Gabrijel Partos, analiticar BBC-ja za jugoistocnu Evropu
Sve ukazuje da ce se Crna Gora i Srbija razici nakon tri godine
Tirana - Vece su sanse da Srbija i Crna Gora nakon tri godine postanu nezavisne drzave nego da nastave da zive u drzavnoj zajednici, iako se ni takvo rjesenje ne moze iskljuciti, izjavio je u razgovoru za Vijesti Gabrijel Partos, dugogodisnji analiticar BBC za jugostocnu Evropu, koga povremeno angazuje i britansko ministarstvo spoljnih poslova.
- Osnovni problem je sto nije jasno da li lideri Srbije, Crne Gore i EU imaju iste ciljeve. Mislim da niko na ovaj aranzman ne gleda kao na konacnu stvar. On pruza prostor za predah, sansu da se vidi da li to funkcionise u naredne tri godine - rekao je Partos.
- Zbog kontroverznog pitanja nezavisnosti, u nedostatku medjunarodne
podrske za nju i opste zelje da se odrzi neka vrsta zajednice, bilo je veoma
tesko ici na nezavisnost i naravno bilo bi lakse da je postojala snaznija vecina
koja to podrzava. Mozda to i bude za tri godine. Sadasnji trendovi ukazuju da ce
se stvari razvijati u tom pravcu. Mozda ce biti i drugacije, mozda ce Crna Gora
utvrditi da ovaj aranzman dobro funkcionise i da joj donosi korist. Ipak, s
obzirom na posvecenost toj ideji sadasnjeg rukovodstva koje je dobilo podrsku na
parlamentarnim izborima kao i zelji za nezavisnoscu - Djukanovic je to rekao i u
parlamentu - sve ukazuje da ce ovaj sporazum prije biti odskocna daska za
razdvajanje dvije republike i nezavisnost za obje nego pocetak dugotrajnog
odnosa.
Da li smatrate da se mijenjaju i stavovi politicara u Srbiji i tamosnje javnosti prema zajednici sa Crnom Gorom?
- Iako gospodin Batic, koji trazi referendum o nezavisnosti Srbije, mozda nije glavna struja u tom smislu, nikako ne smatram da su svi politicari u Srbiji u potpunosti privrzeni dugovjecnosti drzavne zajednice. Postepeno to postaje manje emotivno a vise prakticno, pragmaticno pitanje, sta funkcionise a sta ne. Posebno ako politicar Djindjicevog kalibra - za koga je pragmatican pristup gotovo religija - zadrzi kontrolu, bice sve manje tradicionalnih shvatanja da su Srbi i Crnogorci braca. Oni mogu ostati veoma dobri rodjaci i raditi zajedno i ravnopravno i slagati se jos bolje. Sadasnji trend pokazuje da mozda i u Srbiji raste zelja za samostalnoscu, jer bi to bilo lakse od aranzmana sa Crnom Gorom u kome ce manji partner dobiti na neki nacin ravnopravan status. Predsjednik ce biti Crnogorac, u Vrhovnom savjetu odbrane vecinu ce imati Crnogorci itd, pa ce mozda smatrati da to bas ne funkcionise ni u korist Srbije. Ovaj aranzman mi iz raznih razloga lici na potrebnu i zdravu fazu u kojoj sva ova pitanja mogu biti raspravljena racionalno, ne kao probni brak, vec kao ponovni pokusaj braka nakon razvoda, i ako to ne bude funkcionisalo barem ce odluke koje proizadju biti manje emotivne.
Neki crnogorski independisti smatraju da je ustavna povelja losija po ostvarenje njihovog cilja od Beogradskog sporazuma kao i da je to rezultat pritisaka koje na razne nacine vrse EU i Beograd na Djukanovica, pod kojima on uglavnom popusta?
- Formalno je Crnoj Gori data vrsta nezavisnosti kakvu je ona uzivala do sada neformalno i na osnovu jednostranih akcija, a sada veliki dio toga uziva i formalno ali uz medjunarodnu podrsku. Po svim standardima, ovo je veoma blizu nezavisnosti, a da se to javno ne kaze.
- Da li ce predstava koja vlada u dijelu zapadne javnosti, da je Crna Gora raj za kriminalce i svercere, kao i pominjanje Djukan-ovica uz brojne afere, otezati ostvarenje proklamovanih ciljeva sadasnje vlasti, reformi i nezavisnosti Crne Gore
- Postoje optuzbe protiv mnogih politicara i dok se one ne dokazu na sudu na njih se ne mora obracati vise paznje nego na bilo sta drugo. Drugo, ako Crna Gora pocne opsezniji krug reformi nego sto je mogla ili uradila do sada, to bi joj pomoglo u svakom slucaju. Crna Gora je demokratski izabrala novu vlast, OEBS je prihvatio rezultate, pretpostavljam da ce biti izabran i predsjednik, ako ne sada onda sljedeci put, i medjunarodna zajednica mora da radi s onima koje su Crnogorci izabrali jasnom vecinom. Stvar je u ohrabrivanju vlasti da znatno brze sprovedu reforme nego sto su to radile u proslosti.
***
Rjesenje za Kosovo-svi nezavisni
Problem Kosova mogao bi se rijesiti ako se postigne sporazum kojim bi se koordiniralo da Kosovo dobije status samouprave, a u isto vrijeme da Kosovo, Srbija, Crna Gora, Makedonija i Albanija udju u EU. Drugim rijecima, da se ovim entitetima, ukljucujuci Kosovo da sve ono sto ide sa nezavisnoscu, ali u isto vrijeme da im se to i oduzme, jer postaju dio sire, neke vrste gotovo konfederacije u kojoj dijele suverenitet ili jedan njegov dio u Briselu. Kakva god osjecanja imali Albanci na Kosovu prema zahtjevu za nezavisnost, zajedno sa zahtjevima Srba da im se Kosovo ne oduzme, u svakodnevnom zivotu, kontaktima, trgovini, prelasku granica, kretanju ljudi, to se ne bi primjecivalo jer bi putovali bez pasosa. Posto clanstvo u EU nije vjerovatno u narednih 8 do 15 godina ili mozda duze, trebalo bi neki sporazum postici u roku od nekoliko godina a potom ga primjenjivati postepeno, tako da eventualni gubici i dobici ne bi bili neposredan sok za sistem vec bi se to povezalo sa veoma povoljnim aranzmanom sa EU, od cega bi svaka drzava imala koristi.
Mihailo Jovovic
“Vijesti”
www.pcnen.cg.yu/
