Zatvara se savezni Komitet za zlo�ine protiv �ove�nosti
Uzrok smrti ne pominjati
Sarajevo, Mostar, Kosmet, "Bljesak", "Oluja" nikad istra�eni. Trkali smo se u "formuli 1" sa "zastavom 101" (Zoran Stankovi�)
Uz pomo� �tapa i kanapa, Komitet za prikupljanje podataka o izvr�enim zlo�inima protiv �ove�nosti i me�unarodnog prava na prostorima biv�e SFRJ - osnovan ta�no pre deset godina, radio je najbolje �to je mogao. Prikupljao je podatke o izvr�enim zlo�inima, obra�ivao ih, prezentirao i objavljivao. Uprkos brojnim problemima, do oktobra 2001. Komitet je prikupio vi�e od 250.000 dokumenata koji predstavljaju valjan dokaz o zlo�inima protiv �ove�nosti i me�unarodnog prava.
Sada su dr�avni organi odlu�ili da zatvore Komitet za zlo�ine.
- U petak
smo dobili zahtev da predamo gra�u i stavimo katanac. Meni je neshvatljivo da se
na takav na�in preuzima i pohranjuje gra�a, a zatim i zatvara Komitet sa
kadrovima koji znaju da je koriste. Pogotovo u trenutku kad se vode sudski
procesi u Hagu - izjavio je za "Glas" dr Zoran Stankovi�, predsednik Komiteta za
zlo�ine.
Stankovi� ka�e da su �lanovi ovog tela davali brojne predloge o njenoj
reorganizaciji.
- Jedan od predloga bio je da se Komitet pretvori u
instituciju za prikupljanje i �uvanje podataka o zlo�inima koji su se dogodili
na prostorima biv�e SFRJ. Ukazivali smo im na nesagledive posledice, ako nas
ukinu. Ipak je doneta ta neshvatljiva odluka - ka�e dr Stankovi�.
 | ||||
 |
|
Dvostruki standardi - Oduvek sam ukazivao na to da pravda u Hagu ima dvostruke standarde.
Neke �rtve se potenciraju, a druge stavljaju u drugi plan. Grejem Bluit,
zamenik tu�ioca Tribunala, dosad je deset puta obe�avao da �e pokrenuti
postupak protiv Norca i ostalih za ubistva civila u Gospi�u. Pritom,
dostavljena im je gra�a sa 24 tela, dok 120 ubijenih nikada nije na�eno.
Za�to je ovaj slu�aj ustupljen hrvatskom pravosu�u, a da se u isto vreme u
Hagu vodi postupak protiv Srbina Du�ana Tadi�a za mnogo manje ubistava? -
pita se Stankovi�. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Kuburenje s parama
Komitet je od samog osnivanja kuburio s parama.
- Trkali smo se u
"formuli 1" sa "zastavom 101" - plasti�no je objasnio dr Stankovi�.
Ta "zastava 101", Komitet, za deset godina je od Savezne vlade dobio samo pola miliona evra. Za to vreme, samo za jednu godinu, Feredacija BiH je od Amerike za istra�ivanja zlo�ina dobila deset miliona dolara. Komitetu, gotovo da nije imao ko da pomogne, a kao da su se svi utrkivali da mu odmognu. Od na�ih dr�avnih organa, pa do stranih vlada, nevladinih organizacija i ambasada u Beogradu.
- Na�a dr�ava je uvek bila u defanzivi. Pojavila bi se tek kad bi se podigla neka tu�ba protiv nas. Prethodna vlast nije ni �elela da sara�uje s Tribunalom, pa ni da daje dokumenta. Hag se zbog toga �esto pravdao kako se najvi�e procesa protiv Srba pokre�e, upravo zbog na�e nesaradnje - navodi Stankovi�.
U izve�taju o radu Komiteta ka�e se da je mnogo dragocenih svedoka o zlo�inima nad Srbima veoma brzo napu�talo SRJ, posredstvom nekih nevladinih organizacija u Beogradu.
