[www.ANTIC.org] Genocid je individualno krivicno delo

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I03020801.shtml

 

 

 

Nedelja, 9. 2. 2003

 

Intervju:

 

Dr Ljiljana Mijovi�, profesor me�unarodnog prava, o tu�bi BiH protiv SRJ i poziciji RS u tom sporu Genocid je individualno krivi�no delo Nemogu�e je ste�i predstavu o daljem toku ovog postupka, dok se ne vidi kona�ni stav Predsedni�tva BiH o tu�bi Mislim da osporavanje nadle�nosti Suda uop�te nije bio "slab" argument. �ak bih, pravni�ki posmatrano, rekla da je ovo bio dobar potez kori��enja jedne od procesnih mogu�nosti, koje, na kraju krajeva, postoje s odre�enom svrhom, a to je njihova upotreba- ka�e za "Glas" dr Ljiljana Mijovi�, profesor me�unarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Banjaluci, odgovaraju�i da li je ekspertski tim koji zastupa SRJ pred Me�unarodnim sudom pravde u Hagu u tu�bi BiH protiv Jugoslavije za agresiju i genocid imao boljih re�enja od osporavanja nadle�nosti Suda, koje, kao i bilo kome drugom u istoriji ko je s tim poku�ao, nije pro�lo. Kako je bilo mogu�e da ekspertski tim SRJ do sada poru�uje kako je Sud pravde nenadle�an za genocid, a da dr Vojin Dimitrijevi� odmah po odluci Suda saop�ti da je ovo, su�tinski, tu�ba za genocid? - Mislim da su izjave profesora Varadija, kao i profesora Dimitrijevi�a pogre�no shva�ene u �iroj javnosti. Genocid, kao me�unarodno krivi�no delo, jeste delo koje se samo pojedincu mo�e staviti na teret, jer ono podrazumeva postojanje individualne krivi�ne odgovornosti i, u okviru nje, namere, koja se u teoriji, s obzirom na to da predstavlja subjektivni faktor, mo�e ceniti samo u odnosu na pojedinca i njegov psihi�ki stav prema po�injenom delu, i koje se, praksa to pokazuje, veoma te�ko mo�e dokazati. Mislim da je to ono �to stoji iza izjave profesora Varadija. S druge strane, naravno da takvo delo predstavlja segment vo�enja odre�ene, uslovno re�eno, politike, odnosno �ire aktivnosti usmerene protiv jedne dru�tvene grupe (naroda, rase...). I mislim da je to interes s kojim je BiH formulisala ovu tu�bu, te da je komentar profesora Dimitrijevi�a bio usmeren u tom pravcu. Nagodba naj�e��a Kakav �e, po va�em mi�ljenju, biti epilog tu�be BiH protiv SRJ? - �injenica je da su u dosada�njoj praksi Suda pravde najlak�e implementirane odluke do kojih se do�lo nagodbom. S druge strane, ne bih da prejudiciram ishod postupka, jer mislim da eventualna nagodba u ovom slu�aju bitno zavisi od politi�kih �inilaca, �iji su mi postupci, kao pravniku, i dosad �esto bili te�ko obja�njivi. Zakasnela reakcija Da li je SRJ imala ja�e argumente od predo�enih? - Ukoliko teoretski razvijemo tezu o mogu�oj argumentaciji, za koju je propu�ten povoljan procesni trenutak, razlozi za ulaganje prigovora mogli su biti vezani i za pasivnu legitimaciju, jer, iako je BiH koja je 1993. godine podnela tu�bu, bila �lanica Ujedinjenih nacija u vreme podno�enja tu�be, njen me�unarodnopravni subjektivitet je bio bitno druk�iji u odnosu na subjektivitet dejtonske Bosne i Hercegovine. Naravno da je dopunjavanjem tu�be 1998. dejtonska Bosna i Hercegovina formalnopravno stala i iza prethodno preduzetih procesnih radnji, �to samo govori u prilog tome da su protivnici ove tu�be u samoj Bosni i Hercegovini propustili jo� jednu priliku da reaguju. Koliko