[www.ANTIC.org] ZDRAVA HRANA TRAZI KUPCE

[Miroslav Antic]

Title: Message

by                                                                             www.artel.co.yu  [EMAIL PROTECTED] Datum: 23. februar 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici "subject" napišite "unsubscribe". ZDRAVA HRANA TRAZI KUPCE [EMAIL PROTECTED]   Mirela Belosevic, novinar Beograd, 23. februar 2003. god. Izvoz zdrave hrane je nasa jedina sansa da poboljsamo bilans spoljnotrgovinske razmene sa svetom, i sa time se svi slazu ukljucujuci i politicare. Medjutim ono sto se desava u praksi ne potvrdjuje takva opredeljenja. Krajem februara potpisan je ugovor o prodaji 55,4 odsto drzavnih akcija u jednoj od najlepse tehnoloski uredjenih fabrika u svetu, industriji smrznute hrane nadomak Beograda "Frikom". Akcije Frikoma kupio je Hrvatski koncern Agrokor u cijem sastavu je proizvodjac smrznutih proizvoda "Ledo" i najveci trgovinski lanac hrane "Konzum". Na tenderu je ucestvovala i Grcka "Delta" ali su ponudili manje para za drzavne akcije, ali su sa druge strane ponudili vece investicije. Hrvati su dobili 1 5oo hektara zemlje, proizvodnju smrznutog testa, povrca i sladoleda. U Evropsku Uniju Frikom izvozi 6 odsto proizvodnje sladoleda, isto toliko smrznutog testa i 28 odsto smrznutog povrca. Kvalitet imaju, a pri tom je ucesce njihovih proizvoda na domacem trzistu oko 40 odsto. Proizvodi su im doduse bili nesto skuplji nego kod drugih domacih proizvodjaca a u svetu su ih prodavali po nizoj ceni nego kod kuce. Mozda ce potrosaci i dobiti nesto ovom prodajom, ali dugorocno kao zemlja gubimo jer je hrana za nas strateski proizvod. Domaci potrosac pokrivao je "fleke" u privredi ali se one ipak jedino na taj nacin ne mogu sanirati. Dugovi Frikoma prema Beobanci i Kapital banci narasli su na 13 miliona evra, i kamate bi samo u ovoj godini bile pretesko breme za ovu proizvodnju. Agrokor se obavezao da ce otplatiti dugove u prvoj godini i investirati 17,5 miliona evra. Kako je Frikom zapao u tako tesku situaciju da zbog duga izgubi mnogo veci kapital? Jedan od razloga su i sankcije. Drugi razlog, mada mozda i vazniji od prvog, su kamate koje su kod nas visestruko vece nego u svetu.Takva nam je monetarna politika i sad je pitanje da li bi drzava, koja je siromasna, mogla da stampa pare ali naravno uz ogranicenja.Da li se novac za sanaciju Frikoma mogao naci u nekoj inostranoj banci? Sada je naravno kasno za sva ta pitanja. Najbolje resenje bilo bi da se rukovodstvo fabrike izborilo za dokapitalizaciju kao sto su uspeli u Beogradskom "Imleku" koji proizvodi mleko i mlecene proizvode i kao sto ce najverovatnije uspeti u "Soko Starku" proizvodjacu cokolada i slatkisa. Frikom je nekada bio deo Poljoprivrednog kombinata Beograd, giganta u proizvodnji hrane u kome drzava takodje ima znacajan broj akcija pa ostaje da li ce se sve zavrsiti sa Frikomom. Radnici za sad, za nrednih pet godina, ostaju na svojim radnim mestima.Disciplina ce u svakom slucaju biti pojacana. Kako im je moci cemo da ih pitamo tek kad prodje prvi proizvodni ciklus.Sada su remonti.Tehnoloski nisu mnogo zastareli, cak su prosle godine kupili i novu masinu za sladoled. Agrokor je inace potpisao sporazum o poslovnoj saradnji sa 22 srpske firme medju kojima su Imlek, Novosadska mlekara, Apatinska pivara, Simpo, Delta, Takovo,Karneks,. i druge. Nakon potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini trebalo bi da se preko Agrokora uveze iz Srbije prehrambenih proizvoda u vrednosti 200 miliona dolara. Hrvatska u Srbiju vec uvozi tu grupu proizvoda.Trgovinski deficit Srbije sa Hrvatskom je blizu 100 miliona dolara. Hrvatska vlada uputila je u hitnu parlamentarnu proceduru ugovor o slobodnoj trgovini izmedju Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Stupanjem ugovora na snagu liberalizovace se trgovina najveceg dela industrijskih proizvoda, za manji deo osetljivih industrijskih proizvoda carina ce se postepeno ukidati do pocetka 2007. godine, kao i za poljoprivredne proizvode, dok su za primarne poljoprivredne proizvode utvrdjene carinske kvote unutar kojih se primenjuje preferencijalna carina. Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su jedine zemlje s kojima Hrvatska u robnoj razmeni belezi suficit. "Apatinska pivara" do sada je plasirala simbolicne kolicine piva na trziste Vukovara i Belog Manastira a "Delta" preko Agrokora prodaje deterdzent sa sudove i omeksivac a ocekuje da listu prosiri deterdzentom za rublje. Vise nego skromna prodaja. Cini se i da Hrvatski potrosaci imaju mnogo veci otpor prema nasim proivodima nego sto je to slucaj kod nas, bas kao sto i mi mnogo blagonaklonije prihvatamo gostovanje njihovih pevaca i zvezda. Bojkot robe bio je nekada naznaka nasih politickih sukoba i zato je uspostavljanje ekonomskih odnosa prava stvar, ali pri tom ne treba ici u drugu krajnost. Nasa preduzeca jesu osiromasena ali tim vise treba da budemo obazrivi. Da li ce se izvoz nasih proizvoda u Hrvatsku realizovati potpisivanjem pojedinacnih ugovora videcemo, za sada je jedino izvesno da su oni postali vecinski vlasnici Frikoma i time i te kako profitirali. Nije to slucaj samo sa Hrvatskom. U stranim trgovinskim lancima su zadovoljni sa nasim proizvodjacima. U Grckom Veropulosu kazu da smo mi kupci koji znaju sta je kvalitet ali nam finansijske mogucnosti ne dopustaju da to sebi priustimo. Hvale nase konditore: Pionir, Soko Stark, Bambi ali i proizvodjace suhomesnatih proizvoda. Medjutim nismo uspeli da cujemo koji nasi proizvodi se prodaju u Veropulosu u Grckoj. U slovenackom Merkatoru se hvale profitom koji su ostvarili kod nas ali opet nismo culi sta se to nase prodaje u njihovim objektima van nase zemlje. Mozda nemamo mnogo sta da ponudimo ali zdravu hranu za izvoz imamo. Na hektar zemljista kod nas se primenjuje pola kilograma djubriva a recimo u Madjarskoj osam kilograma.To je danak siromastvu ali i prednost koju ne umemo jos da iskoristimo.Takva hrana zasluzuje mnogo bolju marketinsku i politicku podrsku. Napomena : Ako zelite da saradjujete, ako mislite drugacije ili zelite nesto da saopstite, obratite nam se - i obavezno potpisite ! ARTEL GEOPOLITIKA je privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog rada nekolicine entuzijasta. Ukoliko  vam se informacije koje ARTEL GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz reklamiranje na našem web site-u. Vaša pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija, njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge jezike. Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate:  Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2

<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>