EX-PREDSEDNIK
IMA LI KRAJA GRAMZIVOSTI?
@ Borisav
JOVIC
Ostalo je zapamceno, kao kuriozitet neogranicene politicke gluposti i
gramzivosti, kada je pre nekoliko godina Narodna skupstina Republike Srbije
donela odluku o nacinu nagradjivanja funkcionera, od narodnih poslanika do
predsednika Republike.
Zapamceno je da
je bilo odluceno, ni manje ni vise, nego da svi imaju do kraja zivota primanja u
visini aktuelne plate dok vrse funkcije, uz posebne pogodnosti za najvise
funkcionere, kao sto su vile, posluga, vozni park, administrativni aparat, itd.
Bruka koja je pukla i sramota koja ih je zadesila bile su toliko snazne, da je
propis bio brzo povucen, izuzev odredbi koje se odnose na predsednika
Republike.
Pomenutu nakaradnu i sramotnu
odluku nije doneo osioni pojedinac nego, nazalost, cela Narodna skupstina,
dakle, izabrani predstavnici naroda, kojima bi trebalo, bar u tadasnjim
preteskim vremenima, da funkcionise i moralni kriterijum, ako su ga uopste
imali. Nazalost, pojedinacni nezasiti materijalni apetiti nadvladali su moral.
Time sto su pod pritiskom jvnosti ponistili sopstvenu sramotnu odluku, nisu
mogli da operu obraz. Samo su priznali da je okaljan.
Ovih dana smo
svedoci ponovne pojave neumerenosti i bezobzirne materijalne nezajazljivosti.
Savezna vlada donela je, kako pise "Glas javnosti" od 9. januara, tajni dokument
koji nije smela da objavi u "Sluzbenom listu". Valjda od sramote da gradjani ne
bi bili zgranuti i uznemireni, kojim garantuje saveznim cinovnicim da mogu, ako
to zele, dobiti otpremninu od 35.000 evra za raskid radnog odnosa. Radi se o
ljudima koji ce ostati bez posla sticajem okolnosti da za njima prestaje potreba
usled promena u funkcijama i nadleznostima na nivou zajednicke drzave Srbija i
Crna Gora.
Zna se, da u slicnim
situacijama otpremnina iznosi oko 24 prosecne mesecne plate. Niko ne kaze da je
to dovoljno, ali, to je neka prosecna drustvena mogucnost, iza koje ostaje da se
ulozi napor i onih koji su ostali bez posla i drustvene zajednice, da se potrude
da obezbede nova zaposlenja.
Savezna
vlada, medjutim, smatrala je, izgleda, da za njene cinovnike ne vaze merila koja
se primenjuju za poreske obveznike koji je finansiraju. Ako se ima u vidu da je
prosecna mesecna plata zaposlenih u Srbiji oko 10.000 dinara, nadoknada koju je
odredila Savezna vlada za svoje cinovnike od 35.000 evra iznosi nesto preko
2.100.000 dinara, odnosno 210 prosecnih mesecnih plata, sto ce reci nadoknadu za
17,5 narednih godina.
Obzirom da se
podrazumeva isplata unapred, to je daleko vise, cak zapanjujuce vise, jer
mesecna kamata na orocenu devizu stednju danas iznosi pet do sest odsto
godisnje, sto moze doneti godisnji prinos od 2.100 evra, odnosno 175 mesecno. A
to je i vise od danasnje prosecne mesecne plate u Srbiji. Stvar se svodi na to
da je Savezna vlada donela odluku da njenim cinovnicima, koji ce ostati bez
posla, obezbedi dozivotni prihod u visini danasnje prosecne plate u Srbiji, uz
mogucnost da se zadrzavanjem otpremnine na orocenoj stednji privilegija prenese
i naslednicima.
Mozda ce neko da kaze da
je navedena racunica neka egzibicija. Ne, to je realna racunica koje treba da
budu svesni i oni koji su odluku doneli, i oni koji treba iz svog dzepa da
izdvajaju poreze da bi se pomenute otpremnine isplatile. Tesko je poverovati da
oni koji su odluku donosili nisu bili svesni njenog finansijskog znacenja. Zato
su je, valjda i sakrili od javnosti. Jos je teze poverovati da pomenuta odluka
moze ostati na snazi ako ne zbog pravnih, onda zbog moralnih razloga.
Sramotnoj gramzivosti nikad kraja. Ne
moze se drugacije tumaciti ni insistiranje da poznata osoba, koja je i dosad
bila savezni poslanik pod sumnjivim okolnostima koalicione kombinatorike na
stetu drugih, nastoji po svaku cenu da bude poslanik nove zajednice Srbije i
Crne Gore, bez obzira sto ni po kojim kriterijumima na to nema pravo prema
izbornim rezultatima. Posto je njena stranka izgubila na izborima, insistira se
da bude stavljena na poslanicke liste drugih stranaka. Nije valjda, da bi
branila interese naroda. Narod joj takvo poverenje nije dao.
Radi se o neogranicenoj gramzivosti za
dobrim poslanickim prihodima, koji pripadaju stvarnim narodnim izabranicima, a
ne njoj, kao i o pokusaju da se koriscenjem poslanickog imuniteta ostvaruje
zastita od organa gonjenja. Od cega se, verovatno, s razlogom
plasi.
