[www.ANTIC.org] =?iso-8859-2?Q?ZAPAD_I_EMBARGO_NAD_IRAKOM_-_Bankrot_teorije_ekonomskih_sa?==?iso-8859-2?Q?nkcija?=

Mon, 03 Feb 2003 13:29:40 -0800

Title: Message
 

ZAPAD I EMBARGO NAD IRAKOM – Bankrot teorije ekonomskih sankcija

Trideset dr�ava �irom sveta kr�ilo embargo UN protiv Iraka

Skoro 12 godina je proteklo od uvo�enja embarga Iraku. Sa kriti�nim tonovima javljaju se i odgovorni u UN. “Kad bi moje povla�enje sutra ukinulo sankcije ne bih razmi�ljao da se odmah povu�em”, rekao je koordinator za humani program UN, Tun Myat

Milan Vu�kovi�

Uvo�enje ekonomskih sankcija kroz instrument UN svojevremeno je nazvan „civilnom alternativom rata“. Me�utim, dosada�nja iskustva pokazala su da embargo samo mo�e da uti�e na dalje u�vr��ivanje postoje�ih autoritarnih re�ima (Irak, S. Koreja, Kuba... ali setimo se i Milo�evi�a), odnosno da poga�a �iroke narodne mase koje nisu u stanju da u datom trenutku ru�e svoje diktature kroz socijalne revolucije. Naprotiv, pokazalo se da masivne negativne posledice uti�u na sve lo�ije �ivotne uslove stanovni�tva, ve�u kvotu smrtnosti odoj�adi, kolektivne depresije... Iz tih razloga ovakav intervencionisti�ki instrument postao je velika debatna tema u svetu. Sa jedne strane tra�i se momentalno ukidanje embarga kao nehumanog instrumenta pritiska dok se na drugoj mogu �uti prili�no cini�ne izjave onih koji tako ne misle. Tako je svoj komentar u nema�kom listu Frankfurter rund�au, Pjer Simoni� nedavno zaklju�io pitanjem �itaocima �ta je va�nije: blagodet za 23 miliona Ira�ana ili sigurnost u Golfskom regionu. Na taj na�in se patnja miliona nedu�nih ljudi kao i smrt na desetine hiljada dece upravo kao posledica embarga opravdava apstraktnom formulacijom o „sigurnosti u Zalivu“ koji, razume se, treba da obezbedi naftne rezerve velikima. Sli�no je bilo i sa pitanjem postavljenom biv�em ameri�kom dr�avnom sekretaru Madlen Olbrajt, koje je glasilo da li je cena od 500.000 mrtve dece vredna ove ameri�ke politike, na �ta je ona sa jasnim „Da“, ne trepnuv�i, potvrdno odgovorila. I me�u sada�njim mirovnim inicijativama ima glasova koji i dalje plediraju za ekonomske sankcije kao „jedinoj alternativi vojnim intervencijama” (nema�ki publicist Ulrih Kremer u tekstu „Bolje nego rat“).
U poslednje vreme se i vi�e UN komisija bavilo ovom temom koja u praksi zna�ajno uti�e na humanitarne probleme i povredu osnovnih ljudskih prava.

