| 16. februar 2003.
Centar zimskih �arolijaU planini bogatoj mineralima i rudama (zlato, srebro, olovo, cink...) raste preko 800 vrsta biljaka, me�u njima 91 endemska, tu su jezera sa plove�im ostrvima, riba "triton" iz perioda pre ledenog doba, reke koje se u slapovima spu�taju niz litice, gejzir koji izbacuje mlaz vode do 6 metara visine, sve u belom i zelenom dekoru, sa 2.000 sun�anih sati godi�nje
Tako pejza� vizuelno izgleda kao akvarel na golemoj planini, poznatoj kao "krov Srbije". Ime je odavno poteklo od delatnosti na ovoj planini. Kopala se tu ruda jo� od praistorije, zlato, srebro, olovo, cink. Otuda naziv - Kopaonik. Me�tani, u lokalnom govoru, ka�u - Kopanik. Klima bli�a Mediteranu Kopaonik se razba�kario u srednjem, ju�nom delu Srbije. Ome�en je na zapadu Ibrom i Sitnicom, na jugoistoku Labom, istoku - Bubnicom, Suvim Dolom i Malom Kosanicom, a na severu Rasinom i Jo�ani�kom rekom. Greben Kopaonika od severa prema jugu dug je oko 83, a �irok, od istoka prema zapadu, 64 kilometra. Povr�ina �itavog masiva, koji spada u red osrednjih planina, iznosi 2.750 kvadratnih kilometara, a nacionalni park zauzima prostor od preko 11.000 hektara. Najvi�a kota Kopaonika je 2.017 metara. Zove se Pan�i�ev vrh. Naziv je dobio po Josifu Pan�i�u, lekaru po zanimanju, botani�aru po naklonosti, prvom predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je sredinom 19. stole�a, po nagovoru Vuka Karad�i�a, prou�avao i istra�ivao planine u Srbiji, a najvi�e boravio i istra�ivao na Kopaoniku. O flori je ostavio preko stotinu knjiga. O tome, na vrhu, svedo�i piramida sa tablom, a u planu je da se, na tom mestu, podignu mauzolej i botani�ka ba�ta. Sa te, najvi�e kote, kad je lepo vreme, vide se Durmitor, Komovi, Prokletije, �ar- planina, pa i �itav lanac manjih: Rudnik, Ven�ac, Rajac... Na nadmorskoj visini izme�u 1.700 do 2.000 metara, ima 11 vrhova, a padine ve�ine njih su zimi najlep�e skija�ke staze. To su: Suvo Rudi�te, Karaman, Greben, Gobelja, Krst, Be�irevac, Lednica, Markove stene, prevoj Jarak, Srebrnac... Na tom prostoru postavljene su 21 �i�ara, sve su u mre�i, zatim jo� �etiri lifta za decu i po�etnike, a sve one pokrivaju staze u du�ini od preko 60 kilometara. �i�are za jedan sat prevezu oko 15.000 skija�a. Sun�ano 2.000 sati Kopaonik je od Jadranskog mora udaljen oko 200, od Egejskog 300 kilometra. Gotovo da pripada Mediteranu. Nalazi se u grani�nom prostoru kontinentalne i sredozemne klime, sa "ru�om vetrova" o�trog alpskog i blagog primorskog strujanja, u istoj zoni sa Starom planinom, Prokletijama i �arom. Otuda i 2.000 sun�anih sati godi�nje, u proseku. Svaki drugi dan je svetao, bez magle, svaki tre�i bez vetra. Temperatura, opet, u proseku, zimi se kre�e oko minus 6 stepeni (u januaru), a leti oko plus 12 Celzijusovih (avgust). Upravo ti faktori svrstavaju Kopaonik u atraktivne i privla�ne evropske skija�ke centre. Osamdesetih godina pro�log veka ovde je izgra�en veliki skija�ki centar, prete�no u zoni Suvog Rudi�ta, sa preko 6.500 postelja u hotelima, u apartmanskim naseljima, odmarali�tima, privatnim ku�ama. Tu je �itava mre�a sportskih terena, na otvorenom prostoru i pod krovom (bazeni, teniska igrali�ta, tereni za ko�arku, odbojku, rukomet, igrali�ta za decu), bioskopska dvorana, trgovine, disko-klubovi, kafi�i, restorani, pijaca, butici... Sve te pogodnosti brzo su privukle goste, tako da Kopaonik godi�nje pose�uje oko 80.000 doma�ih i 30.000 stranih turista (1991. godine). Iz inostranstva najvi�e sti�u Britanci, ali dolaze i Skandinavci, Grci, Rusi, Slovenci, Makedonci... Jagodine suze Tokom leta, kad se planina odene u zeleno, ambijent je sasvim druk�iji. Tada je prava prilika da se posetioci prepuste prirodi, obilaze i istra�uju planinu, otkrivaju �ari Kopaonika, malo poznat, a veoma zanimljiv svet. Na Kopaoniku raste 825 vrsta i podvrsta