|
by 
Datum: 03 februar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
BEOGRADSKI FORUM: Izlaganje
Vladislava Jovanovica o Ustavnoj povelji Srbije i Crne
Gore
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET
RAVNOPRAVNIH
Medija center
Beograd, 12.
decembar 2002. g.
DR�AVNA ZAJEDNICA SRBIJE I CRNE GORE
I SPOLJNA POLITIKA
Vladislav Jovanovi�
Dr�avna zajednica Srbije i Crne Gore, neobi�na tvorevina
oro�ena na tri godine, raspola�e manjim dr�avim sadr�ajima i ovla��enjima nego
�to je raspolagala Savezna Republika Jugoslavija. Ne samo da je li�ena ranijeg
zajedni�kog imena, jedinstvenog tr�i�ta, jedinstvenog carinskog sistema i
zajedni�kog novca, ve� je jo� vi�e osiroma�ila i ograni�ila ionako
jednodimenzionalnu spoljnu politiku koju vodi vlast DOS-a.
U su�tini,
spoljna politika novog dr�avnog provizorijuma sve��e se na spoljnu politiku za
jednokratnu upotrebu. Njen jedini deklarisani cilj je uklju�ivanje u evroopske
strukture, a naro�ito u EU i prilagodjavanje zemlje evropskim i medjunarodnim
standardima. Ona nema ambicije da istra�uje i kombinuje najbolja re�enja, a jo�
manje da kreira vlastite koncepte, ve� unapred prihvata re�enja drugih i
epigonski ih sledi. Novi dr�avni provizorijum stavlja "sva jaja u jednu korpu" i
unapred se odri�e svake samostalnosti. Druk�ije pona�anje se i ne mo�e o�ekivati
od jednog dr�avnog nedono��eta, �iji pravi roditelji i kumovi su isti oni koji
su nas samo tri godine ranije "milosrdno", u na�em najboljem interesu, ru�ili i
ubijali. U stvari, provizorijum nije odelo koje je pravljeno samo za Srbiju i
Crnu Goru, ve� pre svega za budu�u labavu dr�avnu zajednicu Srbije, Crne Gore i
Kosova, a mo�da i Vojvodine, a Srbija i Crna Gora su tu samo da poslu�e kao
opitni kuni�i dok Kosovo, na �ijem podr�avljenju se uveliko radi, ne bude
spremno da im se kroz tri godine pridru�i. Blagonaklono pozivanje koje dolazi iz
Brisela i Va�ingtona da se nova dr�avna zajednica u perspektivi priklju�i EU je
�argarepa koja treba da pomogne Srbiji da lak�e "proguta" i formalnopravni, a ne
samo fakti�ki gubitak svoje ju�ne Pokrajine.
Jednosmerni i neuravnote�eni
spoljnopoliti�ki ciljevi dr�ave Srbije i Crne Gore ne predstavljaju
iznenadjenja. Oni su samo sa�eti izraz dosada�nje spoljnopoliti�ke orjentacije i
prakse vlasti DOS-a koje, kao podizvodja�i politi�kih promena izvr�enih 5.
oktobra 2000. godine, moraju da slede strategijske ciljeve i zahteve glavnih
inostranih projektanata i izvodja�a tih promena, na �ta ukazuje i britanski
novinar Tim Mar�al u svojoj nedavno prevedenoj knjizi. Da nije bilo preuzetih
vazalnih obaveza i poslu�ni�kog odnosa vlasti DOS-a prema njima, ne bi se moglo
desiti da nam oni odredjuju ime dr�avi, oktroi�u osnovna na�ela Ustavne povelje
i svakodnevno se me�aju u uredjivanje unutra�njih odnosa izmedju Srbije i Crne
Gore. U svojoj modernoj istoriji Srbija nije poznavala poniznije postavljanje
prema inostranstvu nego �to je do�ivela u periodu vlasti DOS-a, a posebno u
postupku razimenovanja i razdr�avljenja SRJ i njenog pretvaranja u kvazi dr�avu.
Pored mnogih drugih nejasno�a i nedore�enosti, tekst Ustavne povelje nije
precizirao ni to ko stvara i formira spoljnu politiku nove dr�avne zajednice.
Sprovodjenje i odgovornost za spoljnu politiku povereni su ministru za spoljne
poslove, dok se za Savet ministara samo ka�e da utvrdjuje i sprovodi politiku
Srbije i Crne Gore, bez preciziranja da li se to odnosi na unutra�nju, spoljnu
ili neku drugu njihovu politiku. Sve �to nije do kraja re�eno, podlo�no je
razli�itim tuma�enjima, a time i mogu�im zloupotrebama.
