Amerika preti Iraku velikim stradanjima
NOVE
BOMBE ZA STARE
“PRIJATELJE”
Od zavrsetka drugog svetskog rata Amerika
prema muslimanskim drzavama igra dvostruku ulogu - prijatelja i neprijatelja.
Sta ce od toga Amerika izabrati zavisi od njenih trenutnih politickih i
ekonomskih interesa, kao i od globalne svetske situacije.
Jedno od starih, oprobanih lukavstava, kojim se
dugo sluzila imperijalna Engleska, je podmetanje krivice svom ciljanom
protivniku. Tako su SAD preko Zapadne Nemacke Iraku prodale oko 30
ultracentrifuga za odvajanje uranijumovog izotopa U-235 koji se koristi kao
“eksploziv” u atomskim bombama. Po
prispecu ovih “separatora” jedinstvene namene u Irak, pre njihovog pustanja u
rad (u podzemnim bunkerima jugoslovenske izrade) , Irak je namah postao crna
ovca, potencijalni nuklearni agresor “slobodnog sveta”.
Posto su basnoslovno skupe centrifuge placene,
trebalo je samo sacekati neki povod za agresiju. I on se ubrzo ukazao. Irak,
koji je sebe tada zamisljao kao potencijalnu silu, odvazio se da napadne Kuvajt.
Ono sto se dalje desilo dobro je znano svima.
Kratak Zalivski rat Amerike i njenih saveznika protiv Iraka doveo je do
stravicnih irackih zrtava. Veliki broj usmrcenih, ranjenih, zatrovanih
osiromasenim uranijumom, izlozenih gladju i opakim bolestima. Najstrasnije su prosla
iracka deca. Ali, ima neke pravde. Agresore stize kazna - vise od 90.000
njihovih vojnika oboljeva od “sindroma Zalivskog rata”. Do sada ih je oko 25.000
umrlo.
Amerika kao da ne moze da ne ratuje. Predvodi
NATO intervenciju
u gradjanskom ratu u Jugoslaviji protiv Srba, zatim
NATO agresiju na ostatak Jugoslavije (Srbiju i
Crnu Goru), a potom rat u Avganistanu.
Ono sto predstavlja konstantu u ovom nizu
americkih ratova je kontinuirano uvodjenje u primenu nove ratne tehnike. Ta
grana “privrede” prosto cveta u Americi, od nje je samo u brzem usponu broj
zrtava tog “procvata”.
Svakome je sada jasno da ce Amerika i Engleska
uskoro povesti drugi rat protiv
Iraka, iako bi se on mogao izbeci bez ikakvih zrtava. Citajuci clanke o novom oruzju koje
Amerikanci spremaju za taj i sledece ratove, tragao sam za spasonosnom formulom i nju
sam nasao u paroli: MONITORING
UMESTO RATA.
U svoje ime i u ime redakcije beogradskog nedeljnika “Svedoka” prosledio sam je grupi od 41 americkog nobelovca koji su zajedno podigli glas protiv rata. Ne verujem da cemo u tome uspeti, cak i da nas bude 41 milion, jer se zapadna ratna masina vec strasno zahuktala. U glavi nerazumnog predsednika SAD Dzordza Busa sigurno se mota ona ista misao koju je iskazao general Grouvs protivnicima upotrebe atomskih bomba protiv Japana 1945. god:
“A sta ce na to reci nasi poreski obveznici?” Ja se pitam, kao i vi: “Sta ce na to reci istorija?”
Dugacak je spisak novih bombi koje su
Amerikanci i Englezi namenili Iracanima. Jedna od njih je ona koja
emituje impulsno
elektro-magnetno zracenje ogromne snage (EMP).
Prvi trag principa rada takve bombe nalazimo u
eksperimentima koje je 1925. godine izvodio americki naucnik Artur
Kompton,
dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. On je
uocio da atomi lakih elemenata obasjani gama-zracima emituju brojne energetske
elektrone. Trebalo je da prodje dosta godina do 1958, kada su nad Tihim okeanom
Amerikanci izveli prvu probu hidrogenske bombe.
U njenoj eksploziji oslobodjeno je intenzivno
gama-zracenje koje je u atmosferi iz atoma azota i kiseonika izbacilo ogromno
mnostvo elektrona. Kao da se stvorio strasni “cunami talas elektrona”. On se
rasprostro stotinama kilometara uokolo. Elektricne lampe na ulicama Havaja su
pregorele! Radio navigacija (sve do Australije) bila je u prekidu tokom 18
casova. Jos mnogo strasnije efekte 1961. godine proizvela je sovjetska
hidrogenska “car-bomba”, cija je snaga iznosila 50 miliona tona
TNT!