Humanitarne konsekvence: Ve� u godini 2000. jedno telo UN Komisije za ljudska prava donosi novu rezoluciju pod imenom „Ljudska prava i humanitarne konsekvence sankcija“ (Human rights and humanitarian consequences of sanctions, including embargoes). Rezolucija, izme�u ostalog, zahteva od Saveta bezbednosti da, pre svega, po�tuje humanitarna i ljudska prava kako bi se „eliminisale sankcije prema civilnom stanovni�tvu.“ U pisanju Rezolucije naro�ito se istakao �lan Komisije, belgijski profesor Mark Bosit: „’Teorija’ koja stoji iza ekonomskih sankcija bazira se na ekonomskom pritisku civilnog stanovni�tva koje taj pritisak transportuje dalje na svoju vladu, kako bi ova promenila svoju politiku. Me�utim, ova teorija je ve� odavno bankrotirala, kako pravno tako i prakti�no.“ (The adverse consequences of economic sanction on the enjoyment of human rights). Vide�emo na nekim jasnim primerima da je profesor Bosit u pravu. Me�utim, ekonomske sankcije poseduju i svoju drugu, znatno mra�niju stranu. Ona se ogleda u �injenici kr�enja embarga sa svih strana, bez razlike da li je re� o susednim zemljama koje su sankcijama tako�e brutalno pogo�ene ili o brojnim �lanicama tog istog Saveta bezbednosti koje donosi ili je donosilo brojne rezolucije o uvo�enju embarga koji su potom same kr�ile. Jednostavno, dru�tva koja se na�u u ekonomskom kolapsu nije vi�e mogu�e kontrolisati. Ona postaju Eldorado za svakovrsne ekonomske mahinacije i zloupotrebe, odnosno centri za me�unarodni privredni kriminal i pranje novca.
Ameri�ki inspektori, koji su nedavno stigli u Srbiju da proveravaju poslove na�ih firmi koje su poslovno sara�ivale sa Irakom, o�igledno su pogre�ili kontinentalnu lokaciju. Mogli su mirne du�e da ostanu kod ku�e. Prema izve�tajima koji su do sada u posedu UN inspektora, oko 30 dr�ava �irom sveta kr�ilo je UN embargo protiv Iraka me�u kojima se nalazi �ak 24, odnosno 74 (sa svojim kompanijama u inostranstvu) ameri�kih i 17 britanskih kompanija. Ono �to je �okantno jeste �injenica da su svi zara�ivali na Iraku, naro�ito kompanije iz zemalja koje su stalne ili aktuelne �lanice Saveta bezbednosti UN.

Neo�ekivani scenario: I pored toga, rat postaje sve ve�a realnost a D�ord� Bu� ve� nestrpljivo trlja ruke od �elje da on kona�no po�ne.
Razume se, nafta je i ovog puta glavni uzrok novom ratu u Golfskom zalivu. Bitka se, u stvari, vodi oko ustrojstva budu�eg posleratnog Iraka. Amerikanci �e poku�ati da svoju tamo�nju vojnu prezentaciju pretvore u ekonomsku. Na taj na�in �e ameri�ke firme isklju�iti konkurenciju i dobiti neograni�eni prolaz do ira�kih naftnih i uljnih rezervi. Britanci ne �ele da ostanu bez dela svog kola�a. Od �est najve�ih naftnih kompanija na svetu dve su britanske (BP i �el). Stru�njaci prognoziraju da bi trenutna proizvodnja od oko pola miliona barela godi�nje, u tom slu�aju, brzo narasla na �est do sedam miliona barela dnevno. To bi neminovno izazvalo veliki pad cena nafte �to bi ostale proizvo�a�e iz regiona dovelo pod sna�an pritisak.
Prema pisanju nema�kog �pigla, mogu� je i sasvim neo�ekivani scenario: Edvard Nel i Vili Samler, ekonomski eksperti sa New School University iz Njujorka, veruju da �e nakon rata do�i do neke vrste “regionalne unije pod ameri�kim protektoratom” koji bi sa�injavali, za sada, ju�ni Irak zatim Kuvajt i jo� neke manje dr�ave Golfskog zaliva. U slu�aju da Irak dobije novu stabilnu vladu ovakva konfederacija bila bi veoma interesantan partner Zapada i va�an stabilizacioni faktor ukoliko u Saudijskoj Arabiji, kao �to se o�ekuje, na vlast u skoroj budu�nosti do�u antizapadne snage (fundamentalisti�ki Vahabiti). U tom slu�aju Zapad bi jo� uvek raspolagao sa okruglo jednom tre�inom ukupnih naftnih rezervi, odnosno bio bi nezavistan ne samo od saudijske ve� i od ruske nafte. Drugi razlog le�i u �injenici da su naftne rezerve najve�e u Saudijskoj Arabiji (262 milijarde barela) ali se one ujedno i najbr�e eksploati�u tako da bi za �etrdesetak godina “poslednja kapljica” ipak ostala u Iraku (okruglo 250 milijardi barela rezervi). Zbog toga su Amerikanci napravili vlastitu kalkulaciju u koju se uklapaju tro�kovi novog rata u Iraku u visini od fantasti�nih 200 milijardi dolara.
Skoro 12 godina je proteklo od uvo�enja embarga Iraku. Sa kriti�nim tonovima javljaju se i odgovorni u UN. “Kada bi moje povla�enje sutra ukinulo sankcije ne bih razmi�ljao da se odmah povu�em”, rekao je koordinator za humani program UN, Tun Myat maja pro�le godine jednoj ameri�ko-britanskoj lekarskoj delegaciji. Njegova dva prethodnika, Denis Holidej i Hans Sponek, dali su ostavku revoltirani dosada�njim posledicama sankcija prema Iraku koji je bukvalno ruiniran. Ova zemlja najpre je bila partner Zapadu u borbi protiv fundamentalisti�kog Irana (mada je oru�je prodavano obema stranama) da bi SAD svesnim izjavama prakti�no odobrile vojnu akciju Iraka u Kuvajtu.

