Kako zapadne zemlje sara�uju s Ha�kim tribunalomSusretljive samo prema tu�iocimaAdvokati optu�enih, mada sa istim statusom kao Del Ponte i saradnici, dobi�e jedino dokument koji ne ugro�ava vladu zemlje koja ga dajeVrhovni savet odbrane je na poslednjoj pro�logodi�njoj sednici iza�ao u susret Tu�ila�tvu Ha�kog tribunala i sa pojedinih dokumenata iz domena svoga rada skinuo oznaku tajnosti. Tako je posle skoro godinu i po dana udovoljeno zahtevima Tu�ila�tva koje je tra�ilo dokumenta koja se odnose na ratna zbivanja u biv�oj Jugoslaviji. Ambasador Holandije u Savetu Evrope Johanes Landman je po�etkom meseca dopisniku "Glasa" iz Strazbura rekao da se Beograd do sada pokazao nedovoljno kooperativan kad je u pitanju pristup dokaznom materijalu, izme�u ostalog i protiv Milo�evi�a, �to ote�ava sudski proces. Landman je potvrdio da je vrlo verovatno da proces dokazivanja Milo�evi�eve krivice ne ide onako kako je Tu�ila�tvo o�ekivalo i da bi pristup svim potrebnim dokaznim materijalima u tom smislu bio klju�ni dokaz raspolo�enja Beograda da sara�uje s Hagom. Vrlo lo� utisak, bio je o�tar ambasador, ostavio je na njih predsednik Ko�tunica, jer nije odgovorio na pismo predsednika Komiteta ministara od 5. oktobra pro�le godine, u kome je re� o saradnji Beograda sa Hagom.
SMIP i savetnik predsednika Ko�tunice dr Predrag Simi� demantovali su holandskog ambasadora po�to je dr Ko�tunica dvaput pisao Savetu Evrope. Glavnom ha�kom tu�iocu Karli del Ponte i njenim saradnicima ovim je izbijen iz ruku jedan od glavnih aduta za optu�be protiv na�e zemlje da ne sara�uje s Tu�ila�tvom, jer izbegava obavezu da Tu�ila�tvu dostavlja dokumenta koja nose oznaku dr�avne i vojne tajne. Del Ponte, tako�e, insistira, da istra�itelji Tu�ila�tva imaju pristup arhivima i tvrdi da je na�a zemlja obavezna da im i u tome iza�e u susret. A �ta je s drugim zemljama koje su na bilo koji na�in bile ume�ane u ratna zbivanja na tlu nekada�nje SFRJ i njihovim obavezama prema Tribunalu? Da li ih, i kako ispunjavaju, da li one sara�uju s Hagom? Nepristrasnost i �elja za pravdom podrazumevaju jednak odnos prema tu�iocima i optu�enima, prema optu�bi i odbrani. Da li je tako i u praksi? Pravilo 54. bis Na su�enju biv�em jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo�evi�u u Ha�kom tribunalu sve �e��e se preslu�avaju presretnuti telefonski razgovori. Prislu�kivale su ih i snimale obave�tajne slu�be zapadnih zemalja, koje taj materijal sada, po potrebi, dostavljaju Tu�ila�tvu. Time je samo potvr�eno ono �to se odavno zna: da je saradnja tih zemalja s istra�iteljima Tu�ila�tva Ha�kog tribunala veoma dobra. Malo je poznato kakva je saradnja zapadnih zemalja s braniocima optu�enih. Odbrana i Tu�ila�tvo su, po Pravilniku MKSJ, jednaki u pogledu prikupljanja dokumenata i sve dr�ave su obavezne da sara�uju, kako sa istra�iteljima Tu�ila�tva, tako i s braniocima optu�enih. U praksi je, me�utim, druga�ije. Advokati biv�eg na�elnika G� VJ general-pukovnika Dragoljuba Ojdani�a, na primer, tra�ili su od Albanije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Kanade, �e�ke, Hrvatske, Danske, Francuske, Nema�ke, Gr�ke, Islanda, Italije, �panije, Makedonije, Ma�arske, Luksemburga, Poljske, Turske, Velike Britanije, Holandije, Rumunije i SAD da im dostave materijal koji imaju o njihovom klijentu. Pismeni zahtev je diplomatskim kanalima prosle�en tim