Bez umivanja pro�losti
U polo�aju u kome se nalazi na�e dru�tvo, optere�eno istorijom poslednjih �est decenija, i to kontroverzama koje i ina�e ne bi mogle da budu brzo ra��i��ene, veliki broj na�ih dru�tvenih radnika �ini suprotno od onoga �to bi bilo po�eljno i umesto razja�njavanja i primirenja, svaku pojedinost dramatizuju preko mere. Nikako da organizujemo pravu debatu o problemima, raspravu o �injenicama, gde bi su�enja zamenila utiske ili propagandu. Izme�u ostalih, takav je slu�aj i sa problemom ud�benika za srednje �kole, za ud�benike uop�te, posebno za zavr�ne godine osnovnih i srednjih �kola. Problem je u vezi sa ud�benicima istorije, ali nam nadle�ni govore da sli�nih problema ima i sa ud�benicima drugih disciplina.
Elem, "Dokumentacioni centar Radija B92" uputio je poziv sredinom januara za debatu "o tome kako se pripremaju i pi�u ud�benici istorije za tre�i i �etvrti razred gimnazije". Dakle, nije bilo re�i samo o jednom ud�beniku. Nabavio sam sedam ud�benika za istoriju, kako za srednje tako i za zavr�ne razrede osnovnih �kola.
Druga te�ko�a je izve�tavanje na�ih medija. Veliki broj novinara, sasvim mladih, i bez iskustva i bez znanja, i bez potrebnih aparata "za prislu�kivanje", bele�e na tribinama ono �to �uju i kako �uju. Prva primedba je da se nikako ne treba osloniti na novinarske izve�taje, posebno onih "popularnih dnevnika", da ne upotrebim neku drugu, te�u kvalifikaciju, koji �ele da �ive ili �ive od dramatizacija i kad im nema mesta.
U raspravama o nekim problemima u�estvujemo dosta dugo, jo� od pre 1990, ali se ni tu nisam usredsredio na jedan ud�benik, ve� sam, na napomenutoj tribini u Domu omladine, iznosio svoja uop�tena zapa�anja. Nisam mogao da ka�em i nisam kazao da je u Jasenovcu "streljano 1.700.000", ali sam rekao, najpre, da su sve na�e srpske brojke ili sumnjive ili la�ne, pa sam pomenuo broj od 700.000 Srba pobijenih u Jasenovcu, i broj 1.700.000 izgubljenih gra�ana u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Ta su pitanja raspravljana u dvema statisti�kim studijama pre skoro dvadesetak godina, i bar za mene, zavr�ena iz prostog razloga �to drugih studija nije bilo, niti se iko ozbiljan usudio da pori�e nalaze iz 1985, dr Bogoljuba Ko�ovi�a iz Pariza, i in�. Vladimira �erjavi�a u Zagrebu, tri godine docnije.
Postoji i krunski svedok za te nalaze, univerzitetski profesor matematike Vladeta Vu�kovi� koji je u prvim godinama posle Drugog rata radio na statisti�kom obra�unavanju u dr�avnom zavodu na istra�ivanju �rtava rata u celoj Jugoslaviji. Ta�no je da sam ja na�ao cifru od 1.700.000, ali je bila re� o demografskim, a ne o stvarnim �rtvama rata. Odgovoran pred me�unarodnim faktorima, pred Ujedinjenim nacijama, Edvard Kardelj je ovaj broj o demografskim �rtvama predstavio kao broj stvarnih �rtava. Da li je Kardelj znao za razliku izme�u demografskih �rtava - (koliko bi stanovnika bilo posle rata da nije bilo rata) - i stvarnih �rtava, ili je on taj, ve�i broj (stvarne �rtve za celu Jugoslaviju za vreme Drugog svetskog rata iznose ne�to vi�e od jednog miliona) upotrebio iz demago�kih razloga, to verovatno ne�emo nikada saznati.
