|
Feljton – Najzagonetnije jugoslovenske ubice (1)
Najzagonetnije jugoslovenske ubice
Na brdovitom Balkanu smrt je gotovo svakodnevica. Godi�nje se na
prostoru Jugoslavije ubije oko 500 ljudi. Najvi�e ih strada u Beogradu,
koji je postao mesto tajnih likvidacija vi�enijih ljudi
pi�e: Marko Lopu�ina
Kada su u utorak 26. novembra 2002. godine, oko 21.15, u
jugoslovenskom glavnom gradu, ispred zgrade u ulici Ljutice Bogdana 8,
ubijeni Nenad Bato�anin (38 godina), zamenik na�elnika Prve uprave
saveznog MUP-a (Obezbe�enje objekata i lica), i �eljko �krba (41),
biznismen i diza� tegova iz Bosne, Beogra�ani se nisu mnogo iznenadili i
zaprepastili. �ak je i ministar srpske policije izjavio da je to
"o�ekivani odgovor mafije policiji", koja je samo mesec dana ranije
otkrila teroristi�ku grupu za likvidaciju beogradskih politi�ara, pa �ak i
premijera Srbije dr Zorana �in�i�a.
Bio je to najsigurniji znak da su
se Beogra�ani toliko navikli na tajne likvidacije vi�enijih ljudi po
prestonici da na neka ubistva i ne �ele da reaguju, jer ih smatraju gotovo
normalnim. Uostalom, od 1990. godine, kada je u restoranu "Nana" ubijen
Andrija Lakoni�, �ovek sa ivice zakona, saradnik Slu�be dr�avne
bezbednosti, koji se posva�ao sa Darkom A�aninom i Veskom Vukovi�em, do
danas u Beogradu je izvedeno 150 likvidacija ljudi sa sumnjivim i
zvani�nim biografijama.
Ubistvo jednog saveznog policajca Nenada
Bato�anina, nekada telohranitelja Slobodana Milo�evi�a, i njegovog
prijatelja �eljka �krbe, bilo je samo jedno u nizu krvoproli�a koje je
zapljusnulo Srbiju i posle 5. oktobra 2000, kada je skinut re�im komunista
i kada je DOS obe�ao da mafija�kih obra�una vi�e ne�e biti.
Bato�anin i
�krba ubijeni su na mestu zato �to su, sumnja se, policiji dojavili
podatke o tajnoj grupi �eljka Maksimovi�a Make i Nikole Maljkovi�a, koji
su organizovali likvidaciju generala policije Bo�ka Buhe, u julu 2002.
godine, ispred hotela "Jugoslavija" na Novom Beogradu. Maljkovi� je u
zatvoru, a Maka u bekstvu, pa se pretpostavlja da �e se i dalje svetiti,
odnosno da �e Beograd i dalje biti popri�te tajnih likvidacija.
Ubij bli�njeg svog
Nobelovac Ivo Andri� je za ubistva rekao: "�ovek je postao
�rtva igre koju je sam izmislio, a kojoj nije dorastao!" Ubistvo je �in
oholosti i bezumlja, ali i akt slomljene volje i o�aja. Za poni�enog i
uvre�enog �oveka krvoproli�e je put do sopstvenog identiteta, ali i do
dru�tvenog ponora u kome �e se, ponekad, na�i i �rtva i d�elat. Od
stvaranja Kraljevine Jugoslavije smrt je bila prate�i doga�aj istorijskih
i svakodnevnih zbivanja na brdovitom Balkanu. Iza Prvog svetskog rata, u
osiroma�enoj zemlji, razni hajduci bili su drumski razbojnici, koji su
narodu uterivali strah u kosti. Istorija pamti Jovana Stanisavljevi�a
�arugu, gorskog cara Ivana Babeji�a, hajduka de�ijeg lika Dragoljuba
Bojovi�a i uskoka iz Bukovice Ljubana �otra.
U drugoj Jugoslaviji se
godi�nje doga�alo oko osam stotina ubistava. Stru�njaci obi�no ka�u da je
to – mala masovna pojava.
