|
by 
Datum:11. februar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
Svetozar Radi�i�:BLAGOTVORNA STREPNJA
Beograd, 09. februar 2003. g.
Sva razmi�ljanja o Vojsci u Srbiji i Crnoj Gori pronicanja su u
sve neizvesniju budu�nost. Sudbina odbrane i Vojske odredjena je, pre svega
izborima povoljnih ishoda, uslovljenih neprestano novim opasnostima i izazovima
- potencijalnim uzrocima rata. Ne treba zaboraviti da su najavljeni ratovi
znanja i rat svih protiv svih. Tehnologija i informatika omogu�avaju
medjukontinentalna precizna dejstva i kori��enje kosmosa za vladanje i bdenje
nad planetom. U prirodi je sve manje sirovina, a sve vi�e stanovnika, koji se
umno�avaju i ve�ta�ki kloniranjem, stvaranjem banaka organa, biolo�kim
produ�avanjem �ivotnog veka i zbog razvoja medicine, a najavljen je i kib-org,
gde �e mehanika zameniti potro�nije ljudske organe. Jaz izmedju bogatih i
siroma�nih dr�ava i pojedinaca sve je ve�i. Sve manje je slobode, jer se ljudi
kontroli�u administrativno, prislu�kivanjem, metodama "kontrole uma" i pretnjama
upotrebom tzv. neubojnog oru�ja. Megakapitalisti stvaraju neorobovlasni�ki
poredak. Velike sile neprestano prilagodjavaju medjunarodni pravni poredak
svojoj sili i aspiracijama, prema svojim "vitalnim interesima". Ratovi i prodaja
noru�anja postali su najunosniji biznis. �lanice Saveta bezbednosti su
najuspe�niji i neprikosnoveni trgovci oru�jem. La� je postala va�no oru�je, a
moralni kodeksi se pominju s podsmehom. Samostalnost je zabranjena u "novom
svetskom poretku". U procesu regionalizacije nastaju "bonsai dr�ave" sa
marionetskim re�imima. Planetarni monetarni kola� nerastegljiv je, a svi kidi�u
na njega. Ljudski rod je na putu da poni�ti uslove za �ivot na planeti, stoga su
voda, vazduh i hrana sve tra�enija roba...
Ljudski rod je ma�tovit kada
treba ratovati i otimati, a siroma�an u idejama kada treba davati i odricati se.
Stoga nije �udno �to danas osim vojnih sukoba svet strepi od kosmi�kih,
ekonomskih, diplomatskih, psiholo�kih, informati�kih, nuklearnih,
elektromagnetnih, biolo�kih, geofizi�kih, klimatskih, seizmolo�kih, verskih,
trgovinskih, elektronskih, informacionih, kiberneti�kih, kompjuterskih, mre�nih,
virtuelnih, hakerskih i drugih ratova.
Godinu dana posle agresije na SRJ,
Tang D�ijasuan, kineski ministar inostranih poslova, rekao je da "NATO
predvodjen Sjedinjenim Dr�avama mora duboko da se zamisli i da izvu�e pouke iz
onoga �to se dogodilo na Kosovu". Podsetio je tom izjavom da je Zapad razapet,
izmedju potrebe da se pro�iri ka istoku (ne bi li se domogao preostalih
planetarnih resursa neophodnih za svoj dalji profitni progres, da bi zadr�ao
prednost u tehnologiji i informatici i nastavio da dominira planetom) i sve
neizvesnijeg ishoda operacije "ovladavanja svetom pomo�u dolara". Neizbe�na
borba protiv terorizma inicirana od pripadnika kvantitativne civilizacije, li�i
na zmijsko gutanje sopstvenog repa. Budu�i da velike sile ne mogu iza�i iz
"vrzinog kola" proisteklog iz njihovog lihvarskog pristupa, one vatrom gase
vatru, a terorizam suzbijaju metodama "prljavog policajca" umno�avaju}i zlo
protiv kojeg se bore. Mudrost malih zemalja je u odluci da li �e i u koje kolo
da se uhvate. Sve ve�a neravnopravnost saveznika u nastojanju da se
globalizacijom stavi planeta pod kontrolu nadnacionalista uzdramala je
trilateralni poredak.
U takvim uslovima stvara se Vojska Srbije i Crne Gore,
uz strepnju ratovima istro�enog naroda u nestajanju da se u narastaju�em haosu
ona ne zloupotrebi. Odbrambeni sistem trebalo bi da obezbedi da dr�ava ne izgubi
svedimanzionalni rat i ne bude okupirana pre upotrebe vojske. Vojska mora ste�i
mo� da nanese svakom potencijalnom neprijatelju gubitke koje on ne�e pristati da
plati. Njenu veli�inu i snagu treba da odrede mogu�nosti naroda i kriterijumi
koje name�e potencijalni neprijatelj. Doktrinarna re�enja ne smeju biti
formalna. Moraju se na�i studioznim domi�ljanjem u odnosu na stvarnog
neprijatelja, na osnovu jasnih opredeljenja, interesa i ciljeva, u postupcima
raspolo�ivih snaga, mnogo realnije, sa vi�e znanja, organizovanosti i mudrosti.
U novom odbrambenom sistemu treba na�i, pre svega, re�enja za neoru�ane oblike
agresije.
Razboritost izabranih vodja mora se iskoristiti da vojska i
policija, uz pomo� medjunarodnih snaga, kroz nove integracione procese prvo re�e
terorizam i druge odbrambene probleme na prostorima Srbije i Crne Gore. Tek
potom, kada se za op�te dobro uspostavi trajan mir na srpskim prostorima i kada
ih saveznici napuste, trebalo bi pomo�i drugima u okviru medjunarodnih snaga.
U sve medjunarodne integracije treba u�i, a tamo preko najumnijih
predstavnika, koliko je mogu�e, snagom argumenata, doprineti da se zaustave
sunovratni procesi koji svet vode u glad, beznadje i totalni rat. Odbrambeni
sistem treba shvatiti i kao presudno re�enje da se spre�i nestajanje naroda koji
je iznedrio velikane poput Djure Jak�i�a, Petra Petrovi�a Njego�a, Nikole Tesle,
Rudjera Bo�kovi�a, Mihaila Pupina, Rastka Nemanji�a, Lazara Hrebeljanovi�a,
Djordja Petrovi�a - Karadjordja, Paje Jovanovi�a, Uro�a Predi�a, Radomira
Putnika… Zato treba spre�iti odliv mozgova i pona�anje kao da je kraj istorije.
Uostalom, ukoliko ne poni�timo uslove za budu�nost, ponovo �e suditi narod i
istorija.
Na putu ka totalnom ratu treba izbegavati samoobmane, iluzije i
zablude. One su Srbe dovele do toga da tuguju nad istorijom obezbo�avanja,
rasrbljavanja, gubljenja teritorija i biolo�kog nestajanja, a ni�ta nisu u�inili
da tako ne bude. �ivot ne pra�ta. Svaki izgubljeni trenutak, svaka gre�ka,
neznanje, nedoslednost, lenjost... sve ima svoju cenu.
.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, �iro ra�un br. 170-253-31
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