- De�avalo se da kad po�nemo da istra�ujemo jedan doga�aj i verifikujemo svedoke koji optu�uju izvesne ljude u Bosni ili Hrvatskoj, iznenada ti isti ljudi, izbeglice, preko reda dobiju vize za zapadnu Evropu ili Australiju, dok drugi �ekaju godinama, ili im nikada nisu odobrene. Primer: �ovek u RS pripremao tu�bu protiv muslimansko-hrvatske federacije, da bi odjednom ekspresno dobio vizu za Australiju, kuda je odneo i sav dokazni materijal - navodi Stankovi�.
�ta je istra�eno
On ka�e da zbog malo para Komitet nije mogao da prikupi sve dokaze.
-
Prikupljani su dokazi o najzna�ajnijim doga�ajima, ali bez kompletiranja potpune
dokumentacije, kao �to je, recimo, snimanje mesta doga�aja i utvr�ivanje razmera
razaranja i ubijanja. Bratunac, na primer, u koji se doselilo 3.500 Srba iz
Had�i�a. Nikada nam nije bilo dozvoljeno da snimimo stanje u Had�i�ima, niti da
procenimo �tetu koja je tamo pri�injena srpskoj imovini - obja�njava.
Neki od �lanova Komiteta redovno su u�estvovali u neposrednim istra�ivanjima. Ilija Simi�, sudija Okru�nog suda u Beogradu, saslu�ao je mnogo svedoka ratnih zlo�ina, dok je dr Stankovi� radio na obdukciji vi�e od 5.000 le�eva ubijenih ljudi i ekshumaciji masovnih grobnica na teritoriji SFRJ.
U Komitetu ka�u da su do sada najdetaljnije istra�eni izvr�eni ratni zlo�ini i zlo�ini genocida nad Srbima, kao �to su podru�je Gospi�a, Meda�kog d�epa, Pakra�ke poljane, Vukovara, Zapadne Slavonije, Krajine, logora Lora u Splitu, Kerestinec u Zagrebu i druge na teritoriji Hrvatske, zatim podru�je Mostara, Dretelja (�apljine), Konjica, Sarajeva, Gora�da, Vi�egrada, Bosanske Posavine, gde je obra�eno 27 logora, podru�ja gde su prona�ene masovne grobnice, kao �to je Mrkonji� grad, i niz drugih u BiH. Komitet je prikupljao i dokumentaciju o NATO agresiji 1999, koja je, po njima, veoma obimna i detaljna.
Ipak, zbog toga �to je Komitet osnovala savezna vlada, ekspertima ovog tela nije bilo omogu�eno da istra�e Hrvatsku i bosansku federaciju. Tako je ostalo neistra�eno stradanje stanovni�tva u Sarajevu, Biha�u, Mostaru i okolini, Zenici...
- U Hrvatskoj nije zavr�ena istraga vojnih akcija "Blesak" i "Oluja", koja podrazumeva i ta�an broj nastradalih. Na Kosovu je, sa dolaskom me�unarodnih snaga, nama zabranjeno da bilo �ta istra�imo. Sve je preba�eno u nadle�nost Ha�kog tribunala. Tamo bi trebalo da se istra�e sve masovne grobnice za koje se pretpostavlja da postoje. Kako za vreme sukoba, tako i posle toga - tvrdi Stankovi�.
Kome od�teta?
Stankovi� ukazuje da dr�ava ne mo�e da se oslanja samo na nevladine organizacije koje finansiraju druge dr�ave, pa i one koje su izvr�ile agresiju na SRJ, ve� mora i sama da formira organe sa ljudima kojima �e verovati i da tra�i od�tetu, kako za dr�avu, tako i za gra�ane.
Posledice zatvaranja Komiteta zasad niko ne zna. Ostaje nada da se ona ne�e pretvoriti u veliku ratnu od�tetu, koju �e na kraju platiti svi gra�ani Srbije, a da ni jednom nisu pomislili da zatra�e od�tetu za svoje �rtve.
- Jo� pre nekoliko godina govorio sam da �e od�tetni zahtev BiH i Hrvatske biti i do 400 milijardi evra. Svi su smejali. Ni danas mnogi nisu svesni da �e se, recimo, pojedina�na su�enja i presude u Hagu na kraju iskoristiti da budemo optu�eni kolektivno, a to �e biti osnov i za ratnu od�tetu. Pritom, mi ne�emo ispostaviti ra�un za na�u �tetu, kao �to smo radili posle Prvog i Drugog svetskog rata - tvrdi dr Stankovi�.
