Ekonomista Bo�ko Mijatovi� o stranim zadu�enjima i maksimalnoj
rati u 2009. godini kada treba da vratimo 1, 6 milijardi dolara
Spoljni dug �emo te�ko da otplatimo
BEOGRAD - Otplata na�eg spoljnog duga, koji trenutno iznosi oko 11
milijardi dolara, po�ela je 2001. godine vra�anjem oko 100 miliona dolara. S
obzirom da su rate prvih godina vra�anja, zaklju�no sa 2005. godinom male, ve�ih
problema u njihovom servisiranju u tom periodu ne bi trebalo da bude. Me�utim
ve� od 2006. godine kada po�inje br�i rast godi�njih anuiteta postavi�e se
problem od �ega te dugove vra�ati, rekao je u razgovoru za „Blic“ ekonomista
Bo�ko Mijatovi� iz Centra za liberalno demokratske studije, dodaju�i da se
maksimalna rata o�ekuje 2009. godine, kada bi trebalo da vratimo 1,6 milijardi
dolara, odnosno oko 7,4 odsto dru�tvenog proizvoda.
Procene na�ih zvani�nika i stru�njaka Me�unarodnog monetarnog fonda od pre
dve godine bile su da �e nivo vra�anja duga ipak biti podno�ljiv. Te procene
bazirale su se na tada�njim pretpostavkama o ve�em rastu dru�tvenog prozvoda i
povoljnijem odnosu izme�u uvoza i izvoza, me�utim kako navodi na� sagovornik
ispostavilo se da se te pretpostavke ne ostvaruju, jer je rast dru�tvenog
proizvoda ni�i od planiranog, a uvoz i izvoz imaju krajnje nepovoljno kretanje.
Mijatovi� podse�a da je problem na�ih dugova prema Pariskom klubu regulisan
tako �to je 66 odsto duga otpisano, dok sa Svetskom bankom i Me�unarodnim
monetarnim fondom otpis nije mogu�.
- Posebno je zapelo kod pregovora sa komercijalnim poveriocima u Londonskom
klubu gde je na�a zemlja tako�e o�ekivala otpis od 66 procenata, �to Londonski
klub ne prihvata ni izbliza. Pregovori sa njima bili su prekinuti na godinu
dana, ali po�to su pre desetak dana stru�njaci Londonskog kluba bili ovde u
poseti nadajmo se da je stvar pokrenuta sa mrtve ta�ke. Me�utim, problem je �to
zastoj u pregovorima i neostvarivanje dogovora sa Londonskim klubom zatvara
na�oj zemlji, na�im bankama i privredi svetsko komercijalno tr�i�te kapitala.
Dok se to ne re�i komeracijalne banke nam ne�e davati kredite niti �emo mo�i
plasirati na�e devizne obveznice na svetskom finansijskom tr�i�tu, obja�njava
Mijatovi�.
Podse�anja radi najve�i deo dugova napravljen je sedamdesetih godina kada se
na svetskom finansijskom tr�i�tu pojavila velika koli�ina takozvanih petro
dolara, koje su zemlje proizvo�a�i nafte naglo zaradile posle dva velika
poskupljenja nafte 1971. i 1974. godine. Taj kapital je, prema Mijatovi�evim
re�ima, tra�io zajmoprimca i na�ao ga kod nas pa se stara Jugoslavija vrlo brzo
zadu�ila do nivoa od 20 milijardi dolara. Taj novac investirao se olako i
neracionalno, najvi�e je oti�lo u potro�nju, pa smo odmah posle Titove smrti
u�li se u du�ni�ku krizu.
- Tokom osamdesetih bilo je reprograma i problema u vra�anju, a kasnije su
usledile sankcije kada nam je i da smo imali para bilo onemogu�emo da dugove
vra�amo. Posebno nepravedno od sveta u tom periodu bilo je �to su nam za to
vreme, kada dugove nismo mogli vra�ati pripisivane kamate na dugove �ime je na�
dug prakti�no dupliran, obja�njava Bo�ko Mijatovi� iz Centra za
liberalno-demokratske studije.
R.Markovi�
Sporni kosovski dugovi
- Prilikom sklapanja konsolidacionog zajma sa Svetskom bankom, banka je
tra�ila, a na�i pregovara�i prihvatili da Srbija vra�a i dugove Kosova i
Metohije od 400 miliona dolara. Smatram da je to nepravedno, po�to Srbija nema
mogu�nosti naplate bilo kakvog novca od carina i sli�no iz ove pokrajine. Ne
znam za�to su na�i to prihvatili. Oni ka�u da su morali kako bi do�li do
povoljnih kredita od Svetske banke, ali ipak ostaje pitanje da li je to bila
dobra odluka, ka�e Mijatovi�.