Tada su naslovi rubrika o ubicama bili:
"Novosadski �esmen – Ilija �ivkovi�, Tajna crvenog no�a – Ljubinko
To�ilovac, O�ajnik iz Bo�njane – Milan Luki�, Zlo�in u skopskoj pivari –
Tome Stojanovski, Hanumka iz Jusi�a – �efka Hod�i�, No� slepog mi�a – Vida
Pavlovi�, Ubica ambasadora Rolovi�a – Miroslav Bare�i�, Nesretnik iz
Toronta – Sreto D�ambas, Tajna �uburskog milijardera – Stanko Devi�,
Monstrum iz Dolenja Vas – Metod Trobec, �ovek koji je vratio krv – Branko
Kekovi�, Mali �ovek sa pi�toljem – Dragan Turudi�, Novosadski jakuza –
Dimitrije Gavrilovi�, Zrenjaninski davitelj – Neboj�a Despotov, Rambo iz
Bosne – Mile Mati�, Kolja� iz Bora – �or�e Adamovi�, Nacionalisti�ki
divljak – Mujo Ferat, Odmetnik iz Kiseljaka – Junuz Ke�o, Direktor protiv
direktora – Mom�ilo Vlahovi�, Kri�ka paklene pomorand�e – Grupa
beogradskih siled�ija, Obra�un kod isto�ne kapije – Ubistvo Ranka
Rube�i�a".
U tre�oj, skra�enoj Jugoslaviji taj broj se devedesetih
kretao oko pet stotina. Naslovi ubistava u vreme politi�ke afirmacije od
1986. godine, a potom vladavine Slobodana Milo�evi�a, od 1987. godine,
bili su, na primer: "Leskova�ki piroman – Vu�ko Manojlovi�, Pogibija Ljube
Zemunca – Goran Vukovi�, Narkoman u kotlarnici – Miodrag Terzi�, Zlo�inac
iz V. P. 7518 – Aziz Keljmendi, Hrvatski vitez mraka – Vinko Pintari�,
Pustore�ki monstrum – Slobodan Be�irevi�, Paklena osmorka – Vojislav
Bo�ilovi� i studenti, Smrt na estradi – Dragan A�anin, Skadarlijski
kasapin – Du�an Trifunovi�, Ubica pomra�enog uma – Dragoljub Gari�, Ba�ki
d�elat – Josip Vuji�, Satanin sin – Jo�ef Meneder, Bosanski sindrom –
Kosta Damjanovi�, Glumac u najte�oj ulozi – �arko Lau�evi�, Dilinger sa
severa Ba�ke – Marinko Magda, Tajna sobe br. 113 – Predrag Mari�i�,
Siled�ija iz Para�ina – Mla�a Milanovi�, Smrt zbog ljubavi – Rade
Stojanovi�, Zlo�in finih momaka – Joksi�, Titelac, Stankovi�, U�as u
Futogu – Tihomir Sapanjo�a, Zlo�ina�ki duet – bra�a Vuji�, Pucnji u
Bo�njanu – Zoran Milanovi� i Trova�ica iz Batu�ince – Tanja
Peri�".
Poratni sindrom i kriminalizacija dru�tva porodili su novu
sortu ubica bez imena i prezimena. Samo u Beogradu bilo je tokom
devedesetih godi�nje i stotinu nerazja�njenih ubistava. Njihov broj je, u
me�uvremenu, pao na pedesetak.
Vremenski gledano, u hajdu�ko vreme
banditi su ubijali nepoznate da bi ih plja�kali. U Titovo doba ubijali su
se poznanici, ljudi u krugu porodice, �ire familije ili dru�benici,
podjednako hladnim i vatrenim oru�jem. Milo�evi�ev re�im prorodio je
organizovana ubistva iz zasede, koju je narod prozvao sa�eku�a, jer je
njegovu vladavinu pratio rast dr�avne mafije i velegradskog podzemlja.
Kada je od 5. oktobra 2000. godine na vlast do�ao DOS, poradio je
depresivni srpski sindrom i porodio zlo oli�eno u ku�nim masovnim
suicidnim ubistvima. Gnevni i nezadovoljni o�evi ubijali su prvo �lanove
svoje porodice, decu i �enu, a potom bi sebi oduzimali �ivot.
Krvavi �aruga
Jovo Stanisavljevi� je bio Srbin iz Hrvatske, levi�ar po
opredeljenju, a avanturista u du�i i �ovek sa �etiri lica: razbojnik,
pobunjenik, vojni liferant, gospodin. Bio je i �ovek sa tri imena: Jovo
Stanisavljevi�, Nikola Drezgi� i Mile Bari�, ali sa jednim nadimkom:
�aruga. U�ao je u narodne pri�e i pesme – sam. Njegova �ivotna putanja je
blatnjava, krvava, uzbudljiva, romanti�na, op�tenarodna. Bio je klasi�ni
izdanak svog vremena, u kome je carevala anarhija. Ubijao je i ubili su
ga. Ostao je da �ivi u pri�ama, pesmama, knjigama, a i na filmu. Zvali su
ga i "Gorski ti�" i "Slavonski Robin Hud", ali za sve je bio i ostao
uglavnom �aruga. Kada se u zoru 27. februara 1925. suo�io sa krvnikom pred
ve�alima Kraljevskog sudbenog stola u Osijeku i kada ga je op�inski �ata
prozvao: Jovan Stanisavljevi�, on je ponosno dodao: "Ja sam Jovan
Stanisavljevi� �aruga... Moj naklon, gospodine krvni�e... Zbogom, narode,
�aruga putuje!"
