Bio bi to
gotovo neverovatan pravni�ki trijumf za jugoslovenskog zastupnika Tibora
Varadija, koji je u jesen 2000, smelim pravnim manevrom (zahtevom za
reviziju postupka) jugoslovenskoj dr�avi “kupio” dve godine vremena.
Daleko su ve�i izgledi da u
ponedeljak 3. februara Sarajevo bude zadovoljno ishodom spora oko
nadle�nosti i da Sud odbije jugoslovenski zahtev. U tom slu�aju treba
o�ekivati relativno brz rasplet spora koji se u Hagu re�ava jo� od 1992.
godine. Bosna Jugoslaviju tu�i za agresiju i genocid, a ako joj
Me�unarodni sud pravde da za pravo, na dnevni red �e brzo do�i i visina
ratne od�tete (zasad se tim samo spekuli�e, no u spekulacijama se barata
iznosima od stotinu i vi�e milijardi dolara!).
Sudija Zima
Me�unarodni
sud pravde, u kom se Jugoslaviji sudi za genocid, pravna je ustanova
potpuno nezavisna i odvojena od Me�unarodnog krivi�nog suda za biv�u
Jugoslaviju, gde se biv�em jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo�evi�u
sudi za genocid. Odluke ad hoc Ha�kog tribunala, u kojem Karla del Ponte
podi�e optu�nice, u na�elu ne obavezuju ovaj drugi sud, koji va�i za
najstariju i najugledniju me�unarodnu pravnu instituciju na svetu, no
naivno je pretpostaviti da se dva suda u praksi ne bi obazirala jedan na
drugi. U stvarnom svetu, u me�unarodnom okru�enju u kom se nalazimo, slika
o srpskoj krivici ve� je manje-vi�e zape�a�ena.
Kada je Me�unarodni sud pravde
jesenas dobio nove �lanove, za sudiju je izabran i Nemac Bruno Zima koji
se nije ustru�avao da odmah po izboru javno iznese svoj sud o opravdanosti
bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Bilo je protivno me�unarodnom
pravu, ali je bilo moralno opravdano, rekao je Zima, ponavljaju�i gotovo u
dlaku raniju presudu jednog radnog tela britanskog parlamenta na istu
temu. U Jugoslaviji to nije slu�aj, ali u svetu se sudije obi�no
suzdr�avaju u izno�enju politi�kih i pravnih sudova u slu�ajevima o kojima
�e se mo�da morati i sudski izja�njavati. Zima verovatno smatra da je samo
javno rekao ono �to “svi u svetu znaju”, mada jugoslovenska tu�ba protiv
zemalja �lanica NATO zbog bombardovanja SRJ bez odobrenja jedinog za to
nadle�nog tela, Saveta bezbednosti UN, jo� nije odba�ena pred Me�unarodnim
sudom pravde. U nekim pravnim sistemima, poput ameri�kog, to bi bio osnov
za izuze�e sudije Zime u ovom konkretnom slu�aju.
Treba, me�utim, re�i da D�U tu�ba
protiv zemalja NATO ni bez Zime ne bi imala velikih �ansi: Jugoslavija je
tu�ila NATO za genocid, jer je Me�unarodni sud pravde nadle�an jedino za
to krivi�no delo (budu�i da postoji me�unarodna konvencija o genocidu, pa
time Sud pravde, koji se pre svega bavi me�udr�avnim sporovima, postaje
nadle�an i za ovo krivi�no delo). Iz istog se razloga ne treba preterano
uzbu�ivati zbog ratnih reparacija o kojima ovih dana ma�ta Stjepan Mesi�;
mizerne su �anse da Jugoslavija bude osu�ena za agresiju protiv Hrvatske u
vreme kada je Stjepan Mesi� bio predsednik SFRJ, a kakva god da je
odgovornost JNA za zlo�ine u Hrvatskoj, to nisu bili zlo�ini
genocida.
Biljanino priznanje
Kod
nas su ve� i vrapci imali vremena da nau�e da se u Ha�kom tribunalu
“individualizuje” krivica za ratne zlo�ine, kako bi se “skinula” sa
srpskog kolektiviteta i prebacila na ple�a pojedinaca. Sada se, me�utim,
�ini da je obrnuto, i da �e se individualni ratni zlo�ini mo�da zbirno
prebaciti na kolektivna ple�a. Nije, naime, realno o�ekivati da
Me�unarodni sud pravde odbaci bosansku tu�bu protiv Jugoslavije za
genocid, ako je Ha�ki tribunal u me�uvremenu re�io vi�e slu�ajeva u kojima
je genocid protiv Bosne ve� presu�ena �injenica, res iudicata. Primera
radi, ako i kada Me�unarodni sud odbaci Varadijev zahtev za reviziju
nadle�nosti i krene u kona�no re�avanje tu�be protiv SRJ, u onom drugom
sudu tada �e ve� postojati pravosna�na presuda protiv Biljane Plav�i�.
A ovda�njoj javnosti niko jo�
nije do kraja objasnio pravnu te�inu priznanja Biljane Plav�i�. Gospo�a
Plav�i� je u obra�anju javnosti, pred televizijskim kamerama u sudnici,
smerno pri�ala o sopstvenoj odgovornosti i branila srpski narod. U
priznanju koje je sro�ila u dogovoru sa Tu�ila�tvom, me�utim, stvari stoje
sasvim druga�ije: tamo je Plav�i� priznala da su JNA i MUP Srbije u Bosni
i Hercegovini �inili brojne zlo�ine; priznala je da su srpski lideri (me�u
kojima imenuje Slobodana Milo�evi�a, Radovana Karad�i�a, Mom�ila
Kraji�nika i Ratka Mladi�a) “po�ev od oktobra 1991.godine postali svesni
da �e trajno pomeranje stanovni�tva zahtevati upotrebu sile”; da �e taj
proces uklju�ivati “verski i etni�ki progon”. Te �injenice bi�e deo
pravosna�ne presude koju �e joj Ha�ki sud uskoro izre�i, i bi�e
nezaobilazna �injenica u svakom pretresanju pitanja prirode rata u Bosni i
Hercegovini i uloge SR Jugoslavije u bratoubila�kom ratu u Bosni i
Hercegovini. Baci�e u zasenak i za zapadnu javnost pomalo iznena�uju�e
nalaze Holandskog instituta za rat i dokumentaciju (NIOD), koji je pro�le
godine, posle sedam godina istrage, ocenio da je odluka Ratka Mladi�a o
masakru srebreni�kih Muslimana (presu�eno kao genocid na procesu protiv
Radislava Krsti�a) donesena bez konsultacija sa Radovanom Karad�i�em i
Slobodanom Milo�evi�em.
LJILJANA SMAJLOVI� |
