Najnovije istrazivanje javnog
mnjenja u Velikoj Britaniji
Gromko "ne" Blerovoj politici
Specijalno za Danas
London - Ovih dana, dok se iracka kriza priblizava svom klimaksu, sve oci su ponovo bile uprte u americkog predsednika Dzordza Busa i britanskog premijera Tonija Blera. U Vasingtonu su oni ponovili da rat jos uvek nije neizbezan, odnosno da irackom diktatoru preostaje jos nekoliko nedelja da se dobrovoljno razoruza ili ode u egzil. Malo je, medjutim, onih kojima nije bila jasna sustina njihove poruke: da je detaljan i sirok ratni plan ocito vec na stolu!
I dok je Toni Bler bio na putu ka kuci, Britanci su pokazali da izmedju njih i premijera ne postoji samo geografska udaljenost. Naime, najnovija sondaza javnog mnjenja, koju je sproveo Dejli miror, pokazuje da premijera i njegov narod deli vise od Atlantika u pristupu sigurno najznacajnijem pitanju naseg vremena. Naime, 84 odsto Britanaca se protivi vojnoj intervenciji u Iraku.
Ovo ogromno i gromko "ne" stavlja Blera u izolovan polozaj. Cini se da je politicar, koji je vise nego bilo koji drugi iz svoje generacije imao osecaj za raspolozenje naroda, sada u totalnom raskoraku sa njim. Naime, on vec mesecima, a poslednjih nekoliko nedelja sa pojacanim intenzitetom, neumorno plasira ideju vojne intervencije u Iraku. Prvo je publikovao dosije sa dokazima, zatim evocirao gorke uspomene vezane za 11. septembar i koristio svaku priliku da ubedi Britance u to da je Sadam velika i direktna pretnja Britaniji i svetu, uveravajuci ih da treba "delovati odmah, jer sutra moze biti kasno".
Pa ipak, uprkos njegovom ogromnom naporu i angazmanu, kao i nesumnjivom retorickom daru, on nije uspeo da zadobije javno mnjenje. Odnosno, ne samo da nije uspeo, vec je kompletno podbacio u svojoj nameri. To najbolje potvrdjuju brojke koje po njega ne mogu biti ubitacnije. Naime, samo dva odsto Britanaca veruje da bi napad na Irak ucinio svet sigurnijim.
I pored toga sto su Bler i Bus insistirali da Sadam predstavlja opasnost za ceo svet i da je rat jedini nacin da se on obuzda, medju Britancima je rasprostranjeno uverenje da su njihovi glavni razlozi za rat ekonomske i politicke prirode. Za razliku od Blera, poslanici u Britanskom parlamentu, koji se vec mesecima suprotstavljaju Bleru i zale da ih kompletno ignorise oko pitanja iracke krize, nalaze u sondazama javnog mnjenja eho njihovih stavova i bar malo satisfakcije. Sve to potvrdjuje da je Bler vise nego usamljen, ali i uporan u svom nastojanju i insistiranju da se ide u rat i da hoce na svaki nacin da uveri narod da je on u pravu, a da svi oni, njih 84 odsto, grese.
Sta narod misli o ovoj skoro histericnoj solo ofanzivi svog premijera, najbolje pokazuju brojke. A sta ce reci istorija, to naravno najvise zavisi od toga kako ce se okoncati verovatno predstojeci rat. Ili ce reci da je to bio akt velikog drzavnika, ili odluka koja je direktno dovela do njegovog pada. Ovo drugo zvuci verovatnije.
Borjanka Milatovic
Gromko "ne" Blerovoj politici
Specijalno za Danas
London - Ovih dana, dok se iracka kriza priblizava svom klimaksu, sve oci su ponovo bile uprte u americkog predsednika Dzordza Busa i britanskog premijera Tonija Blera. U Vasingtonu su oni ponovili da rat jos uvek nije neizbezan, odnosno da irackom diktatoru preostaje jos nekoliko nedelja da se dobrovoljno razoruza ili ode u egzil. Malo je, medjutim, onih kojima nije bila jasna sustina njihove poruke: da je detaljan i sirok ratni plan ocito vec na stolu!
I dok je Toni Bler bio na putu ka kuci, Britanci su pokazali da izmedju njih i premijera ne postoji samo geografska udaljenost. Naime, najnovija sondaza javnog mnjenja, koju je sproveo Dejli miror, pokazuje da premijera i njegov narod deli vise od Atlantika u pristupu sigurno najznacajnijem pitanju naseg vremena. Naime, 84 odsto Britanaca se protivi vojnoj intervenciji u Iraku.
Ovo ogromno i gromko "ne" stavlja Blera u izolovan polozaj. Cini se da je politicar, koji je vise nego bilo koji drugi iz svoje generacije imao osecaj za raspolozenje naroda, sada u totalnom raskoraku sa njim. Naime, on vec mesecima, a poslednjih nekoliko nedelja sa pojacanim intenzitetom, neumorno plasira ideju vojne intervencije u Iraku. Prvo je publikovao dosije sa dokazima, zatim evocirao gorke uspomene vezane za 11. septembar i koristio svaku priliku da ubedi Britance u to da je Sadam velika i direktna pretnja Britaniji i svetu, uveravajuci ih da treba "delovati odmah, jer sutra moze biti kasno".
Pa ipak, uprkos njegovom ogromnom naporu i angazmanu, kao i nesumnjivom retorickom daru, on nije uspeo da zadobije javno mnjenje. Odnosno, ne samo da nije uspeo, vec je kompletno podbacio u svojoj nameri. To najbolje potvrdjuju brojke koje po njega ne mogu biti ubitacnije. Naime, samo dva odsto Britanaca veruje da bi napad na Irak ucinio svet sigurnijim.
I pored toga sto su Bler i Bus insistirali da Sadam predstavlja opasnost za ceo svet i da je rat jedini nacin da se on obuzda, medju Britancima je rasprostranjeno uverenje da su njihovi glavni razlozi za rat ekonomske i politicke prirode. Za razliku od Blera, poslanici u Britanskom parlamentu, koji se vec mesecima suprotstavljaju Bleru i zale da ih kompletno ignorise oko pitanja iracke krize, nalaze u sondazama javnog mnjenja eho njihovih stavova i bar malo satisfakcije. Sve to potvrdjuje da je Bler vise nego usamljen, ali i uporan u svom nastojanju i insistiranju da se ide u rat i da hoce na svaki nacin da uveri narod da je on u pravu, a da svi oni, njih 84 odsto, grese.
Sta narod misli o ovoj skoro histericnoj solo ofanzivi svog premijera, najbolje pokazuju brojke. A sta ce reci istorija, to naravno najvise zavisi od toga kako ce se okoncati verovatno predstojeci rat. Ili ce reci da je to bio akt velikog drzavnika, ili odluka koja je direktno dovela do njegovog pada. Ovo drugo zvuci verovatnije.
Borjanka Milatovic