je mogu�e da izvo�enje dokaza pred Ha�kim tribunalom bude uvr�teno u razmatranje spora BiH i SRJ pred Me�unarodnim sudom pravde, bez obzira na njihovu formalno-pravnu razdvojenost? - Postupci, kao i dokazna sredstva koja se izvode pred Ha�kim tribunalom i Sudom pravde, njihova te�ina i zna�aj, su�tinski se, kako formalno, tako i materijalnopravno, razlikuju. Jedan od osnovnih postulata u radu bilo kog sudskog organa je objektivnost, koja bi trebalo da podrazumeva nezavisnost i nepristrasnost. Kao legalista, odbijam da verujem da odluke jednog od ovih organa mogu imati uticaj na rad ili odluke drugog. Kao neko ko je, ipak, realan i svestan pogubnog uticaja politike na sve segmente me�unarodnog prava, ne isklju�ujem takvu mogu�nost. Da li �e u nastavku spora biti mogu�e da se predo�e �injenice o nelegalnosti i nelegitimnosti tu�be BiH, na kojima je dosad, prvenstveno, insistirala RS? - Svrha postupka koji predstoji je dokazati, odnosno osporiti osnovanost tu�be. Odgovor na pitanje kako �e se u usmenoj raspravi manifestovati zastupnik Bosne i Hercegovine, koje �injenice �e i na koji na�in prezentovati, zavisi od tog da li �e zastupati interese Bosne i Hercegovine (re) konstituisane Dejtonskim sporazumom ili, pak, interese Bosne i Hercegovine kakva je ona bila u trenutku podno�enja tu�be. To pitanje je vru�i krompir" za Predsedni�tvo BiH, u okviru kog, o�igledno u odnosu na ovu tu�bu, ne postoji konsenzus stavova. Dok se to pitanje ne re�i, nemogu�e je ste�i predstavu o daljem toku ovog postupka. Bo�nja�ki �lan Predsedni�tva BiH Sulejman Tihi� poru�io je da tu�ba nije usmerena protiv RS i da �e od nje imati koristi svi u BiH. Kako, ako je u dopuni tu�be RS ozna�ena kao genocidna tvorevina? - Mislim da �e ostvarenje interesa politi�ke opcije kojoj gospodin Tihi� pripada zavisiti, umnogome, ne samo od daljeg toka ovog postupka, ve� i od sinhronizacije aktivnosti drugih sudova, poput Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, pred kojim postoji zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti epiteta "srpski" u imenima nekoliko gradova Republike Srpske. A postoje najave i o pokretanju postupka za ukidanje, kao neustavnog, i samog imena Republike Srpske. Za to bi, ukoliko sinhronizacije bude, osnov mogla, indirektno i politi�ki, biti i presuda Me�unarodnog suda pravde. "Pozitivan ishod" ovog postupka je, dakle, samo segment u nizu aktivnosti koje ova politi�ka opcija preduzima, a cilj vi�e nego o�igledan. Do sada je RS odbijala da podr�i tu�bu i njeno finansiranje. Do kada �e to pravo biti odr�ivo, s obzirom na �este ustavne promene u BiH? - Odbijanje da se tu�ba podr�i je konstrukcija koju ne razumem. Postupak je u toku, tako da je politi�ko odbijanje da se tu�ba podr�i ne�to �to, ukoliko ne dobije i svoje pravno obli�je, ne mo�e imati stvarnog efekta na dalji tok postupka. Kada je re� o ustavnopravnim izmenama dr�avnog ure�enja Bosne i Hercegovine, pla�im se da �e ih, s obzirom na lako�u s kojom su dosada sprovo�ene, i u budu�nosti biti. Ulogu ustavotvorca i zakonodavca i dalje, protivno samom Ustavu BiH, ima�e kako Ustavni sud Bosne i Hercegovine, tako i Visoki predstavnik. �tavi�e, smatram da �e takve intencije biti sve u�estalije, s obzirom na nepostojanje ozbiljne politi�ke opcije koja bi se tome suprotstavila. Goran �ogi