To sumorno putovanje, �to se okon�alo u njegovoj
dvadeset osmoj godini, zapo�elo je 1897. U porodici Ike i Prokopija
Stanisavljevi�a iz sela Bare kod Orahovice (Slavonija) rodio se sin koji
je dobio ime po dedi: Jovan. S imenom do�ao je i nadimak koji je nosila
�itava dedina familija: �aruga. Sve do desete godine mali Jova je bio
sre�no dete. I�ao je u �kolu i radio pomalo oko stoke i njive. Ali kada mu
je majka umrla i kada se otac ponovo o�enio, u ku�u je s ma�ehom u�ao i
pakao. Vi�e od batina bolela ga je odluka oca Prokopija da ne mo�e vi�e da
se �koluje. Njiva je bila njegova budu�nost i njegova grobnica. Pobegao je
iz sela u Osijek na bravarski zanat, ali je umesto diplome �egrta dobio
poziv za vojsku i novu adresu: 28. puk domobranske pe�adije.
Kako nije
�eleo kao i mnogi "dobrovoljci" da bude hrana topovima, falsifikovao je
svoja dokumenta, postao natporu�nik Fet, koji "po odobrenju satnika
Horvata ide doma na le�enje i odmor". Ovog puta je pobegao iz Osijeka u
selo Bare. Neko vreme je �iveo od prodaje tih la�nih iskaznica, a posle od
plate koju je dobijao kao �ef "Narodne stra�e". Koriste�i ugled koji mu je
davala oficirska uniforma, ustrelio je po kratkom postupku jednog udvara�a
svoje devojke Katike. Kada mu je knez Stanko Bo�njak zapretio da �e ga
uhapsiti, �aruga ga je proglasio za izrabljiva�a naroda i sa svojim
ro�acima ubio iz pu�ke na ku�nom pragu, vi�u�i: "Pravda je
zadovoljena!"
Jo� 1919. Jovo Stanisavljevi� je bio dvostruki ubica. Tek
�to se o�enio Svetlanom, �andari su ga uhvatili i posle su�enja smestili u
tamnicu. Zbog falsifikovanja, kra�a i ubistava dobio je �etiri godine
robije u Zemaljskoj kaznionici u Sremskoj Mitrovici. Imao je tada jedva 22
godine. Tretiran je kao obi�an kriminalac, a ne kao dezerter i "zeleni
kadar", pa je jednog dana odveden u op�tinski podrum da cepa drva. Tu
�ansu �aruga je umeo da iskoristi, pobegao je u �umu glavom bez obzira.
Upravniku zatvora Josipu Fulanovi�u nije preostalo ni�ta drugo sem da
raspi�e poternicu: "Pet hiljada dinara onome ko uhvati �arugu �ivog ili
mrtvog!"
Odbeglom vojniku i zatvoreniku slavonske �ume su 1920. godine
bile jedini dom. �iveo je kao vuk sve dok ga zima nije pritisla, a onda je
zbog hrane morao da si�e u sela. Navratio je i u svoje Bare, ali su ljudi
okretali glavu od njega. Jovo Stanisavljevi� je morao negde da na�e
uto�i�te. Dru�ina "Kolo gorskih ti�a", koju je vodio pobunjenik Bo�o
Matijevi� na planini Krndiji, u�inila mu se privla�nom. Upoznao se sa
Matijevi�em i njegovim idejama o borbi protiv kapitalista za stvaranje
dr�ave Ju�nih Slovena i pridru�io mu se. �lanovi ove dru�ine bili su
vojnici dezerteri, tzv. zeleni kadera�i, koji su mislili da �e plja�kanjem
bogatih pomo�i sirotinji i promeniti dr�avno ure�enje. U leto 1920. godine
hajduci su preobu�eni u �andare upali u selo Bok�i� kod Na�inaca, orobili
trgovca Natana �losbergera i ubili ga. Napali su i grofa Dra�kovi�a iz
Slatine, uzeli mu 1.000 kruna i naredili da im isplati, kad dobije pismo,
jo� 20.000 kruna. I u Kutovu su oplja�kali jednog trgovca. Poku�ali su da
zastra�e i orobe i popa u Punitovcima, ali je ovaj prevario hajdu�kog
kurira, pa je dru�ina morala da ubije svog hajduka Miju Rebi�a. U�inio je
to li�no �aruga, shodno gorskom zakoniku.
