Nacrtom generalnog
urbanistickog plana Beograda predvidjeno povezivanje Aerodroma Beograd sa gradom
zeleznickom vezom
Beovozom do Surcina
Nacrtom generalnog urbanistickog plana Beograda predvidjena je mogucnost povezivanja Aerodroma Beograd sa gradom zeleznicom, sto bi prakticno omogucilo putovanje od aerodroma Beovozom. Naravno, to bi znatno olaksalo prevoz putnika i robe od aerodroma do grada. Ovakva kooperacija izmedju zeleznice i aerodroma je praksa u svim razvijenim svetskim metropolama a u generalnom urbanistickom planu je i ucrtna linija ove zeleznicke veze.
Prema recima Miodraga Ferenceka, direktora za izradu generalnog urbanistickog plana Urbanistickog zavoda Beograda i prethodnim generalnim planom iz 1985. godine bilo je predvidjeno sinsko povezivanje Aerodroma Beograd sa zeleznickom stanicom Surcin ali do realizacije nije doslo zbog visoke cene izvodjenja ovakvog posla. Medjutim kako kaze Ferencak od ove zamisli se nije odustalo ali se zato pristupilo revitalizaciji ove ideje.
Miodrag Ferencak objasnjava da je putnicka veza ka aerodromu obezbedjena preko zeleznicke stanice Zemun. Ovom trasom bi mogao da se odvija saobracaj regionalnih, namenskih i specijalnih vozova, a Aerodrom Beograd bi mogao u perspektivi da se poveze i sa "Beovozom". Inace, prednosti povezivanja zeleznice i aerodroma, odnosno kooperacije su visestruke, pocev od toga da se izbegavaju zakrcenja u saobracaju na autostradi do aerodroma, nema velike potrebe za trazenjem mesta za parkiranje automobila na istom, prtljag se direktno prevozi od zeleznicke stanice do aerodroma i na taj nacin se prevoz putnickog prtljaga resava vec na pocetku putovanja u zeleznickoj stanici gde je putnik kupio rezervaciju i kartu za vazdusni saobracaj.
Ovakav projekat u ovom trenutku nije prioritet, ali ga je moguce ostvariti, pa se u perspektivi planira povezivanje Aerodroma Beograd sa zeleznickom mrezom, naglasava Miodrag Ferencak. Naime, potreba za sirenjem mreze zeleznickih pruga na podrucju Generalnog plana u ovom trenutku se ne sagledava kao neophodnost, s obzirom na trendove razvoja grada u celini. Osim toga u medjunarodnom avio saobracaju vlada velika konkurencija, Aerodrom Beograd jos uvek nema milionski priliv putnika a lokalni avio saobracaj gotovo da i ne postoji pa su sve to prepreke zbog kojih se, bar zasad, ne razmislja o skoroj i realizaciji ovog projekta.
Na pitanje koliko bi kostala realizacija ovog, pre svega za putnike korisnog posla, Miodrag Ferencak odgovara da mu u ovom trenutku nije poznato koliko bi iznosila vrednost ovako znacajne investicije ali da je posao svakako moguce obaviti i da se ipak moze konstatovati da cena radova ne bi bila astronomski skupa. Rec je, zapravo o nekoliko kilometara pruge, koja bi trebalo da se izgradi i eventualno o jednom podzemnom delu sa stanicom ispod aerodroma.
Inace, kao sto je vec receno kooperacija zeleznice i aerodroma predstavlja praksu u razvijenim zemljama. Tako recimo, Nemacke savezne zeleznice (DB), Transportne organizacije za eksploataciju vazdusnog saobracaja "Deutsche Lufthanse AG" i Aerodrom Frankfurt od 1992. godine imaju transportnu uslugu koja predstavlja rezultat kooperacije izmedju zeleznice, "Lufthanse" i aerodroma.
Naravno, sve ovo je realizovano zahvaljujuci izgradjenoj kolosecnoj vezi glavnih zeleznickih stanica i aerodroma. Posebna pogodnost je ta sto putnici vazdusnog saobracaja karte mogu da kupe vec na zeleznickoj stanici. Mogucnoscu da se na zeleznickoj stanici kupi avionska karta i rezervise mesto u avionu eliminisu se guzve na aerodromu. Odgovarajuca zeleznicka stanica prijavljuje putnike koji nameravaju da putuju avionom za odredjene destinacije, a sluzbenici nemacke zeleznice su za ove poslove posebno skolovani od strane nadleznih iz kompanije "Lufthanse". I drugi nemacki gradovi kao na primer Minhen imaju zeleznicku sinsku mrezu do svojih aerodroma.
