|
by
 Datum: 11. februar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
PROTIVUSTAVNE SECESIJE NEMINOVNO
VODE U RAT
Dr Milan Tepavac Ovih je dana pred takozvanim ha�kim tribunalom u svojstvu eksperta svedocio dr Kosta Cavo�ki, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, u postupku protiv generala Stanislava Galica. Prema sredstvima informisanja, njegovo svedocenje bi se moglo svesti na sledece: Kljucni covek koji je osujetio vec ugovoreni plan portugalskog diplomate �oze Kutiljera, a cijim bi se ostvarenjem sprecio gradanski rat u Bosni i Hercegovini, bio je americki ambasador u Beogradu Voren Zimerman.
Svedok je izneo pretpostavku da se Izetbegovic po�alio
Zimermanu kako mora da prihvati Kutiljerov plan sa kojim “nije bio srecan”, a
Amerikanac mu je uzvratio “za�to bi ga prihvatio”, �to je tada�nji muslimanski
lider shvatio kao podr�ku Amerike.
Nalazim da je kljucno u svedocenju profesora Cavo�kog teza da secesija u pravilu vodi u rat. Ovom prilikom zadr�acemo se samo na toj tezi. Smatram da je profesor Cavo�ki potpuno u pravu. Po mome mi�ljenju, stavise, protivustavna i jo� k tome nasilna secesija neminovno vodi u rat. Nema nicega prirodnije od prava dr�ave da se od takve seceesije brani. To nam govori ne samo zdrav razum nego i medunarodno pravo i politicka praksa. Osporavati to pravo dr�avi bilo bi isto kao i osporavati coveku pravo da se brani kada je napadnut. Medunarodno pravo, pre svega clan 51 Povelje UN, garantuje pravo dr�ave na samoodbranu. A �to se politicke prakse tice, istorija nam govori da je praksa uglavnom u skladu sa napred navedenim principima koji proizlaze iz zdravog razuma i medunarodnopravnih principa. Od amarickog secesionistickog rata 1861-1865 do danas – da ne idemo u dalju pro�lost – odgovor dr�ave na poku�aje nasilne secesije uvek je bio primena sile, to jest izbijanje oru�anog sukoma, rata. Cak je u kukavna Generalna skup�tina UN – potpuno podredena americkim vlastodr�cima – smogla snage da usvoji dve antisecesionisticke rezolusije – rezolucije 51/55 i 53/71 kojima se, sasvim logicno, nasilno razbijanje dr�ava ocenjuje kao ugro�avanje medunarodnog mira. Za�to Generalna skup�tina nije rekla punu istinu pa to ocenila kao medunarodni zlocin – odgovor na to le�i u Va�ingtonu. Njemu ne bi odgovarala takva inkriminacija. Bez obzira na to, uverenje je ovog autora da protivustavna nasilana secesija kojom se ugro�ava mir u regionu ili svetu jeste medunarodni zlocin prema savremenom medunarodnom pravu. Ne mo�e biti sporno da su biv�e clanice jugoslovenske federacije Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina izvr�ile protivustavnu nasiulnu secesiju od SFR Jugoslavije. Kada je rec o Makedoniji, obicno se misli da je do njene secesije do�lo na osnovu sporazuma, pri cemu se zaboravlja da je i ta secesija bila protivustavna, a izvr�ena u momentu kada je jugoslovenska federacija “bila na kolenima” usled secesija Slovenije i Hrvatske, politicke situacije u Bosni i Hercegovini i pritisaka i direktne upletenosti stranog faktora u planiranom razbijanju Jugoslavije. Ustav SFRJ nije, naravno, predvidao mogucnost secesije nijednog dela Jugoslavije, kao �to, uostalom takvu mogucnost ne predvida niti je predvidao ustav nijedne dr�ave u svetu. Jedini izuzetak od ovog pravila bio je ustav biv�eg Sovjetskog Saveza iz 1936. godine (“Staljinov ustav”). A dobro je poznato kako je ta dr�ava zavr�ila. Prema tome, progla�enja nezavisnosti od strane Slovenije i Hrvatske 25. juna 1991. bila su protivustavna. Kada je rec o Bosni i Hercegovini, tamo je situacija bila jo� daleko komplikovanija, jer je protivustavne secesionisticke poteze vukla muslimansko-hrvatska zavera protiv srpskog naroda u Bosni i Hercegovini kao konstitutivnog naroda, koji, naravno, nije pristajao ni politicki na secesiju Bosne i Hercegovine od Jugoslavije, koji je jednostavno, �eleo da ostane u Jugoslaviji. A �to se tice primene nasilja prilikom secesije tih triju biv�ih jugoslovenskih republika, dobro je poznato kolika kolicina nasilja je primenjeno. Napadnuto je sve �to je bilo jugoslovensko i srpsko. Posebno su na udaru bile jedinice jugoslovenske vojske od strane formiranih paravojnih snaga, snabdevenih oru�jem iz Madarske i Austrije. Samo Vara�dinski korpus JNA bio je u septembru 1991. opkoljen i napadnut sa oko 15.000 usta�a. A americki secesionisticki