NATO DANAS NIJE ONAJ SAVEZ, KAKVIM SU GA SMATRALI 11.2.2003.
18:7
NATO DANAS NIJE ONAJ SAVEZ KAKVIM SU GA TRADICIONALNO MNOGI SMATRALI
Sergej ROGOV, direktor Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka,
dopisni clan Ruske akademije nauka, doktor istorijskih nauka (Moskva,
RIA "Novosti")
Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson nedavno je prezentirao javnosti
maketu novog kompleksa zgrade staba Severnoatlantske alijanse, koja ce
se graditi, pored ostalog, i u vezi sa modernizacijom alijanse. Da, NATO
danas nije onaj savez o kome su predstave kod mnogih ljudi stvarane u
godinama konfrontacije dvaju sistema. Alijansa danas prezivljava veoma
slozenu etapu u svom razvoju. Cesto slusamo da se Severnoatlantska
alijansa nalazi u krizi. To je istina. Sadasnja kriza ima i svoju
specificnost. Nato je, u prvom redu, vojno-politicki savez, stvoren u
interesu kolektivne odbrane od konkretnog neprijatelja - Sovjetskog
Saveza, zemlje, koje vec deset godina nema. I to sto se alijansa lisila
neprijatelja istovremeno je znacilo i gubljenje smisla njegovog
postojanja. Uopste uzev, kako istorija svedoci, uvek je ispadalo tako da
se posle pobede u geopoliitckom konfliktu koalicija pobednika raspadala.
Severnoatlantski savez se nije raspao posle okoncanja hladnog rata. A
razlog za to je u tome, sto je NATO u sustini vojno-politicka opna
zapadnog drstva. Vecinu drzava Evrope, Ameriku i Kanadu, koje su clanice
Severnoatlantske alijanse, danas vezuju, za razliku od zemalja koje su
bile u sastavu ranijih koalicija pobenika, zajednicki interesi u
ekonomskoj i politickoj sferi. I upravo zbog postojanja takvih
zajednickih nevojnih interesa, po svoj prilici, i objasnjava se razlog
sto je vojni blok zapadne zajednice opstao i do dana danasnjeg.
Medjutim, on danas nema jasnu misiju. Tokom poslednjih deset godina
alijansa je postojala vise po inerciji. Sada, da bi opstala, ona se
stara da pronadje za sebe novu funkciju. I sadasnje vreme, u kome
medjunarodni terorizam postaje osnovna opasnost, glavni zadatak bloka
moglo bi biti obezzbedjenje kolektivne bezbednosti, a ne kolektivne
odbrane, kako je to u zacetku bilo predvidjeno. A to je i principijelno
drugacija misija. Naravno, tako nastaju i nove poteskoce, skopcane s
time kako da se u okvirima jedne organizacije spoje toliko nespojivi
zadaci. Tim pe sto se radi o kolektivnoj bezbednosti ne samo za clanice
NATO, nego i za Evropu, i za ceo svet. Aktuelni problemi
Severnoatlantske alijanse najvidljivije su se ispoljili posle
teroristickih akata u SAD 11. septembra 2001. godine, kada se alijansa
pokazala nepotrebnom Vasingtonu, bez obzira na to sto je po prvi put u
svojoj istoriji pribegla primeni Clana 5 o kolektivnoj odbrani.
Medjutim, Amerikanci su odbili pomoc NATO. I zaista, u takvim regionima
kao sto su Srednji Istok i Centralna Azija ta alijansa, uz sav njen
impresionirajuci vojno-ekonomski i vojno-tehnicki potencijal nije
sposobna da resava ozbiljne aktuelne zadatke. Zato Sjedinjene Drzave u
sadasnjim uslovima prednost daju samostalnom delovanju, koristeci za
resavanje ovog ili onog problema Valiku Britaniju, neke druge svoje
saveznike, ali ne i glomaznu, nemobilnu u znatnoj meri nekorisnu izvan
granica tradicionalne zone odgovornosti vojnu masineriju NATO.
