|
POGLEDI |
Predrasude i naivnost
U na�im medijima opse�no je komentarisan nemio doga�aj od 24. decembra, kada je pedesetak uglavnom mladih ljudi spre�ilo da se u Patrijar�iji odr�i bogoslu�enje Anglikanske crkve. Time je bez ikakvog povoda i opravdanja pokvareno Badnje ve�e (po gregorijanskom kalendaru) anglikanskim vernicima, me�u kojima je bio i britanski ambasador s porodicom.
Patrijarh Pavle, predsednik Ko�tunica, premijer �in�i�, ministar spoljnih poslova Svilanovi� i mnogi drugi javno su osudili incident. Ako nam je huligansko pona�anje na sramotu, opet mo�emo re�i da je na�a javnost pokazala politi�ku zrelost. U nekim izjavama, me�utim, bilo je snishodljivosti izazvane strahom da ne naljutimo veliku silu. A i preterivanja i neznanja. Sada se pra�ina slegla i mo�e se mirno progovoriti o Anglikanskoj crkvi i njenim istorijskim vezama sa Srbima i Srpskom pravoslavnom crkvom.
Anglikanski sve�tenici veoma su obrazovani. Ne samo �to odli�no poznaju teologiju, ve� im nije strana ni savremena nauka. Oni su sumnji�avi prema �udima i �esto prihvataju nau�na u�enja o poreklu sveta i �oveka. Anglikanska crkva je prili�no tolerantna prema razvodu i homoseksualizmu i od 1994. �ene mogu da budu sve�tenici. Upravo ova tolerantnost Anglikanske crkve jedan je od uzroka incidenta. Na�i fanatici su protiv anglikanizma ne samo zato �to je on tobo�e antipravoslavan, ve� i �to je protiv progona i diskriminacije. Ovo bi posebno trebalo da nas zabrine.
Tolernatnost anglikanizma vodi poreklo iz �esnaestog veka. Tada je engleski smisao za nagodbu i umerenost nadvladao versku isklju�ivost. Uspostavljena je ravnote�a izme�u, s jedne strane, srednjovekovnog katolicizma i njegove liturgije i, s druge strane, osnovnih ideja protestantizma i �elje za nezavisno��u od rimskog pape. Anglikanska crkva je i zvani�no ustanovljena od dr�ave kao Crkva Engleske, odnosno engleskog naroda. Poglavar crkve je monarh (zna�i sada kraljica Elizabeta II), dok je arhiepiskop kenterberijski samo glavno sve�teno lice, po zna�aju tek malo iznad arhiepiskopa od Jorka.
Osnovni principi Anglikanske crkve smi�ljeno su �iroki i neodre�eni, tako da svaki Englez mo�e da bude lojalan vladaru i dr�avi, a da ne do�e u sukob sa svojom save��u. Time se izbegavaju verski sukobi i �uva englesko nacionalno jedinstvo. Teolo�ki �irok unutar sebe, anglikanizam nije isklju�iv ni prema drugim verama. U pro�lom veku Anglikanska crkva ogromno je u�inila za ekumenizam.
Ali, u politici je Anglikanska crkva konzervativna i oportunista u odnosu na dr�avu i vladu. Moglo bi se re�i da za Anglikansku crkvu Bog jeste jedan za sve ljude i religije, ali i da je Engleska samo jedna.
Za vreme gra�anskog rata u Jugoslaviji i u toku NATO bombardovanja Srbije u prole�e 1999, srpske pravoslavne crkve u Britaniji neometano su radile. To je zasluga britanske policije koja ih je obezbe�ivala od mogu�ih napada ekstremnih Hrvata, bosanskih muslimana, Albanaca. Treba, me�utim, biti zahvalan i Anglikanskoj crkvi koja s na�om crkvom neguje dobre odnose.
Ipak, malo je bilo anglikanskih sve�tenika koji su osudili bombardovanje Srbije, a poprili�no onih koji su ga podr�ali. Visoko sve�tenstvo molilo se za britanske pilote i vojnike, za njihovu bezbednost i pobedu. Anglikanska crkva danas mo�da diskretno zamera svojoj vladi �to britanske trupe na Kosovu malo �ine radi za�tite pravoslavnih crkava, kalu�era, monahinja i vernika. Ali, ona to ne �ini javno, a pogotovo ne glasno. Niti bi se, �ak i kada bi albanski teroristi ru�ili na�e najznamenitije bogomolje, radi njih sukobila sa svojom vladom.
Na�a �tampa isti�e kako je Anglikanska crkva pomagala Srpsku u Prvom svetskom ratu, hvalila Srbiju i srpsku vojsku, uzdizala kneza Lazara i srpsko �rtvovanje na Kosovu 1389. Jedan od va�nih razloga bila je zabrinutost britanske komande za moral britanskih vojnika na frontu i njihovih porodica u pozadini. Gubici su bili ogromni, pa je isticanje mnogo ve�eg �rtvovanja malog ali va�nog saveznika Srbije trebalo da ih ohrabri. Anglikanska crkva sigurno ne bi u ratu ni�ta �inila bez dogovora s vladom.
Ta�no je i da su tada engleska deca pisala doma�e zadatke o zna�aju Kosova za Srbe. Srpski kosovski ep bio je umetni�ki izraz srpskog heroizma i visoke moralnosti. Devedesetih godina, britanski mediji i politi�ari uzima�e taj isti ep za dokaz na�e bolesne opsednutosti pro�lo��u. Ep se nije promenio, ve� ga Britanija posmatra u skladu sa svojim vi�enjem me�unarodnih okolnosti.
Malo je poznato da u Prvom svetskom ratu britanski oficiri nisu smatrali na�e oficire za sebi ravne, i da su prema na�im vojnicima postupali kao prema trupama iz svojih kolonija. Tako isto ni Anglikanska crkva nije na�u smatrala sebi jednakom, bez obzira �to ju je pomagala.
U pro�lom veku, Britanija je podr�avala autoritarnu politiku i Milo�evi�a i Tita i kneza Pavla i kralja Aleksandra, kad god je to odgovaralo njenim spoljnopoliti�kim interesima. Ne znam nijedan slu�aj da se Anglikanska crkva samoinicijativno, od svoje volje, zalo�ila za demokratiju i ljudska prava u Jugoslaviji.
Ta�no je da su posle Drugog svetskog rata u samoj Engleskoj odnosi na�ih sve�tenika i Anglikanske crkve bili dobri. Doista je postojala i naklonost prema pravoslavlju, ali opet ne bez ose�anja nadmo�nosti. Pravoslavlju se priznaje hri��anska izvornost i misti�na snaga. Istovremeno se ono vidi i kao neprosve�eno, zaostalo, slabo organizovano i siroma�no.
Za pomo� Anglikanske crkve postojali su i politi�ki razlozi. U vreme Hladnog rata na�a pravoslavna crkva je mogla da bude saveznik u borbi protiv komunizma. Po�to je britanska vlada pomagala Tita jer je bio nezavisan od Sovjetskog Saveza, ni Anglikanska crkva nije bila protiv njega. Ali, ko zna, situacija u Jugoslaviji mogla se preokrenuti, vlast su mogle preoteti prosovjetske snage, i zato je bilo korisno negovati veze sa pravoslavnom crkvom.
[*] Istori�ar i analiti�ar