rat je poceo tako �to su paravojne jedinice ju�nih dr�ava SAD koje su proglasile nezavisnost odnosno secesiju opkolile i napale vojnu postaju u malom mestu Fort Samter u kojoj je bilo 68 federalnih vojnika. Otuda, tu�be protiv Jugoslavije za genocid i agresiju i placanje “ratne �tete” koje su podnele novopecene “dr�ave” BiH i Hrvatska Medunarodnom sudu pravde mogao je da smisli samo bolestan um. Nasom protivtu�bom trebalo bi ih dozvati pameti. Povlacenjem protivtu�be od strane petooktobarskog re�ima u Beogradu, koja je vec bila podneta MSP-u, on je pocinio te�ki zlocin protiv naroda i dr�ave, ne�to �to govori sve o njemu. Uloga Vorena Zimermana, ambasadora SAD u Beogradu, u secesiji Bosne i Hercegovine, o cemu je svedocio profesor Cavo�ki dobro je poznata. On je minirao sporazum koji su u Lisabonu postigli lideri Srba, muslimana i Hrvata Radovan Karad�ic, Alija Izetbegovic i Mate Boban 18.marta 1992. (“Kutiljerov plan”). Nakon �to je taj sporazum bio potpisan, Zimerman je specijalno odleteo u Sarajevo i nagovorio (prinudio?) Izetbegovica da povuce svoj potpis sa sporazuma. Da je taj sporazum ostao na snazi i ispo�tovan rata u Bosni i Hercegovini ne bi bilo. Za�to je to Zimerman ucinio? Na to pitanje mo�e da odgovori samo Stejt Department koji mu je davao instrukcije, jer, ambasadori ni�ta ne rade na svoju ruku nego po instrukcijama svoje vlade. Ipak, treba imati na umu cinjenicu da je taj covek bio dugo godina u Jugoslaviji kao americki diplomata i dat tacno znao da ako se Kutiljerov plan odbaci da je rat neminovan. I ne samo to. On je takode znao kako ce taj rat da izgleda kada se ima u vidu Drugi svetski rat: za vreme tog rata, 1941-1945, na tom podrucju, koje je bilo sastavni deo tzv. Nezavisne Dr�ave Hrvatske, pocinjeni su protiv srpskog naroda od strane Hrvata i muslimana takvi monstruoznizlocini kojima po monstruoznosti izvodenja jedva da ima primera u citavoj ljudskoj istoriji. To je Zimerman sve znao. Pa za�to je onda ucinio to �to je ucinio. Mo�da ba� zato �tto je to znao. Dakle, oni koji pose�u za protivustavnim nasilnim secesijama moraju se smatrati odgovornima za izazivanje secesionistickih ratova. Kada se ova ustvari jednostavna istina ima u vidu, rad takozvanog ha�kog tribunala (ovom prilikom ostavljamo po strani pitanje nelegalnosti te institucije koju Savet bezbednosti UN nije imao pravo da oformi) je mo�da najveci apsurd danas: on “sudi” onima koji su se usudili da stanu u odbranu svoje dr�ave i svoga naroda, a ne onima koji su odgovorni za izazivanje secesionistickih ratova na teritoriji prethodne Jugoslavije!! �tavi�e, odbija da sudi za golu agresiju NATO pakta na Jugoslaviju, i za tom prilikom pocinjene ratne zlocine (bombardovanje Radiotelevizije Srbije priliko koje je ubijeno 16 radika na svojim radnim mestima, bombardovanje gradova i sela pri cemu su postradali, civili, upotreba zabranjenog oru�aja kao �to je osiroma�eni uranijum i drugo). Taj “tribunal”, dakle, �eli da poni�ti savremeno medunarodno pravo i stvori nekakvo novo “pravo” po zamisli najmracnih snaga koje danas �ele da ovladaju svetom pomocu NATO i americke vojne moci. Razbijanjem Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i Cehoslovacke otvorena je Pandorina kutija secesionizma i njegov virus je zarazio citav svet. Najveca �rtva do sada bila je upravo Jugoslavija. Re�iserima secesije u SFR Jugoslaviji to nije bilo dovoljno �to su postigli, pa su izre�irali i secesiju Crne Gore i Kosova i Metohije od SR Jugoslavije koja je formirana nakon secesije cetiri biv�e jugoslovenske republike, koje je, zatim, “medunarodna zajednica” (citaj SAD) priznala za nezavisne dr�ave. Gde ce se to zavr�iti te�ko je reci. Na redu su izgleda Vojvodina i tzv. Sand�ak. Ali, otvaranjem Pandorine kutije nedorasli, minorni i korumpirani politicari nisu bili sposobni da predvide da ce im se njihova rabota vratiti kao bumerang. Danas je secesionisticki pokret u svetu narastao do neverovatnih razmera. Kada samo jednom veb pretra�ivacu otkucate englesku rec za secesionizam (secession) dobicete 478.000 veb stranica teksta koji se odnosi na secesionizam! Zahteva se secesija Kvbeka, Teksasa, Kalifornije, svih ju�nih dr�ava SAD koje su poku�ale secesiju 1861-1865 i stotine i stotine drugih. Re�iseri su svega ovoga izgleda sada vec prestra�ili, pa su smislili novi termin – “nenasilna