Specificnost Severnoatlantskog saveza danas je i to, sto se u njegovim
okvirima, gde su uvek dominirale Sjedinjene Americke Drzave, konsoliduje
novi centar ili, drugim recima, novi oslonac. A to je Evropska unija,
koja ne samo da je usla u savrseniji stadijum ekonomskog razvoja,
stvarajuci naddrzavne institute, nego je pocela skopcanu s time izradu
zajednicke spoljne i vojne politike. A Evropska unija, za razliku od
bilo koje evropske drzave - predstavlja velicinu, koja je po dimenzijama
uporediva sa jedinom supersilom - Sjedinjenim Americkim Drzavama.
Naravno, rano je govoriti o tome da Evropska unija vec ima formiranu
spoljnu i odbrambenu politiku, ali je evidentno da se u toj organizaciji
pojavio nov kvalitet kakvog nije bilo tokom celokupne njene istorije.
Stvaraju se apsolutno novi odnosi izmedju Evropljana i Amerikanaca.
Evropljani, recimo, vise ne zure da se ponasaju po onoj narodnoj: kuda
Amerikanci okom, tuda Evropljani skokom. Ocigledna potvrda toga jeste
samostalna pozicija Francuske i Nemacke o Iraku, koja se razlikuje od
americke. U isti red mogli bismo postaviti i sazrevajucu u
Severnoatlantskoj alijansi krizu po pitanju pruzanja pomoci Turskoj u
slucaju americke vojne operacije u Iraku. Doduse, ne treba
preuvelicavati razlike izmedju Evrope i Amerike, jer tesko da ce one
dovesti do raskola NATO. Medjutim, bilo kako bilo - ipak je to nova
situacija. Najzad, postoji i jos jedan faktor, koji karakterise sadasnju
Severnoatlantsku alijansu. Administracija Sjeidnjenih Drzava danas
polazi od principa jednostranog delovanja. Svaku visestranost, cak i u
okviru vec, reklo bi se, proverenog saveza kakav je NATO, ona smatra
nekakvim teretom koji Americi sputava ruke. Ja bih kazao, da u
Sjedinjenim Drzavama, pa i u NATO, ideje o sirenju saveza niposto ne
deli vecina onih koji imaju veze sa tim problemom. Veoma mnogi, a medju
njima i americki vojnici, smatraju da taj proces vodi daljem slabljenju
alijanse. Clanstvo u NATO dvadesetak-tridesetak drzava, medju kojima su
i one koje jos nisu formulisale svoje pozicije u odnosu na mnoga
medjunarodna pitanja, savez cine rovitijim i neupravljajucim. Sa vojnog
aspekta vecina novih clanica alijanse ne samo da ne jaca stari
potencijal NATO, vec u toj organizaciji pre postaje dzabalebaross. I sto
je najznacajnije, posle 11 septembra 2001. godine u sistemu
medjunarodnih odnosa poceo se formirati novi dnevni red, jer su se
pojavili novi prioriteti. Sve to treba da odredi sistem medjunarodne
bezbednosti, koji ce vaziti u XXI veku, u krajnjoj liniji, u narednih
deset-dvadeset-trideset godina. Ispada da je u tom periodu
rusko-americka saradnja u Avganistanu za Vasington bila ne manje, vec
vise vazna od ukljucivanja u antiteroristicku operaciju svih saveznika u
NATO, uzetih zajedno. I sa tog aspekta Savet Rusija - NATO, stvoren maja
prosle godine, moze biti novi oblik saradnje i partnerstva, efikasniji u
borbi protiv opstih opasnosti, nego sam Severnoatlantski savez. Taj
Savet omogucava da se stvaraju antiteroristicke koalicije za mnoge
konkretne situacije. Naravno, nade u pogledu Saveta Rusija - NATO mogu i
da se ne ostvare. Nisu se svojevremeno ostvarila, recimo, ocekivanja
koja su vezivana za stvaranje Stalnog saveta za saradnju Rusija - NATO.
Vreme ce pokazati. Mozemo samo sa sigurnoscu konstatovati, da
Severnoatlantski savez danas evoluira, ali predskazati rezultate te
evolucije veoma je slozeno. - 0 - Moskva, 11. februara 2003. RIA
"Novosti"
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
