Igra kao
sudbina
Koncert narodnih igara i pesama posvecen maestru Branku Markovicu
Poslednjih dana januara, pre deset godina, smeli koreograf-istrazivac umetnickog folklora i junak karakternog baleta, Branko Markovic otisao je u legendu. Neposredno pre toga govorio je da ima ideju da kroz igru prikaze narodni otpor protiv bilo kog okupatora i to na muziku pesme "Kad umrem, kad zaginem, pesmu da mi pevate, oro da mi igrate..." Refren ove pesme usvojili su kao testament nastavljaci njegovog koreografskog stvaralastva u AKUD "Branko Krsmanovic" i "Spanac" koji su zajedno sa Akademskim horom "Obilic" i Filharmonjom mladih "Borislav Pascan" punom gledalistu Velike dvorane Sava centra priredili izvanredno vece folklornih postavki Branka Markovica.
Zavrsna scena iz opere "Ero s onog svijeta", Bunjevacke igre, Lindjo, Crmnicki oro,Tanino oro, Igre iz Srbije, Vranjanska svita, Banatski motivi, Velika cocecka igra, Makedonsko oro, izvedeni profesionalno i s entuzijazmom, uverili su jos jedanput da je dugogodisnjim radom Branko Markovc uspeo u teznji da u narodnoj igri i pesmi sacuva samo ono sto je umetnicki najvrednije, sto je istinska, neprolazna lepota. Njegov istrazivacki put nije bio lak, ali je upornost urodila sjajnim folklornim postavkama sa ovih prostora, kojima je znao da utisne svoj licni umetnicki pecat, trudeci se da sacuva izvornost stila, boja i karaktera igara i pesama, transponujuci ih u scensku umetnost.
Njegovi sledbenici, pre svih, Radojica Kuzmanovic i Vladimir Tanasijevic, koji su osmislili program omaza svom maestru, zatim temperamentni dirigent Stanko Jovanovic i mladi filharmonicari, izvrstan narodni orkestar pod upravom Aleksandra Cutaja, glasovno mocni mestoviti horovi "Obilic" i "Spanac", igracki ansambli sa vrsnim solistima i gocobijama, pokazali su kako treba cuvati ostavstinu za buducnost. Mnogi od ucesnika ove uspesne folklorne manifestacije i ne pamte Branka Markovica, koji je sa starijima proneo sirom sveta bogatstvo i lepotu nase narodne igre i pesme, ali su dobro pouceni, znali da svojom poletnoscu i mladoscu oplemene njegove najbolje koreografije.
Uzivajuci u njihovoj igri i pesmi, posebno u vatreno temperamentnoj Vranjanskoj sviti i dostojanstvenom Makedonskom oru, oni koji duze pamte zazeleli su da i na nasoj profesionalnoj sceni opet vide onu, prvu, folklornu Hristicevu "Ohridsku legendu". Kako je igra zaista bila sudbina maestra Branka Markovica, nezaborav njegovog umetnickog pregalastva jeste jedini nacin na koji mu se moze zahvaliti za sve ono sto je ucinio za nasu baletsku umetnost i umetnicki folklor, za ovdasnju kulturu. A to je, iako se kod nas to veoma retko desava, ucinjeno ove veceri, koja zasluzuje da se u njoj uziva jos mnogo puta.
Milica Zajcev
Koncert narodnih igara i pesama posvecen maestru Branku Markovicu
Poslednjih dana januara, pre deset godina, smeli koreograf-istrazivac umetnickog folklora i junak karakternog baleta, Branko Markovic otisao je u legendu. Neposredno pre toga govorio je da ima ideju da kroz igru prikaze narodni otpor protiv bilo kog okupatora i to na muziku pesme "Kad umrem, kad zaginem, pesmu da mi pevate, oro da mi igrate..." Refren ove pesme usvojili su kao testament nastavljaci njegovog koreografskog stvaralastva u AKUD "Branko Krsmanovic" i "Spanac" koji su zajedno sa Akademskim horom "Obilic" i Filharmonjom mladih "Borislav Pascan" punom gledalistu Velike dvorane Sava centra priredili izvanredno vece folklornih postavki Branka Markovica.
Zavrsna scena iz opere "Ero s onog svijeta", Bunjevacke igre, Lindjo, Crmnicki oro,Tanino oro, Igre iz Srbije, Vranjanska svita, Banatski motivi, Velika cocecka igra, Makedonsko oro, izvedeni profesionalno i s entuzijazmom, uverili su jos jedanput da je dugogodisnjim radom Branko Markovc uspeo u teznji da u narodnoj igri i pesmi sacuva samo ono sto je umetnicki najvrednije, sto je istinska, neprolazna lepota. Njegov istrazivacki put nije bio lak, ali je upornost urodila sjajnim folklornim postavkama sa ovih prostora, kojima je znao da utisne svoj licni umetnicki pecat, trudeci se da sacuva izvornost stila, boja i karaktera igara i pesama, transponujuci ih u scensku umetnost.
Njegovi sledbenici, pre svih, Radojica Kuzmanovic i Vladimir Tanasijevic, koji su osmislili program omaza svom maestru, zatim temperamentni dirigent Stanko Jovanovic i mladi filharmonicari, izvrstan narodni orkestar pod upravom Aleksandra Cutaja, glasovno mocni mestoviti horovi "Obilic" i "Spanac", igracki ansambli sa vrsnim solistima i gocobijama, pokazali su kako treba cuvati ostavstinu za buducnost. Mnogi od ucesnika ove uspesne folklorne manifestacije i ne pamte Branka Markovica, koji je sa starijima proneo sirom sveta bogatstvo i lepotu nase narodne igre i pesme, ali su dobro pouceni, znali da svojom poletnoscu i mladoscu oplemene njegove najbolje koreografije.
Uzivajuci u njihovoj igri i pesmi, posebno u vatreno temperamentnoj Vranjanskoj sviti i dostojanstvenom Makedonskom oru, oni koji duze pamte zazeleli su da i na nasoj profesionalnoj sceni opet vide onu, prvu, folklornu Hristicevu "Ohridsku legendu". Kako je igra zaista bila sudbina maestra Branka Markovica, nezaborav njegovog umetnickog pregalastva jeste jedini nacin na koji mu se moze zahvaliti za sve ono sto je ucinio za nasu baletsku umetnost i umetnicki folklor, za ovdasnju kulturu. A to je, iako se kod nas to veoma retko desava, ucinjeno ove veceri, koja zasluzuje da se u njoj uziva jos mnogo puta.
Milica Zajcev