G. Vlaovic
Beovozom do Surcina
Nacrtom generalnog urbanistickog plana Beograda predvidjena je mogucnost povezivanja Aerodroma Beograd sa gradom zeleznicom, sto bi prakticno omogucilo putovanje od aerodroma Beovozom. Naravno, to bi znatno olaksalo prevoz putnika i robe od aerodroma do grada. Ovakva kooperacija izmedju zeleznice i aerodroma je praksa u svim razvijenim svetskim metropolama a u generalnom urbanistickom planu je i ucrtna linija ove zeleznicke veze.
Prema recima Miodraga Ferenceka, direktora za izradu generalnog urbanistickog plana Urbanistickog zavoda Beograda i prethodnim generalnim planom iz 1985. godine bilo je predvidjeno sinsko povezivanje Aerodroma Beograd sa zeleznickom stanicom Surcin ali do realizacije nije doslo zbog visoke cene izvodjenja ovakvog posla. Medjutim kako kaze Ferencak od ove zamisli se nije odustalo ali se zato pristupilo revitalizaciji ove ideje.
Miodrag Ferencak objasnjava da je putnicka veza ka aerodromu obezbedjena preko zeleznicke stanice Zemun. Ovom trasom bi mogao da se odvija saobracaj regionalnih, namenskih i specijalnih vozova, a Aerodrom Beograd bi mogao u perspektivi da se poveze i sa "Beovozom". Inace, prednosti povezivanja zeleznice i aerodroma, odnosno kooperacije su visestruke, pocev od toga da se izbegavaju zakrcenja u saobracaju na autostradi do aerodroma, nema velike potrebe za trazenjem mesta za parkiranje automobila na istom, prtljag se direktno prevozi od zeleznicke stanice do aerodroma i na taj nacin se prevoz putnickog prtljaga resava vec na pocetku putovanja u zeleznickoj stanici gde je putnik kupio rezervaciju i kartu za vazdusni saobracaj.
Ovakav projekat u ovom trenutku nije prioritet, ali ga je moguce ostvariti, pa se u perspektivi planira povezivanje Aerodroma Beograd sa zeleznickom mrezom, naglasava Miodrag Ferencak. Naime, potreba za sirenjem mreze zeleznickih pruga na podrucju Generalnog plana u ovom trenutku se ne sagledava kao neophodnost, s obzirom na trendove razvoja grada u celini. Osim toga u medjunarodnom avio saobracaju vlada velika konkurencija, Aerodrom Beograd jos uvek nema milionski priliv putnika a lokalni avio saobracaj gotovo da i ne postoji pa su sve to prepreke zbog kojih se, bar zasad, ne razmislja o skoroj i realizaciji ovog projekta.
Na pitanje koliko bi kostala realizacija ovog, pre svega za putnike korisnog posla, Miodrag Ferencak odgovara da mu u ovom trenutku nije poznato koliko bi iznosila vrednost ovako znacajne investicije ali da je posao svakako moguce obaviti i da se ipak moze konstatovati da cena radova ne bi bila astronomski skupa. Rec je, zapravo o nekoliko kilometara pruge, koja bi trebalo da se izgradi i eventualno o jednom podzemnom delu sa stanicom ispod aerodroma.
Inace, kao sto je vec receno kooperacija zeleznice i aerodroma predstavlja praksu u razvijenim zemljama. Tako recimo, Nemacke savezne zeleznice (DB), Transportne organizacije za eksploataciju vazdusnog saobracaja "Deutsche Lufthanse AG" i Aerodrom Frankfurt od 1992. godine imaju transportnu uslugu koja predstavlja rezultat kooperacije izmedju zeleznice, "Lufthanse" i aerodroma.
Naravno, sve ovo je realizovano zahvaljujuci izgradjenoj kolosecnoj vezi glavnih zeleznickih stanica i aerodroma. Posebna pogodnost je ta sto putnici vazdusnog saobracaja karte mogu da kupe vec na zeleznickoj stanici. Mogucnoscu da se na zeleznickoj stanici kupi avionska karta i rezervise mesto u avionu eliminisu se guzve na aerodromu. Odgovarajuca zeleznicka stanica prijavljuje putnike koji nameravaju da putuju avionom za odredjene destinacije, a sluzbenici nemacke zeleznice su za ove poslove posebno skolovani od strane nadleznih iz kompanije "Lufthanse". I drugi nemacki gradovi kao na primer Minhen imaju zeleznicku sinsku mrezu do svojih aerodroma.
G. Vlaovic