secesija” (“nonviolent secession”). U SAD postoji knjiga (198 Methods of Nonviolent Action) koja u detalje daje uputstva kako se na 198 nacina mo�e raditi i ostvarivati “nenasilna secesija” – od javnih politickih zboravanja u korist otcepljenja jednog odredenog dela teritorije do gradanaske neposlu�nosti. Kao �to bi trebalo dobro biti poznato, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) svecano je stupiula na politicku pozornicu Evrope i sveta 1. avgusta 19975. kada su �efovi evropskih dr�ava i SAD i Kanade na najsvecaniji nacin potpisali Helsin�ku povelju. Po toj Povelji, suverenitet, zabrana upotrebe sile, nepovredivost granica i teritorijalni integritet evropskih dr�ava je su osnov medunarodnog poretka. Medutim, odmah nakon �to je Jelcin sa grupom kriminalaca oko sebe likvidirao Savjetski Savez kao dr�avu, ova organizacija i njene dr�ave clanice pojedinacno – na celu sa Nemackom, Vatikanom, Austrijom, Madarskom, Italijom – krenuli su u razbijanje Jugoslavije, inace jedne od dr�ava koja je mnogo doprinela stvaranju Helsin�ke povelje! Po politickom nemoralu ova organizacija je bez premca u istoriji. Sada, kada je gotovo okoncano razbijanje Jugoslavije, istpa se teorijom da dalje drobljenje dr�ava ugro�ava mir. To bi trebalo da vredi za secesionisticke pokrete svuda, pre svega kod nje, osim, naravno, kada je u pitanju ta prokleta Jugoslavija. Treba spomenuti ovom prilikom poseban doprinos teoriji i praksi savremenog secesionizma koji je do�ao od crnogorskog rukovodstva, rukovodstva koje na�alost u�iva poverenje i politicku podr�ku oko polovine izbornog tela. Taj doprinos se sastoji u tome da je ono uspelo da ostvari secesiju bez formalnopravnih poteza. Crna Gora prakticno nije u Jugoslaviji vec godinama – verovatno od prvog dana konstituisanja Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992. Progla�enje prestanka Jugoslavije, i stvaranje “dr�avne zajednice” Srbija i Crna Gora 4. februara 2003. u 20.07 sati u Saveznoj skup�tini Jugoslavije samo je legalizacija te i takve secesije Crne Gore i bacanje pra�ine u oci da je rec samo o unutra�njem preuredenju i preimenovanju dr�ave. Koliko je nama poznato ta i takva secesija – da je nazovemo “puzajuca” – nije nigde i nikad ostvarena, niti je takva “dr�avna zajednica” igde postojala. U tome, je, dakle, doprinos Crnogoraca politickoj teoriji i praksi. A sve pod dirigntskom palicom Evropske unije, Saveta Evrope i “cuvenog” OEBS-a. Najnovije izjave Mila Djukanovica govore da iza citavog projekta Djukanovicevog secesioniyma stoje Amerikanci kako bi dobili pomorske baze u tom delu Jadrana. I pored postojeceg Ustava SR Jugoslavije koji se moze menjati samo po postupku njime predvidjenim, ni jedan stanovnik SR Jugoslavije, pa cak ni savezni ni republicki poslanik, nija imao niakakvog prava da na bilo koji nacin utice na tekst Ustavne povelje i Zakona za njeno sprovodenje!! Istovremeno, jedan poslanik u saveznom parlamentu, u debati, izneo je podatak da je neka Kristina Gajak, sekretarica Havijaara Solane – visokog funkcionera Evropske unije i ratnog zlocinca koji je doneo odluku o agresiji NATO na Jugoslaviju – 48 puta intervenisala u vezi ta dva osnovna dokumenta koji determini�u na�e �ivote i �ivote na�eg pokoljenja! Zato su u pravu oni poslanici koji su tu rabotu u parlamentarnoj debati nazvali dr�avnim udarom. Ceo «demokratski Zapad» je pohvalio ovakvo re�enje i ovakav postupak!! Pa zar, zaista, jo� iko normalne pameti mo�e da misli da je na Zapadu demokratija?!! Eto, to je demokratija kreatora novog svetskog poretka. - Kao �to su vlastodr�ci potpuno ignorisali narod prilikom stvaranja te svoje tvorevine, tako i gradani imaju pravo da ignori�u njihovu tvorevinu kao protivustavnu i nemoralnu. I da zakljucimo: protivustavna nasilana secesija, narocito ona koja ugro�ava medunarodni mir i bezbednost, mora da se smatra medunaroddnim krivicnim delo, medunarodnim zlocinom, a krivci moraju odgovarati. Energicnom osudom secesionizma nicim se ne negira prirodno pravo zaista potlacenih naroda da se svim dozvoljenim sredstvima, ukljucujuci i oru�anu borbu, bore i izbore za svoje oslobodenje od tiranije, od nepriznavanja osnovnih ljudskih i nacionalnih prava. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, �iro ra�un br. 170-253-31
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227 |
Title: Message