Nafta za hranu: “Naftni blok” oko Bu�a seniora uspeva da okupi “me�unarodnu alijansu” u borbi protiv “agresora” koji je potom masivnim bombardovanjem vra�en u srednji vek. Nedugo potom, da bi obezbedili svoje trajno prisustvo na arapskom poluostrvu, 1991. godine nakon raspada Var�avskog pakta u Rimu kao nova NATO strategija u pisanom dokumentu ozna�eno je “osiguranje prirodnih resursa na svetskom nivou”. Od tada SAD u svoj vojni anga�man u Golfskom zalivu godi�nje investiraju izme�u 50 i 60 milijardi dolara. Tokom 90-ih udru�ena vojna alijansa bavi se uni�tavanjem svega �to bi moglo da poslu�i Iraku kao oru�je za masovno uni�tavanje.
Da bi se krajem 90-ih ubla�ile posledice patnje civilnog stanovni�tva Iraka, UN odobrava tzv. program “Nafta za hranu”. Me�utim, Amerikanci ovo koriste za svoje potrebe: prema pisanju dnevnog lista D�ordan tajms postoji jasna razlika u onome �to Amerikanci �ele od onoga �to stoji u zvani�noj Rezoluciji Saveta bezbednosti koji sve vi�e biva instrumentalizovan u ameri�ke svrhe. To je bio slu�aj i sa cenom nafte koja se prodavala za uvoz hrane. Nju odre�uje Gremijum UN za odre�eni vremenski period (recimo, jedan mesec). Cena se uglavnom odre�ivala pre vremenskog roka ali su, u me�uvremenu, Amerikanci i Britanci uspeli da smanje cenu po barelu za dva dolara (na 24,55 evra) uz obrazlo�enje da Irak nekim drugim zemljama isporu�uje svoju naftu ilegalno. Time je Irak, prema prora�unima eksperata, dodatno o�te�en za 1,2 milijarde dolara.

