|
Pateti�no skromna fasadaNikada kao danas Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave nisu bile u stanju da svoju mo� projektuju po �itavom svetu. I nikada posledice takvog globalnog anga�mana nisu bile toliko neizvesne: po budu�nost sveta, SAD i ameri�kih odnosa sa svetom. Retorika sada�nje administracije u Va�ingtonu gotovo je mesijanski opsednuta slobodom, demokratijom i ljudskim pravima, boljim �ivotom �ove�anstva po uzorima iz "ameri�kog sna". Ali, na zaprepa��enje ujka Samovih politi�ara i generala, stratega i planera, ispada da te plemenite namere poplo�avaju put do pakla. Svet se opire ovoj "hegemoniji dobra", odbija ukidanje slobode i zavo�enje demokratije, ne pokazuje spremnost da "novog �er�ila" iz Teksasa sledi u ratovima koji se liferuju. Nije re� o Mjanmaru. Predsednik D�ord� V. Bu� povodom ira�ke krize - novog simptoma njegove globalne politike - rastura decenijama manikirano prekoatlantsko savezni�tvo, animira antiamerikanizam, razgra�uje dostignu�a Koka-Kole. Nije slu�ajno da je �ef Bele ku�e u obra�anju Kongresu izostavio pojmove kao �to su "saveznici" i "NATO". Nije se zagrcnuo perecama, ve� ih nije pomenuo jer bi morao da konstatuje da povodom planiranog napada na Irak nema podr�ku nekih najbli�ih saveznika - ako se izuzme onaj uvek nasme�eni Britanac. Bu�ova politika - nije isklju�eno svesno - deli Evropu. Nastaju nove velike i male Antante. Francuzi i Nemci su najve�i protivnici ishitrene vojne intervencije. Pariz je protiv nove rezolucije koja bi u ovom trenutku sankcionisala upotrebu sile. I u Berlinu bi da pre udara prvo za stolom SB osete "miris baruta" zabranjenog ira�kog oru�ja - konkretne dokaze koje tek sada najavljuje dr�avni sekretar SAD. U Savetu bezbednosti 13 od 15 �lanica o�ekuje da inspektori UN nastave svoj posao. Tra�e priliku da se prvo ustanovi istina, a onda odlu�uje o ratu ili miru. NATO je ve� odbio ameri�ki zahtev za anga�manom, iako iz Va�ingtona grme o Sadamu kao Hitleru na�eg vremena opominju�i Evropljane (Amerika je tek 1941. u�la u rat) da se ne pona�aju kao u danima minhenskog sporazuma. Upozoravaju na strahote terorizma "Mejd in Irak" koriste�i kao krunski dokaz 11 praznih bojevih glava starih mo�da i dve decenije - jedino �to su inspektori do sada prona�li. �ta na sve to ka�u u Va�ingtonu? Ljute se kada drugi u njihovoj politici otkrivaju elemente hipokrizije. �ude se kada neko sumnja ili osporava argumente "novog sveta". Sekretar za odbranu Donald Ramsfeld obru�ava se na francusko- nema�ku osovinu nazivaju�i je "glasom stare Evrope". Koliko septembra pro�le godine, Bu� je zahtevao akciju UN. Obnovu rada inspektora naoru�anja. Verovao je da ih Sadam ne�e primiti. Kada ih je primio, stanar Bele ku�e bio je uveren da �e oni prona�i dokaze. Koliko iz predostro�nosti poslao je flotilu, avione i ljudstvo. Sada je nervozan. Umoran od �ekanja. Samo na njegovom �asovniku "vreme isti�e". Sa Pjongjangom odr�avaju "odli�ne" diplomatske kontakte kako bi se izbegla nuklearna kriza. Tamo�nji Voljeni vo�a potvr�uje da raspola�e takvim oru�jem, ali nema naftu koju ima ira�ki Rais. Briga za miran san Planete tako pada u vodu pred brigom za energetsku budu�nost Amerike o kojoj razmi�ljaju nafta�i u Bu�ovom okru�enju. Ali, rat nema nikakve veze sa naftom, poku�ava pro�le nedelje da razuveri neverne Tome ameri�ki ambasador pri EU. Ira�ka nafta bi�e stavljena pod starateljstvo - "na dobrobit ira�kog naroda", dodaje Kolin Pauel. Valjda po istom modelu po kome je svojevremeno Liga naroda starateljstvo nad Levantom poverila britanskim i francuskim kolonijalistima - "na dobrobit" naroda Palestine, Cisjordanije, Sirije i Libana. Va�ington Sadama demonizuje do nebesa, ponavlja da je samo pitanje dana kada �e on i Osama bin Laden krenuti protiv "slobodnog sveta". Onda Ira�aninu nudi luksuzni egzil. Kako i gde on odabere. Po scenariju koji ovde zvu�i nekako poznato. Po�to Sadam nije sklon kupovini takvih obe�anja - jer je dobro upoznat sa tehnologijom njihovih kr�enja - Amerikanci �e umar�irati u Bagdad. A onda? Okupacija �e pro�iriti Bin Ladenovu listu dr�ava koje treba o�istiti od ameri�kih "nevernika". Ako je to doprinos globalnom ratu protiv terorizma, onda je pravi hipokrita i analfabeta samo onaj ko tvrdi da se Bu�ova vlast pona�a isklju�ivo u skladu sa samoproklamovanim politi�kim, ekonomskim, energetskim interesima: imperijalno i arogantno. Rakete i bojeve glave, oru�je za masovno uni�tavanje, sve je to pateti�no skromna fasada za ostvarivanje ovih interesa. Danas u Iraku, sutra ko zna gde. Otuda rastu�i otpor jednom ratu �ije kamufla�ne mre�e ne uspevaju da prikriju prave ciljeve. |