zemljama 17. maja pro�le godine, a do ovih dana odgovori su stigli samo od Portugala i Norve�ke. Zbog toga su se branioci obratili sudskom ve�u da nalo�i tim dr�avama da to urade. Ovaj zahtev odbrane je u skladu sa Pravilom 54. i 54. bis. Tomislav Vi�nji�, jedan od Ojdani�evih advokata, potvrdio je za "Glas" da su sredinom novembra zatra�ili od Ha�kog tribunala da dr�avama �lanicama NATO i ostalim zemljama koje su posredno u�estvovale u napadu na SRJ 1999. nalo�i da im ustupi tra�ene informacije. - Od �lanica NATO, Hrvatske, BiH, Albanije, Makedonije, Bugarske i Rumunije zahtevamo snimke i pisana dokumenta nastala "presretanjem komunikacija" u SRJ u periodu od 1. januara do 20. juna 1999. godine. Interesuju nas snimci razgovora u kojima je na� klijent u�estvovao ili u kojima se on pominje, kao i svi ostali dokumenti koje imaju, a odnose se na generala Ojdani�a. Ako ih imaju, neka nam ih daju. Imamo pravo da ih dobijemo, ba� kao i Tu�ila�tvo - ka�e Vi�nji�. "Glas" saznaje da nijedna zemlja ne�e da dostavi advokatima dokumenta bez sudskog naloga. Zato je, izlaze�i u susret odbrani, sudsko ve�e 26. novembra nalo�ilo pomenutim dr�avama da se do 28. februara ove godine pismeno izjasne o tome i ka�u po kom osnovu prigovaraju. Ro�i�te na tu temu odr�a�e se, najverovatnije, po�etkom marta. Ko �ta ima Dok se to ne desi, "Glas" je poku�ao da sazna ko �ta ima od tra�enih dokumenata. Iz svojih izvora uspeli smo da saznamo da �e ve� narednih nedelja dr�ave kojima je stigao sudski nalog raspravljati koliko tra�ena dokumenta mogu da ugroze njihovu unutra�nju bezbednost. Interesantno je, me�utim, koliko su a�urni, brzi i efikasni kad je u pitanju izla�enje u susret Tu�ila�tvu i udovoljavanju njihovim zahtevima. U tim slu�ajevima, saradnja je vi�e nego dobra, kao �to se mo�e i videti na su�enju Milo�evi�u. Tragaju�i za tim koja zemlja mo�e da pomogne odbrani i rasvetljavanju istine o doga�ajima na tlu biv�e SFRJ za vreme ratnih operacija, ali i doga�aja koji su im prethodili, "Glas" je do�ao do interesantnih podataka. "Njusvik" je, primera radi, svojevremeno citirao sina tada�njeg predsednika Hrvatske Miroslava Tu�mana koji je rekao da je ameri�ka CIA u Hrvatskoj potro�ila vi�e od milion dolara za prislu�kivanje i presretanje telefonskih razgovora u Bosni i Srbiji. Englezi se, na primer, hvale, da je materijal koji su oni dali Ha�kom tribunalu najve�i dosad obelodanjen. Njihove obave�tajne slu�be dostavile su obilje materijala o doga�ajima na prostorima biv�e SFRJ. Velika Britanija, koja ima �iroku lepezu materijala, saznaje "Glas", spremna je za saradnju s odbranom optu�enih. Ali, da bi iza�li u susret advokatima, tra�e da se precizira koji su dokumenti potrebni. Sli�no reaguje i Ma�arska. Portugal i Norve�ka, prema saznanjima "Glasa", nemaju nikakve podatke. Suprotan je slu�aj sa Francuskom, ali nacionalno zakonodavstvo ove dr�ave dozvoljava pomaganje Tu�ila�tvu, ali ne i braniocima. Nema�ka, Gr�ka i �e�ka nemaju ni�ta protiv saradnje s braniocima, one su spremne da to u�ine, ali tek po�to dobiju nalog sudskog ve�a. �to se na�e zemlje ti�e, advokati optu�enih obra�aju se Nacionalnom savetu za saradnju s Ha�kim tribunalom da im dr�ava dostavi materijale koji su im neophodni za pripremu odbrane. LJILJANA STALETOVI� |
|||||||||||||||||||||
Title: Message
![GLAS JAVNOSTI]( "GLAS JAVNOSTI")
Utorak, 04. 02. 2003
Tema;