Nedore�enost nije
slu�ajan propust, ve� posledica predominacije dr�ave Srbije i dr�ave Crne Gore
nad njihovom kraktkove�nom dr�avnom zajednicom koju, jedva ose�aju kao svoju.
Zbog toga su obe dr�ave zadr�ale realnu vlast i nastavi�e da se pona�aju kao
jedini centri mo�i. Od njihovih daljih medjusobnih odnosa i interesa Crne Gore
za zadr�avanjem bilo kakvog oblika zajedni�tva sa Srbijom, kao i od planova
Va�ingtona i Brisela u vezi sa budu�im statusom Kosova, zavisi�e stvarni stepen
uposlenosti nove dr�avne zajednice u spoljnopoliti�kim stvarima.
Iskustvo iz
poslednjih godina opominje da �e se zvani�na Crna Gora te�ko odvajati od
strpljivo izgradjivanog i ljubomorno �uvanog sopstvenog identiteta u spoljnim
odnosima. Nije isklju�eno da bi i Srbija, reaguju�i na to ili iz vlastitih
procena, po�ela da se vi�e oslanja na vlastite kontakte i pregovore sa
inostranstvom. U tom slu�aju, ionako su�ene i ambivalentne nadle�nosti dr�avne
zajednice, svele bi se na protokolarne radnje i po�tansku slu�bu prema evropskim
strukturama.
Da separatno delovanje dr�ave Srbije i dr�ave Crne Gore nije
samo u domenu spekulacija, potvrdjuju ovla��enja koja im pru�a Ustavna povelja,
kao �to su: uspostavljanje medjunarodnih odnosa, zaklju�ivanje medjunarodnih
ugovora i sporazuma, osnivanje predstavni�tava (trgovinskih? konzularnih?
diplomatskih?) u drugim dr�avama, mogu�nost u�lanjivanja u medjunarodne,
globalne i regionalne organizacije za �ije �lanstvo nije uslov medjunarodni
subjektivitet. Nagla�avanje da se takva ovla��enja mogu koristiti samo ako nisu
u suprotnosti sa nadle�nostima dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore, ne mora u
praksi mnogo zna�iti, jer se sve mo�e objasniti kao ispomo� dr�avnoj zajednici i
obavljanje njenih poslova. S druge strane, prepu�ta se isklju�ivo medjunarodnim,
globalnim i regionalnim organizacijama da odlu�uju da li je medjunarodni
subjektivitet �vrst ili mekan uslov za prijem u �lanstvo separatnih delova
dr�ave Srbije i Crne Gore.
Na u�inak nove dr�avne zajednice u spoljnim
odnosima nesumnjivo �e uticati i uvodjenje pariteta na rotacionoj osnovi u
njenom predstavljanju u OUN, EU, OEBS i SE. Ne samo da �e to komplikovati i
ote�avati procese odlu�ivanja i realizacije meritornih odluka, nego �e i dr�avi
Srbiji i dr�avi Crnoj Gori omogu�iti me�anje u nadle�nosti dr�avne zajednice, pa
i neovla��eno prisvajanje dela ili delova njenih nadle�nosti ako se poka�e da
dr�avna zajednica, usled sporosti svog odlu�ivanja i delovanja, nedovoljno brzo
ili efikasno ostvaruje njihove stavove ili specifi�ne interese. Princip pariteta
i rotacije mehani�ki je preuzet i prenesen iz EU dok je ona bila Zajednica. Ali
dok se taj princip u dobrovoljno organizovanoj EU u praksi opravdao, u slu�aju
Srbije i Crne Gore, �ija nova dr�avna zajednica je u mnogome rezultat pritiska,
pa i diktata centara mo�i na Zapadu, on �e verovatno biti pre kamen spoticanja
nego garancija saradnje.
