|
Klopka za SadamaDok se Amerika suo�ava sa najve�im javnim otporom novom ratu protiv Sadama Huseina, NATO je suo�en sa najve�om unutra�njom krizom od svog postanka. Francuska, Nema�ka i Belgija jo� uvek odolevaju pritiscima Va�ingtona da se zapadni vojni savez direktno upotrebi u vojnim operacijama protiv Iraka. Istovremeno Pariz i Berlin, prema pisanju nema�kog "�pigla", rade na planu po kojem bi mirovne snage UN pru�ile vojnu podr�ku inspektorima UN koji u Iraku kontroli�u i tra�e oru�je za masovno uni�tenje, a po tom planu mirovne snage UN bi u Iraku ostale nekoliko godina. Nema�ki list "�pigl" objavljuje da bi u tom slu�aju i Berlin poslao svoje vojnike u Irak. Ako su informacije "�pigla" ta�ne, a taj list se smatra izvanredno obave�tenim nedeljnikom, onda je nema�ko-francuski plan zapravo kopija ameri�kog plana ponu�enog Jugoslaviji u Rambujeu po�etkom 1999. godine. Berlin i Pariz tra�e od Sadama Huseina zapravo mirnu okupaciju Iraka, jer kako inspektori UN imaju mogu�nost da se nesmetano kre�u teritorijom gde god po�ele, to bi onda i vojnici UN i�li s njima, imali neograni�en pristup svim lokacijama i komunikacijama, �to se svuda u svetu, ako je nametnuto i ako doti�na dr�ava nije u vojnom savezu sa trupama koje dolaze, obi�no zove zauzimanje teritorije, protektorat ili okupacija. Uz zahtev Saveta bezbednosti UN upu�en Bagdadu da se dozvoli nesmetano nadgledanje celokupne teritorije Iraka iz vazduha uz pomo� ameri�kih �pijunsko-izvi�a�kih aviona U-2, to je u stvari Rambuje na ira�ki na�in. Mo�e li to Sadam Husein da prihvati i za�to Berlin i Pariz nude ba� takav mirovni plan? Ko je lukaviji Francuska i Nema�ka ve� du�e odbijaju da Americi pru�e bezrezervnu diplomatsku i vojnu pomo� u ratu protiv Iraka, insistiraju�i na ulozi Saveta bezbednosti UN i potrebi za dono�enjem nove rezolucije koja bi izri�ito odobrila upotrebu sile. No, kako je Va�ington ve� najavio da �e protiv Sadama i�i sa saveznicima ili bez njih, francusko-nema�ki plan je idealan izlaz za svrstavanje Berlina i Pariza pod ameri�ku zastavu. Ako Sadam odbije to �to nude Francuzi i Nemci, koji, eto, �ele da se izbegne rat nude�i mirovni plan, onda Berlinu i Parizu ne ostaje ni�ta drugo nego da podr�e Va�ington. Francuska i nema�ka vlada tako �e na doma�em planu eliminisati sve protivnike rata. Bagdad mo�e da dozvoli nadletanje �pijunskih aviona U-2, jer Amerikanci teritoriju Iraka dobro snimaju i iz satelita. Avion U-2 je, istina, ne�to a�urniji i precizniji. �to se ti�e ulaska mirovnih snaga UN koje bi podr�avale inspektore UN, u tim mirovnim snagama na zahtev bilo koje �lanice Saveta bezbednosti UN mogu da se na�u ameri�ki, britanski ili francuski vojnici. Sadam je sigurno svestan da bi u ovoj opciji ti vojnici do�li po njega na miran na�in, bez rata. Ho�e li pristati da "�irom otvori vrata"? Sva�a na tri mesta Ira�ka nepopustljivost, nedostatak ruske ingenioznosti, nesloga u Savetu bezbednosti i NATO-u, i Amerika se nalazi izme�u dva lo�a izbora, sukobljena na tri mesta. U arapskom svetu Va�ington �e biti okrivljen zbog rata protiv Iraka i podr�ke Izraelu. Napadom na Irak bez nove rezolucije Saveta bezbednosti Amerika �e dodatno poniziti UN, sru�iti toj organizaciji autoritet i istovremeno iskomplikovati odnose unutar NATO-a, gde neke �lanice ne �ele da se slo�e sa svim �to dolazi iz Pentagona, kao da je re� o papskoj enciklici. No, bez obzira na podeljenost unutar NATO-a, slabu ili dobru glazuru legitimnosti, D�ord� Bu� �e povesti svoj rat protiv Sadama Huseina protkan me�avinom moralne ispravnosti i hladnog imperijalnog projektovanja mo�i. Amerika je najuspe�nija politi�ka, ekonomska i vojna tvorevina moderne istorije. Ona je ja�a od bilo �ega drugog �to je svet do sada video i D�ord� Bu� �eli da to stara Evropa vidi i na delu. Osim toga, �ekaju ga izbori za Belu ku�u ve� slede�e godine. Nije valjda da �e ga Pariz i Berlin spre�iti da osvoji drugi mandat... Miroslav Lazanski |
