Za�to Bosna nipo�to ne odustaje od tu�be za genocid
Presuda ili smrt!
Za ve�inu Bo�njaka u BiH, uspeh tu�be protiv SRJ je jedini garant "celovitosti i nedeljivosti" dr�ave, a osuda Srba krunski dokaz ispravnosti svega �to je Bosna radila
U slu�aju da Sud odredi od�tetu, pla�a��e je svi dr�avljani Jugoslavije, i oni koji su bili protiv rata, a u BiH ��e je primati i oni koji su bili za rat, rekao je prof. dr Vojin Dimitrijevi�, jedan od sudija Me�unarodnog suda pravde u Hagu, posle saop�tavanja odluke tog suda da je nadle�an u sporu BiH i SRJ, u kome Bosna tereti Jugoslaviju za agresiju i genocid. Komentari�u�i odluku Suda o odbijanju �albe SRJ na nadle�nost najvi�e pravosudne ustanove UN-a za ovaj spor, s obzirom na to da SRJ nije bila �lanica UN u vreme podno�enja tu�be BiH 1993, Dimitrijevi� je zapitao: "…
Jer, ako je Jugoslavija bila �lanica UN, onda se postavlja pitanje za�to je 2000. godine primljena u UN. Po mom mi�ljenju, sud u ovom slu�aju nije nadle�an", ponovio je Dimitrijevi�, koji je sa jo� dvojicom sudija glasao protiv odluke Me�unarodnog suda pravde o odbijanju jugoslovenske �albe.
- Mi smo se nadali boljoj presudi. Mi smo se koristili jedinim mogu��im pravnim sredstvom da se poku�amo vratiti na pitanje nadle�nosti - saop�tio je prof. dr Tibor Varadi, pravni zastupnik SRJ u ovom sporu. Iako je donedavno ponavljao da su jugoslovenske �anse "pola-pola", sada otkriva da "revizija nije nijednom uspela u istoriji Me�unarodnog suda pravde, a, na�alost, ni ovog puta". Na novinarsko pitanje: �ta sada, Varadi je rekao da sledi "jo� jedna razmena podnesaka - pismena ili usmena - vide�emo". I izdeklamovao pri�icu o kalendaru Me�unarodnog suda pravde i redu vo�nje, iz koje je jasno jedino da �e slede�e nedelje biti imenovan novi predsedavaju�i Suda.
Varadi je otkrio i da o jugoslovenskoj strategiji ne mo�e ni�ta da govori, jer �e se ona tek praviti. Iz svega �to se dosad �ulo od jugoslovenskih eksperata i pravnih zastupnika u sporu sa Bosnom, proizilazi da se dosad cela strategija svodila na poku�aj da se ospori nadle�nost Me�unarodnog suda pravde i da se kupovinom vremena BiH poku�avala ubediti da odustane od tu�be. Pa�ljivijim posmatra�ima nije promaklo da se prema ovom problemu jednako odnosila i Milo�evi�eva administracija, koju nova diplomatija krivi za brojne proma�aje u dosada�njem procesu, u kome je procedura utvr�ena tek posle deset godina. Iako se prethodnoj vlasti zamera �to je podnosila kontratu�bu protiv BiH, pa je povukla, �ime je, prakti�no, priznala nadle�nost Suda, ni nova administracija nije uspela da prona�e ja�i argument od osporavanja nadle�nosti Suda.
Tek sada se, tako�e, otkriva da je SRJ tu�ena za genocid, premda su zastupnici SRJ i brojni pravni stru�njaci ponavljali da se pred Me�unarodnim sudom pravde ne mo�e suditi za genocid, jer dosad nijednoj dr�avi nije presu�eno za to krivi�no delo. Po njihovim tuma�enjima, za to se mo�e suditi samo pojedincima, �to je u nadle�nosti Ha�kog tribunala.
|
Jo� bez ratne od�tete Iako su u Sarajevu dosad operisali i sa sumama, merenim
stotinama milijardi dolara nadoknade za ratnu �tetu koju �e BiH tra�iti od
Jugoslavije, njihovi pravni zastupnici preneli su novinarima u Hagu da
od�tetni zahtev jo� nije izra�en. |
||||
Opet, tvrde eksperti, Ha�ki tribunal i Me�unarodni sud pravde nemaju nikakve veze, jer se radi o dve potpuno odvojene celine. Po isto argumentaciji, spor BiH i SRJ je parni�ni postupak izme�u dve dr�ave, u kome, nikako, nema mesta za su�enje o genocidu, nego, isklju�ivo, o nadoknadi ratne �tete. Da li je to ba� tako?
A koga tu�e Srbi?
- Na pitanje da li se dr�avi mo�e suditi za genocid ve� je odgovorio Me�unarodni sud pravde. Na�in na koji smo se mi pripremali, kao i �injenica da smo mi povukli svoju tu�bu, ne uslovljavaju�i da oni povuku svoju, da nismo tu�ili ni Hrvatsku za "Oluju" i "Bljesak", niti BiH, dovoljno govori. A na tre�oj strani Aleksandar Lojpur, koordinator na�e komisiju za istinu i pomirenje, predla�e da Srbi priznaju od�tetu muslimanima i da im sve to isplate, pa da onda na isti na�in postave pitanje nekog reciprociteta da i Srbi naplate �tetu.
Pa slu�ajte, to je prosto neverovatno, neozbiljno i neta�no! - komentari�e za "Glas" prof. dr Milan Bulaji�, ekspert za me�unarodno pravo i biv�i diplomata. Nije mu, ka�e, jasno kako je na� pravni tim ra�unao da odbije nadle�nost Suda samo na osnovu tvrdnje da izme�u SFRJ I SRJ nije postojao kontinuitet.
Na raspolaganju su, dodaje Bulaji�, bili mnogo ja�i argumenti, vezani za nelegalnost tu�be. Za tu tu�bu, podse�a on, nema neophodne saglasnosti srpske strane u BiH. Ni �injenica da je tu�bu podnela Republika BiH, koja je Dejtonom, prakti�no, ukinuta, po Bulaji�u, nije kori��ena, isto kao ni mno�tvo dokaza da je tu�bu progurao li�no Izetbegovi�, bez odluke tada�njeg Predsedni�tva.
- Ako govorimo o novim �injenicama, Holandski institut za ratnu dokumentaciju je jasno i glasno rekao, na �est do sedam hiljada stranica, da ono �to se de�avalo u Srebrenici nije imalo nikakve veze s Beogradom. A to se nije pominjalo.
Ne mo�emo se braniti pozivaju�i se na proceduralno pravo. Uzmimo da raspravimo ko jeste, a ko nije izvr�io zlo�ine. Ko je doveo do svega toga: do razbijanja Jugoslavije, do priznavanja BiH, do ovoga �to se radi na Kosovu... - smatra Bulaji�, konstatuju�i da se SRJ sada sudi za nespre�avanje konvencije o genocidu, a da SRJ po istom osnovu ne tereti nikog.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Na pitanje �ta je, onda, adut SRJ u sporu u Hagu, Bulaji�
odgovara:
- Utvrditi istinu, ko god je u pitanju, a ne braniti se
proceduralnim gre�kama. U Americi, recimo, sada izlaze knjiga za knjigom, u
kojima jedino Srbe terete i optu�uju Srpsku pravoslavnu crkvu za genocid.
Bulaji� tvrdi da su Me�unarodni krivi�ni tribunal i Me�unarodni
sud pravde, osim �to su oba u Hagu, i te kako "povezani jedan s drugim".
-
Presuda Krsti�u, kao i one koje spremaju za Milo�evi�a i Mladi�a - sve to �e
biti izvo�eno u dokaznom materijalu protiv Jugoslavije pred Me�unarodnim sudom
pravde - rezolutan je Bulaji�.
Slobodan Radulj, pravni savetnik dosada�njeg �lana Predsedni�tva BiH iz RS �ivka Radi�i�a, ka�e da je te�ko odgovoriti na pitanje povezanosti Me�unarodnog suda pravde i Ha�kog tribunala.
"Tragi�ni sukob"
- Formalno-pravno, to jesu razli�ite celine. Ali, oba suda su politi�ki sudovi. Zato je sva�ta mogu�e o�ekivati. I da �e biti kori��ena sva sredstva i da �e biti nadopunjivan rad ovih sudova. Jer, radi se o anglosaksonskom pravu, koje po posebnom postupku koristi dokazna sredstva u utvr�ivanju �injenica - ka�e Radulj.
Ipak, on dodaje da SRJ nije bez aduta, po�to �e se u raspravi videti ko je sve protiv koga ratovao u BiH. Tada �e se, ka�e, sigurno pojaviti svedoci i ve�taci koji �e dokazati da su u BiH ratovali Srbi protiv Bo�njaka, Srbi protiv Hrvata, Bo�njaci protiv Hrvata, a jedno vreme i Bo�njaci protiv Bo�njaka.
Po njegovim re�ima, tek kad se u raspravi otvore sva pitanja, vide�e se i svi drugi proceduralni problemi tu�be BiH. Jedan od njih je i pravni nonsens da jedna dr�ava - BiH - tu�i jedan svoj entitet - RS, i jedan konstitutivni narod - Srbe, po dopuni tu�be iz 1998, u kojoj stoji da je RS "jugoslovenski surogat u BiH", nastao, prakti�no, agresijom SRJ na BiH. S obzirom na to da bi prva pravna posledica presude protiv SRJ bilo ukidanje RS kao "genocidne tvorevine", te�ko je, ka�e Radulj, da �e bilo ko iz RS bilo kada podr�ati tu tu�bu.
A po Dejtonskom sporazumu i va�e�em ustavu BiH, nagla�ava sagovornik "Glasa", nije mogu�e sprovesti bilo koju odluku ukoliko je protiv nje jedan narod i jedan entitet. A u istom tom sporazumu stoji i da se u BiH odigrao "tragi�an sukob", iako bosanski tu�ioci insistiraju da je re� o agresiji, �ije je dokazivanje za njih prvorazredni �ivotni interes. Za ve�inu Bo�njaka u BiH, uspeh tu�be protiv SRJ je jedini garant "celovitosti i nedeljivosti" BiH, a osuda druge strane u sporu krunski dokaz ispravnosti svega �to su u ratu i posle njega uradili.