Naftni klub u Bu�ovoj vladi: “Mi se nalazimo u Iraku zbog jedne re�i: nafta”, re�i su senatora Boba Dola u vreme drugog Golfskog rata 1991. Ako se veruje i re�ima biv�eg ameri�kog predsednika Ruzvelta, onda kontrola nad naftom osigurava ekonomsku mo� ovoj dr�avi: “Mo�da je to �alosno, ali u ovoj zemlji niko ne mo�e da pobedi na izborima bez podr�ke naftnog bloka”, rekao je jo� 30-ih godina pro�log veka. Danas “teksa�ki naftni blok” diriguje politikom SAD, odnosno vr�i nove geostrate�ke podele u svetu u re�iji SAD.
Me�utim, nijedna ameri�ka vlada do ove aktuelne nije imala toliko �lanova koji upravo dolaze na svoje funkcije iz naftne bran�e. Naftna industrija ih podr�ava iz razloga �to i na svojim dnevnim zadacima lobiraju svoje mo�ne finansijere.
D�ord� Bu�: Te�ko je danas do�i do �irih podataka o ranijim poslovnim aktivnostima sada�njeg ameri�kog predsednika u Golfskom zalivu. Poznato je da je on bio menad�er naftne firme Arbusto/Bush-Exploration izme�u 1978. i 1984. Pojedini ameri�ki publicisti tvrde da je postojala veoma uska poslovna saradnja izme�u familija Bu� i Bin Laden jo� u 70-im godinama. Zahvaljuju�i tim vezama Bu�ovi dobijaju ekskluzivne kontakte i u Sadijskoj Arabiji.
Od 1986. do 1990. godine Bu� mla�i postaje jedan od glavnih menad�era i suvlasnik naftne kompanije Harken Energy. Iz te firme je i stigao na �elo svoje zemlje podr�an od mo�nih naftnih lobija i industrije naoru�anja.
Dik �eni (Dick Cheney): na mesto vicepredsednika SAD �eni je stigao sa mesta �efa uljne i naftne industrije Halliburton u kojoj je bio prvi �ovek od 1995. do 2000. godine.
Condoliza Rajs (Condoleezza Rice): trenutno je u Bu�ovoj vladi savetnik predsednika za sigurnost. Pre svog politi�kog uspona bila je �lan Upravnog odbora naftne kompanije Chevron, od 1991. do 2000. godine. Ista kompanija je jedan svoj naftni tanker nazvala po njoj.
Spenser Abraham (Spencer Abraham): aktuelni ministar za energiju u ameri�koj vladi. Na mesto ministra stigao je sa funkcije senatora u dr�avi Mi�igen, a njegov politi�ki uspon sponzorisala je auto-industrija.
Donald Evans (Donald Evans): aktuelni ministar za trgovinu. Na svoju sada�nju funkciju do�ao je sa mesta predsednika naftne kompanije Tom Brown, u kojoj je kao prvi �ovek proveo du�e vreme (od 1979� do 2000).
Gejl Norton (Gale Norton): aktuelna ministarka unutra�njih poslova. Pre politi�ke karijere bila je najpre advokat pa savetnik mnogih kompanija iz energetske bran�e.

Zemlje �ije su kompanije kr�ile embargo: Kad je u pitanju ameri�ki lov na “kr�ioce embarga” pored na�e i drugih zemalja nedavno se na udaru na�la i Ukrajina. I to ba� u vreme kad je Irak dostavio sva dokumenta UN inspektorima o firmama sa kojima je veoma usko sara�ivano u mnogim oblastima ratne industrije, me�u kojima SAD zauzima udarno mesto. Desetog januara ove godine, SAD su optu�ile Ukrajinu da je Iraku prodavala radare (za otkrivanje ameri�kih bombardera koji se koriste antiradarskim sistemima) kao i vojne pontonske mostove. Ovo je, navodno, funkcionisalo preko Sirije. Tako je i ukrajinski predsednik, Leonid Ku�ma, dobio ameri�ke packe.
Me�utim, SAD treba najpre da “po�iste” svoju avliju da bi se bavili tu�im. Jer, saznanje da je preko 70 ameri�kih kompanija istovremeno kr�ilo UN embargo i dalje se gura u stranu, kao i pravi motivi ameri�ke intervencije u Iraku. Me�utim, to se vi�e ne da sakriti. Jedna od ilustracija ovih re�i jeste i spisak kompanija iz zemalja koje su trenutno stalni ili aktuelni �lanovi Saveta bezbednosti UN (izvor: Die Tageszeitung). Nedostaje SR Nema�ka, a obelodanjivanje spiska njihovih 30-ak firmi o�ekuje se uskoro.
 
 
 

Reply via email to