I ako odnosi izmedju demografski i ekonomski
nesrazmernih partnera, Srbije i Crne Gore budu nekako sinhronizovani, odnosi
dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore sa EU, NATO, OEBS i SE ne�e biti ni laki ni
glatki. Zbog takti�ki pogre�nog opredeljivanja za bezuslovno uklju�ivanje u
evropske strukture, njena pregovara�ka pozicija bi�e inferiorna i osetljiva na
ucene. Kada bi nova dr�avna zajednica zaista bila suverena i nezavisna �lanica
svetske zajednice, ona bi se u najvi�em ustavnom aktu prvo obavezala na razvoj
prijateljskih odnosa i saradnje sa svim dr�avama s kojima odr�ava diplomatske
odnose, a tek potom naglasila da, kao evropska zemlja, ima primarni interes da
se u dogledno vreme uklju�i u evropske strukture, posebno u EU. Igranjem svom
snagom samo na jednu kartu nije ni strategijski mudro. Umesto �to se teatralno
busamo u n�{e evropske grudi i nestrpljivo kucamo na vrata evropskih struktura,
vi�e bismo postigli ako bismo za te strukture postali privla�niji, �to se
posti�e ubrzanom unutra�njom modernizacijom i demokratizacijom i usvajanjem i
razvijanjem �iroke i balansirane, a ne uskotra�ne spoljne politike. Bez toga se
izla�emo beskrajnom nizu pritisaka, uslovljavanja i poni�avanja - metodama koje
evropske strukture ne prestaju da praktikuju prema nama, bez obzira na politi�ke
promene izvr�ene 5. oktobra 2000. godine. Zemlje koje ne pripadaju evropskom ili
transatlantskom integracionom krugu, medju kojima i mnogi na�i zna�ajni
ekonomski partneri ili dokazani istorijski prijatelji, kao �to su Rusija,
Ukrajina, Kina, Indija i mnoge nesvrstane zemlje, mogu smatrati da smo za njih
nezainteresovani i iz toga izvu�i za nas nepovoljne bilateralne zaklju�ke.
Na kraju, ukazujemo i na potencijalno opasno samovezivanje ruku u poslednjem
stavu �lana 9 Ustavne povelje koji glasi: "Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih
prava, individualnih i kolektivnih i gradjanskih sloboda ne mo�e se smanjivati".
Takvoj definiciji ustavne obaveze nema se �ta prigovoriti pod uslovom da se ta
prava koriste na svrsishodan i konstruktivan na�in. Ali ta prava se, na �alost,
ne koriste uvek i svuda sa najboljim namerama, zbog �ega se ozbiljne i odgovorne
dr�ave osiguravaju pravnom mogu�no��u da ih, u slu�aju sistematskih
separatisti�kih zloupotreba, oru�anih pobuna ili teroristi�kih akata, privremeno
ili trajnije ograni�e ili suspenduju. Primera ima vi�e, pomenu�emo samo neke:
SAD su posle teroristi�kih napada 9. septembra 2001. godine pristupile
ograni�avanju nekih ljudskih prava pojedinaca ili grupa. Velika Britanija je,
zbog oru�anih obra�una izmedju katolika i protestanata, vi�e puta u poslednjih
20 godina suspendovala lokalnu samoupravu u Severnoj Irskoj i zavela direktnu
upravu iz Londona. Rusija je, posle teroristi�ke akcije �e�ena u Moskovskom
pozori�tu, poo�trila policijske mere protiv �e�enskih civila i ograni�ila neka
njihova ljudska prava. Indija je ranije suspendovala lokalnu samoupravu u Kerali
i na du�e vreme uvela direktnu upravu iz Delhija. Ustav �panije ovla��uje vladu
na ograni�avanje autonomija Zajednice u slu�aju neispunjavanja njenih obaveza i
ozbiljnog kr�enja op�tih interesa �panije.
Sva ta ograni�enja ne bi bila
mogu�a da su se te dr�ave ustavno obavezale da pojedina ljudska ili manjinska
prava ne�e smanjivati bez obzira na njihove eventualne zloupotrebe.
Zadr�avanje u Ustavnoj povelji takve obaveze moglo bi novu dr�avnu zajednicu
Srbije i Crne Gore izlo�iti mnogim nepredvidljivim te�ko�ama. Eskstremisti u
nekim manjinskim zajednicama, na primer, na jugu Srbije, mogli bi se osokoliti i
upustiti u nova separatisti�ka orgijanja ili teroritsti�ke aktivnosti, bez
bojazni da �e dostignuti nivo prava njihove zajednice zbog toga biti smanjen ili
na drugi na�in doveden u pitanje.
Savetodavcima ili nalogodavcima koji su
uticali da preuzmemo takvu obavezu u Ustavnoj povelji nove dr�avne zajednice
treba re�i da takvu obavezu prvo treba da preuzmu njihove dr�ave prema svojim
gradjanima i manjinskim zajednicama, pa onda da ih name�u drugima, a dok se to
ne dogodi na�a nova dr�avna zajednica treba da se ravna prema va�e�im evropskim
i medjunarodnim standardima.
Hvala na pa�nji.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, �iro ra�un br. 170-253-31
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