Treba dodati i to da smo u samoj debati u Domu omladine saznali da je na poziv odgovornih ustanova da se pi�e jedna odre�ena istorija - odgovorio samo jedan istori�ar. Nadle�ni nisu imali izbora nego da prihvate onaj predlog koji se jedini pojavio. Ovo svedo�enje pokazuje samo kako su nepodno�ljive na�e stvarnosti. Nau�ni saradnik Berlinskog univerziteta dr Volfgang Hepken obja�njavao nam je kako se po srednjim �kolama u Nema�koj pojavi po deset raznih ud�benika za jedan razred, pa odgovaraju�i nastavnici biraju �ta im odgovara. Toga kod nas nema i verovatno ne�e zadugo biti, utoliko pre �to je re� ne samo o volji i o sposobnostima na�ih kadrova nego i o finansijskim sredstvima. Pominjao sam jo� jedan problem, a to je problem na�e takozvane inteligencije koja je populisti�ka; koja �eli da ide "s narodom" ali ne�e da se izja�njava kao �to �ini "narod". Na�i �kolovani ljudi, �iji kvalitet uglavnom nije izuzetan, nemaju dovoljno energije za rad, ispitivanja i su�eljavanje gledi�ta.
Na�i ud�benici i na�a istorija posle Drugog svetskog rata, skoro pola veka, ili vi�e od pola veka, jesu ideologizovani, ispolitizovani. To treba prihvatiti, a to je i o�evidno, verovatno vi�e srednjim i mla�im generacijama, nego starijima. Sada se postavlja bitno pitanje: da li neminovno, napu�taju�i staru ideologizovanu, ispolitizovanu istoriju iz 1945, treba da pre�emo na suprotnu stranu, na "revan�", i da pi�emo novu ideologizovanu i ispolitizovanu istoriju? Revizija istorije ne pretpostavlja umanjivanje zna�aja partizanskog pokreta, njegove borbe i njegovog uspeha, ali zahteva nala�enje jednog op�teg konteksta koji odgovara uslovima za jednu istoriju, a ne samo veli�anje jedne strane u ratu. Ta�no je da istoriju pi�u pobednici, ali to ne zna�i da je pi�u i pobedni�ke partije koje uspostavljaju jednopartijsku vladavinu!
Ali, ako ne mo�e i ne�e biti kontinuiteta sa istorijskim tuma�enjima re�ima pre Milo�evi�a, i Milo�evi�a samog, da li se istorija mo�e pisati kao utuk na utuk? Da li nama treba partizanska, �etni�ka ili ravnogorska istorija? Da li nam je potrebna "srpska istina" ili "istina o narodnooslobodila�kom ratu", ili nam treba istorijska istina vi�ena u svim njenim dimenzijama, sagledana sa svim argumentima.
Neophodno nam je oslobo�enje od terminologije koja ina�e vlada na�im dru�tvima i pre 1941. i pre 1945: izdajnici, pla�enici, agenti. Tako to ide od Kosova, kao mitologija ili propaganda. Tako je i s na�im Prvim svetskim ratom: da li smo "pobedili" dve velike sile u toku dve decenije - Tursku i Austrougarsku - ili smo samo u�estvovali u savezni�kim blokovima kao jedan od �inilaca pobede? Da li smo sami probili Solunski front 1916 - 1918, ili je tu bilo i francuskih i gr�kih, pa potom britanskih i ruskih (za izvesno vreme) divizija?
Ali treba konstatovati da skoro svi ud�benici poseduju, bez obzira na tendencije, dovoljno materijala i o privrednom razvoju i o kulturnim stvaranjima na na�em tlu. I ta je tendencija "stara", dakle, postoji posle Drugog svetskog rata, i potrebno je zadr�ati. Da ne pominjemo dobro grafi�ko doterivanje ud�beni�kih izdanja. Nezavisno od svega, potrebno nam je dosta vremena da do�emo do istorije uop�te, koja �e biti prihva�ena na svim stranama, i kod nas i izvan na�eg kruga. A ako je prihva�ena na relativno �irokom spektru u na�em dru�tvu i u dru�tvima pored nas, to �e biti prava istorija. I iz te istorije bi�e dosta jednostavno izvla�iti materijale za ud�benike za istoriju svih godi�ta.
Iako istorija pi�e o pro�losti, ona treba da ima na umu budu�nost. A budu�nost ne mo�e i ne�e mo�i da se vra�a na 1941. ili 1945, ili bilo koju drugu prelomnu godinu u pro�losti.
[*] Publicista