Potera za Srbinom
Ti hajdu�ki napadi uznemirili su i Slavoniju, pa je u njoj
1920. progla�eno vanredno stanje. �andari su bili svuda. Dru�ini "Kolo
gorskih ti�a" sase�ena su krila kada je u jednoj zasedi stradao vo�a Bo�o
Matijevi�. Jovo �aruga je morao da preuzme ulogu haramba�e. Neko vreme se
skrivao u Donjoj Andrijevici. Radio je u pilani kao �umski radnik, kr�io
�ume i vukao drva. Tu je me�u nadni�arima upoznao dosta ljudi koji su
pristali da budu �lanovi njegove bande. Oktobra meseca oni su oplja�kali
magacine firme "Gutman" kod Nove Bukovice, a pred zimu su u selu Pore�
ciganskom knezu Stevi �ajinu oteli 16.000 dinara i ubili mu sina, a
njegovom bratu To�i �ajinu ukrali 32.000 dinara.
U prole�e 1921. �aruga
je opet okupio svoje "ti�e". Bilo je me�u njima dosta novih ljudi iz
Slavonije, Like, pa i Dalmacije. Svima njima je Jovo Stanisavljevi� u
osje�kom zavodu " S. Vajs i D. Herman" kupio nove �andarske i vojni�ke
uniforme. Krajem maja dru�ina je napala dresinu firme "Slaveks" iz
Pakraca, kojom su no�ene plate za radnike. Hajduci su tom prilikom ubili
Bertolda Bindera i Pavla Sekeljija, oteli 32.000 dinara i pobegli na
Papuk. Preru�avanjem u �andare, slavonski hajduci su lak�e ulazili u sela
i kafane i bez mnogo muke upadali u tu�e ku�e. Kad bi za sobom zatvorili
vrata, niko ne bi znao �ta se unutra zbiva.
Uniforma je sujetnom
�arugi lepo stajala. Bio je to prek �ovek, lep, crnih brkova i crne kose,
tamnih o�iju, srednjeg rasta, vitak, hitar i brz na oru�ju. Kada ga je u
leto 1921. njegov "ti�" Jozo Matota izneverio i navukao mu �andare na
vrat, �aruga je Jozu na osnovu �lana 8 Hajdu�kog zakona ubio u selu
Kre�kovi�. Isto je u�inio i sa Radetom Ratkovi�em, koji se predstavljao
kao �aruga i koji je plja�kao oko Kre�kovi�a. �aruga nije trpeo izdaju, a
ni konkurenciju. Voleo je da novine pi�u samo o njegovim podvizima.
U
julu 1922. �aruga je odlu�io da se skloni u Zagreb, predstavljaju�i se kao
"bogati gospodin iz Vinkovaca". I dok su �andari jurili za njim po
slavonskim �umama, Jovo je �iveo mirno usred glavnog grada Hrvatske. Le�io
se od sifilisa potajno u Vinodolskoj ulici kod lekara dr Mije Pe�la, kome
je u nekoliko navrata �uvao malenog sina dok je ovaj sa �enom odlazio u
pozori�te. Sa "bratom" Markom postao je vojni liferant 17. pe�adijskog
puka "Vojvoda Mi�i�" i krao dr�avnu imovinu.
Kada je 14. oktobra 1923.
�aruga zavr�io jedan "posao" u Ivakovu, napao je dvorac grofa Elca kod
Vukovara. Nervozni �to ne mogu da obiju podebelu �eli�nu kasu, hajduci su
ubili nadlugara Franju Pirkmajera. Plja�kaju�i dvorac nisu ni primetili
kada je stari ko�ija� Mato Kaufman otr�ao po �andare. Razvila se velika
bitka oko dvorca i opkoljeni hajduci su pobegli bez plena. Isto�na
Slavonija se digla na noge, �arugina glava je posle ovog zlo�ina ucenjena
na preko 120.000 dinara. Hrvatski list je 28. decembra 1923. pisao:
"Uhap�ena razbojni�ka banda u Vinkovcima. Kolovo�a je vojni
liferant!"
Na dan 26. februara 1925. godine, u zoru, u dvori�tu
Kraljevskog sudbenog stola u Osijeku �ekala su ga ve�ala i preko 3.000
posmatra�a i novinara. Kada je Jovanu Stanisavljevi�u stavljena om�a oko
vrata, zapevao je: "Sivi ti�i sokoli�i!"
(Nastavi�e se)
|