Tako se vremenom rodila ideja da se napravi nova vrsta bombe koja nece imati veliko rusilacko dejstvo, ali ce biti u stanju da svojim EM-talasima “sprzi” osetljive elemente elektronskih kola (kompjutera, telekomunikacionih naprava, radara, memorijskih elemenata, telefona, radia, televizora i dr.).
Pored eksplozivnih bombi za jednokratnu
upotrebu, doslo je i do razvoja specijalnih “topova” koji mogu da izbacuju “EM
metke”. To su izuzetno kratkotrajni impulsi zracenja (idu i do 20 giga-herca).
Oni u datim elektronskim sklopovima mogu da dovedu do pojave napona i preko
1.000 volti!
Takve “topove” nose avioni na svojim platformama. Postoje i rakete koje se lansiraju sa aviona. One se navode sistemima za globalno pozicioniranje iz satelita. Time se izbegava izlaganje letelica neprijateljskoj protivvazdusnoj odbrani. Te krstarece rakete sa EM bombama mogu nisko da lete i da stignu do ciljeva udaljenih i preko 60 km.
I mornarica i pesadija SAD raspolazu EM
oruzjem. Mornarica ga
koristi za “zasenjivanje” neprijateljskih raketa i aviona. Ona je ovakve uredjaje koristila tokom Zalivskog rata.
Pesadija SAD namerava da emitere EM zracenja postavi
na specijalna vozila koja bi trebalo da sadejstvuju sa tenkovima i drugim
borbenim sredstvima na tlu Iraka. Nije iskljuceno da ce, poput policije, vojska
koristiti EM zracenje za privremeno narusavanje normalnih funkcija ljudi koji im
bi se suprotstavili u borbama na blizinu. Vec je ustanovljeno da je putem EM
talasa moguce “osamutiti” coveka,
dovesti ga u stanje depresije ili, cak, mentalno ga
blokirati.
Najvazniju namenu ovakve “EM municije” i
uredjaja predstavlja onesposobljavanje neprijateljskih komandnih i osmatrackih
centara, kao i prekid sistema
veza.
Ako bismo do sada opisana sredstva u
pogledu radioaktivnosti nazvali “cistim”, pomenimo da postoje i njihovi “prljavi
rodjaci”. Napravljena je specijalna varijanta nuklearne prodorne bombe koja
dejstvuje udarnim talasom i EM zracenjem. Jos ranije razmatrana je mogucnost nuklearnog udara atomskim
bombama malih snaga, od 10 i manje kilotona. One mogu da posluze kao efikasno
sredstvo za onemogucavanje funkcionisanja elektronske tehnike u sirem podrucju
delovanja bombe, i to narocito u gradovima, u civilnom sektoru (telefonske
centrale, dispecarski centri, komunikacione trase itd.) koji ne koristi
odgovarajuce mere EM zastite. Steta koju takva nuklearna EM bomba moze da
proizvede u jednom gradu je nemerljivo veca od njene cene.
U svom clanku o ovom novom oruzju,
za koje Amerikanci javno
tvrde da ce ga
koristiti u Iraku, Dzim Vilson pise
da: “elektromagnetna bomba u
treptaju oka moze da baci civilizaciju 200 godina
unazad.”
Zaista jadno deluje jedna velika,
navodno, demokratska zemlja u kojoj vrhovni sud moze da zabrani mirne
demonstracije protiv rata,
a ne moze da spreci mogucu katastrofu
koja ceo jedan narod treba da unesreci i vrati na pocetak 19.
veka.
Prof. dr Vladimir Ajdacic
ANTRFILE
AMATERSKA
EM-BOMBA
U poznatom casopisu “Popular mechanics” dat je recept za pravljenje EM bombe koja u kucnoj
izradi kosta oko 400
dolara. Ona se sastoji iz jedne cevi u kojoj se postavlja eksploziv. Cev se zatim
unosi u malo veci namotaj bakarne zice. Pre trenutka aktiviranja eksploziva,
namotaj se spaja sa baterijom
kondezatora. Tada se stvara
magnetno polje. U momentu eksplozije zidovi cevi se razmicu, kratko spajaju
elektricni namotaj i uzrokuju kompresiju magnetnog polja. To dovodi do stvaranja
vrlo kratkotrajnog EM impulsa velike snage koji je u stanju da prodre i kroz
Faradejev kavez!