biljaka, me�u njima 91 endemska, iz perioda od pre ledenog doba. Najvi�e ih je u predelu Srebrnca i Jarma, na prostoru Meto�a, gde se guste �ume smre�a i jela penju do 1.800 metara visine. Runolist, retka endemska biljka u evropskim planinama, raste i na Kopaoniku. Njegov cvet je znak planinarskog pokreta. Kod nas se jo� zove - Jagodina suza. Zanimljiva legenda prati ovo ime. Devojka Jagoda izgubila je ovce u planini. Tra�e�i stado gorko je plakala. Na svakom mestu gde je pala suza izronio je po jedan plavi�asti cvet runolista. Ova retka biljka se ne bere. Posetioci su du�ni, kada je ugledaju, da je ostave, sa�uvaju i prepuste prirodi. Predeo Meto�e, kraj puta od Srebrnca prema Brze�u, poznat je kao mesto gde se svake godine 3. jula okuplja narod ovog kraja. Taj datum je 1504. godine za rudare bio sveti dan. Turci su ih naterali da u�u u okna i kopaju rudu. Nastupilo je veliko nevreme. Grom je zapalio rudnik. Mnogo je rudara na�lo smrt u po�aru i uru�enim oknima. Ostalo je se�anje i saborovanje do na�ih dana. Ina�e, na Kopaoniku je 180 napu�tenih i zatrpanih rudarskih jama. Ne�to dalje, u kanjonu Brze�ke reke, na visini od 1.425 metara, sti�e se do gejzira, koji pulsira na svakih 15 minuta, a mlaz vode di�e se u visinu do 6 metara. Na istoku, u predelu Jarma, kod Srebrnca nalazi se kraj �umske staze sedam izvora od kojih se formira re�ica Jelovarnik. Ona, zatim, silaze�i ka podno�ju, kroz kr� i stene, stvara slapove i vodopad visok preko 25 metara. Ina�e, izvori�te ove reke, prema broju kladenaca, zove se - "Sedam suza". Kod sela Semete� nalazi se jezero pre�nika 60 metara, po kome se od trave i �iblja, pa i drve�a, formira plove�e ostrvo. Jezero je poribljeno poto�nom pastrmkom, ali, kako saznajemo od Budi�e Ni�iforovi�a, direktora Turisti�kog centra i vrsnog poznavaoca Kopaonika, svaki ribolov je zabranjen, ne samo na jezeru, ve� na svim re�icama koje se nalaze u Nacionalnom parku. Me�utim, u jezeru �ivi i starosedelac "triton", endemska vrsta koja je pre�ivela ledeno doba, poput ohridske pastrmke. Ru�ak za cara Du�ana Koliko je ovde, posebno tokom leta, priroda bajkolika i neobi�na, najbolje svedo�i anegdota iz davnina. Jednog za planinu toplog dana u avgustu 1336. godine, stigao je na Kopaonik car Du�an sa svitom. Za ru�ak su na trpezu doma�ini izneli - jagnjetinu sa ra�nja, sve�e tre�nje iz Jo�ani�ke Banje, gro��e iz �upe i hladno vino. Du�an Silni se tome jako za�udio. Planinci su mu onda objasnili da se ovce ovde dockan jagnje zbog duge zime, tre�nje kasno sti�u zbog hladno�e, da je gro��e u �upi poranilo, a za hladno vino na Kopaoniku i u avgustu ima snega... Broj pti�ijih vrsta na Kopaoniku u poslednjih sto godina znatno se uve�ao. Na� poznati nau�nik Sergej Matvejev, ornitolog, bele�i otkri�e 56 novih vrsta. Broj se uve�ao od 92 na 148 vrsta. Me�u krupnim leta�ima, planina je zavi�aj surom orlu, sivom sokolu, �evi, krstokljunu, sovi... Me�utim, broj �ivotinjskih vrsti je u opadanju. Nekada su na Kopaoniku, navodi Josif Pan�i�, �iveli medvedi, risovi, divokoze. Sada ima samo srna, divljih svinja, lasica, tvora, povremeno vukova, a divokoze se o�ekuju. Putevi prohodni Do Kopaonika se, ina�e, lako i brzo sti�e dosta dobrim asfaltnim putevima. Iz Beograda, preko Kraljeva i Jo�ani�ke Banje, sa zapadne strane, pravac je dug 300 kilometara, a sa isto�ne strane, preko Kru�evca i Brusa - 270 km. Ovi putevi su zimi, uglavnom prohodni. Leti se sti�e za �etiri, zimi za pet sati... Za masovniji dolazak stranih gostiju, zna�ajno je otvaranje aerodroma u Ni�u i La�evcima kod Kraljeva. Autobusom od ovih vazdu�nih luka do Kopaonika bi se putovalo sat, do sat i po. Kopaonik je, uostalom, na najboljem putu, da preko turizma, svetu poka�e pogodnosti za odmor i opu�tanje, kako leti, tako i preko zime. Otkri�e svih �ari ove planine tek dolazi... Srbislav Jankovi�
|
