Kuda "klizi" Kosovo
Svestan mogu�nosti da bi se, ukoliko "stvari ostanu onakve kakve jesu", moglo dogoditi da ju�na srpska pokrajina neprimetno "proklizi" u nezavisno Kosovo, republi�ki premijer dr Zoran �in�i� je nedavno pokrenuo inicijativu da se otvori rasprava o tome kuda vode procesi na Kosmetu i, sledstveno tome, da se na�u kona�na re�enja za njegov status.
"Vreme i doga�aji koji su iza nas o�ito su pokazali da privremena re�enja i re�enja kratkog daha ne uspevaju na Balkanu. Nama treba trajno re�enje koje �e doneti stabilnost i to nam pravo niko ne mo�e oduzeti. Ovde se ne radi samo o statusu Kosova ve� i o statusu Srbije. Predstoji nam pisanje novog ustava Srbije, a mi ne znamo �ta u njemu ‚da ka�emo’ o Kosmetu", izri�it je bio dr �in�i� u nedavnom razgovoru sa Havijerom Solanom, visokim predstavnikom Evropske unije.
Ni konstatacija Havijera Solane da "ovo nije zgodan trenutak za razgovore o statusu Kosova", ve� da bi on radije (�to je i stav EU) da se pri�a o standardima koji su "dati" lokalnoj samoupravi na Kosovu da ih realizuje, nije pokolebala �in�i�a. Po njemu, nema pogodnog ili nepogodnog trenutka za strate�ka pitanja. Mo�da, kako ka�e premijer, nije trenutak za implementaciju, ali za pokretanje pitanja svakako jeste.
Razbijanje stereotipa
Na sednici Saveta bezbednosti UN, odr�anoj 6. februara, i Kofi
Anan, generalni sekretar UN, tako�e je rekao da nije vreme da se pokre�e
rasprava o trajnom re�enju statusa Kosmeta. Zbog �ega je uveden termin "trajno
re�enje" umesto ranijeg "kona�nog statusa", ostaje da se vidi.
Poja�njenje stava me�unarodne zajednice da nije vreme za pokretanje ovog pitanja mo�da le�i u izjavi koju nam je dao Oliver Ivanovi�, �lan Predsedni�tva Skup�tine Kosova i poslanik koalicije "Povratak". U razgovorima koje je ovih dana imao sa strancima on je, kako ka�e, stekao utisak da, u situaciji kad su zaokupljeni "ira�kom krizom", oni nisu odu�evljeni da se pokre�e pitanje Kosmeta, pogotovo zato �to jo� nemaju jasan koncept za ovu srpsku pokrajinu i �to ne mogu da predvide razvoj doga�aja.
Na konstataciju da bi zbog njihove nemogu�nosti da predvide budu�i razvoj doga�aja moglo da se dogodi da "Srbi ostanu bez Kosmeta ili da njih tamo vi�e ne bude", Ivanovi� je izjavio da bi "to moglo da se dogodi samo u slu�aju kad bi Srbi i Srbija spavali". Na svu sre�u, dodaje on, do toga ne�e do�i, �to najbolje govore inicijative Zorana �in�i�a, koje su, izme�u ostalog, uspele da razbiju stereotip kod stranaca da je "Srbija otpisala Kosmet". Ono �to je tako�e dobro jeste �injenica, smatra Ivanovi�, da je svojim inicijativama premijer uspeo da zbuni kosovske Albance, jer im je dao do znanja da "�elja naroda" (Ustavni okviri) nije dovoljan i jedini argument za sticanje nezavisnog Kosova.
Od dono�enja Rezolucije 1244 i dolaska UNMIK-a i Kfora pro�le su tri i po godine. Ako se uva�i realno stanje na Kosmetu, odnosno odsustvo bezbednosti, nesloboda kretanja za Srbe i pripadnike drugih (nealbanskih) etni�kih zajednica, ali i �injenica da povratak raseljenika gotovo da nije ni po�eo, onda se mo�e re�i da nije ostvaren nijedan osnovni cilj iz Rezolucije 1244.
S druge strane, sve albanske politi�ke partije, svi lideri i mediji na albanskom jeziku za sve ove godine od dolaska UNMIK-a i Kfora zala�u se za nezavisno Kosovo i sve �ine da taj cilj ostvare, iako on nije u skladu sa Rezolucijom 1244, a o posledicama koje bi izazvalo stvaranje nezavisnog Kosova u regionu da i ne govorimo.
Posebno �estoke reakcije je izazvala inicijativa republi�kog premijera da se
deo srpske policije i vojske vrati na Kosmet, �to je ina�e predvi�eno
Rezolucijom 1244. U njima, reklo bi se, prednja�i Kristina Galjak, portparol
Havijera Solane, koja je, kako su mediji preneli, kazala da "�in�i� o tome mo�e
samo da sanja".
U �etvrtak, 6. februara, jedan dnevni list je objavio "Strategiju o Kosovu i Metohiji", dokument koji jo� nije zvani�no usvojen, zbog �ega je, reklo bi se, s pravom prili�no ljutito reagovao dr Neboj�a �ovi�, predsednik Koordinacionog centra za Kosmet. Izme�u ostalog, on je izjavio da je to "ilustracija politi�ke (ne)kulture nekih na�ih urednika i novinara, ali i politi�ara koji su novinama dostavili tekst dokumenta koji nije usvojen".
U pomenutom dokumentu su sadr�ane i navedene inicijative dr Zorana �in�i�a koje su, da ponovimo, izazvale reakcije i u inostranstvu i na doma�oj politi�koj sceni.
Ustavni okviri
Svako ima pravo da misli �ta ho�e, ali je �injenica da problemi zvani Kosmet ne bi vi�e smeli da budu gurani "pod tepih". To stoga �to pri�a o nezavisnosti Kosova nije samo na nivou tolerantnih i demokratskih rasprava. Ona je, mo�e se re�i, dobila i institucionalne, odnosno zakonske okvire. Primer za to je progla�enje Ustavnih okvira za lokalnu samoupravu 2001. godine od strane Hansa Hakerupa, tada�njeg specijalnog izaslanika UN. Naime, sam naziv ustavni okvir, namenjen jednom podru�ju (Kosmetu), trasira put za njegovu samostalnost.
Iako je pomenuta Rezolucija 1244, u "okvirima" se nigde ne navodi da je Kosmet zvani�no u sastavu SRJ, odnosno Srbije. I jo� ne�to. U zavr�nim odredbama ovog akta navodi se da �e se prilikom odlu�ivanja o kona�nom statusu Kosova uva�iti i stav stanovni�tva. Ako se zna da ve�inu na Kosmetu �ine Albanci, onda postoji razlog za zebnju da se utire put ka nezavisnom Kosovu.
Ne spore�i potrebu da se na Kosmetu razvija lokalna samouprava, mora se ipak ukazati na �injenicu da Albanci nju koriste da pripreme uslove za stvaranje monoetni�ke i nove dr�ave na Balkanu. Kao ilustraciju nave��emo ponovljenu inicijativu albanskih poslanika da u Skup�tini Kosova usvoje rezoluciju o nezavisnom Kosovu.
Bilo kako bilo, va�no je re�i da Kosmet vi�e nije problem koji �e re�avati samo Beograd ili Pri�tina. On jeste dr�avni problem Srbije, ali je istovremeno i regionalni i evropski, naravno u meri u kojoj uti�e na stabilnost i integracione procese u regionu i Evropi. Pri tom valja jasno izraziti na� stav u odnosu na Partnerstvo za mir i NATO.
Stana Risti�
