Što pokazuje analiza "krvne slike" naše ekonomije?
Preti (li) nam dužničko ropstvo
Dugujemo 8,6 milijardi dolara, procenat nezaposlenosti 30 posto, tri puta više uvozimo nego što izvozimo
Povećanje nelikvidnosti, niska kupovna moć stanovništva i investitora, u skladu s tim i slaba tražnja na domaćem tržištu - glavni su pokazatelji da je poslovna klima u domaćoj privredi na prelazu iz 2002. u 2003. godinu, bila lošija nego pre godinu dana. Pad industrijske proizvodnje u januaru 2003. u odnosu na prosek iz 2002. godine iznosi čitavih 18,2 odsto, dok od januara 2003. do januar 2002. taj pad iznosi 6,2 odsto.
Ako ovim podacima dodamo da je ukupan uvoz SRJ tokom 2002. godine iznosio 6,320 milijardi dolara, a izvoz 2,275 milijardi dolara, onda je smešno govoriti o nekoj značajnoj kurentnosti naše privrede u inostranstvu. Prosečna mesečna neto zarada isplaćena zaposlenima u Srbiji januara meseca iznosila je 9.468 dinara, a manja je u odnosu na decembarsku iz 2002. za 18 odsto.
Po stopi nezaposlenosti, koja je u SRJ pred kraj prošle godine iznosila 30 procenata, današnja zajednica Srbije Crne Gore dostigla je svetski rekord, jer imamo blizu milion ljudi koji traže posao. Ako se po obradi završnih računa za 2002. godinu pokaže da su najveće firme, kao i pre dve godine, ostale bez profita ili su čak postale gubitaši, onda se može reći da je cela Srbija u predstečajnom stanju.
Prema izjavi poslednjeg vršioca dužnosti saveznog ministra finansija, Veroljuba Dugalića, iz decembra prošle godine spoljni dug Srbije i Crne Gore iznosi 8,6 milijardi dolara, ili 1.045,66 dolara po glavi stanovnika. Prema rečima finansijskih eksperata, vraćanje dugova je odloženo za 2006. odnosno, 2008. godinu, pa narednih godina neće značajnije uticati na platni bilans naše zemlje.
Međutim, ako se nastavi trend privredne zamrlosti i u isto vreme nastavi otvaranje novih kreditnih linija kod MMF i Svetske banke po trenutno važećim uslovima, 2010. godine, ako ne i pre, naći ćemo se pred nesavladivim ekonomskim problemima.
Prema svim pomenutim pokazateljima, male su nam šanse da izbegnemo društvo zemalja u razvoju koje su zajedno opterećene ropskim dugom većim od 1,3 tri miliona dolara. Naime, ekonomska politika SAD i celog zapadnog sveta sastoji se u tome što zemljama u razvoju ne plaćaju ekonomsku cenu za sirovine i goriva i na taj način dodatno opterećuju zemlje u razvoju. U većini zemalja dužnika plaćanje kamata i samog duga čini gotovo 25 odsto od ukupnog izvoza.
 | ||||
 |
|
Još teža godina Ukupno posmatrano, pred nama je još teža godina od prethodne i pravi će biti podvig ako se neki od pomenutih "crnih" parametara u narednih godinu dana pomeri, ali u pozitivnom smeru, olakšavajući bar za malo, život najvećem delu populacije Srbije. Međutim, ako se kao i do sada, reforme i demokratizacija društva "upregnu" samo u golo održavanje vlasti, onda će nam iz dana u dan biti sve gore, a pokolenjima koja dolaze ostavićemo u nasledstvo, već stečeni i mnogo uvećani, ropski dug. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Sjedinjene Američke Države i najrazvijenije zemlje Zapada, kroz svoje finansijsko-kreditne organizacije ostvaruju totalnu kontrolu nad cenama, zakulisano stimulišu konkurenciju i izazivaju razdor među zemljama - dužnicima, primoravajući ih da snižavaju nadnice za rad kako bi smanjili troškove proizvodnje.
Međutim, prema podacima nobelovca B. Lajna iz 1999. godine, uvođenje nove ekonomske strukture koju protežiraju Međunarodni monetarni fond i Svetska banka u više od 70 zemalja sveta snizilo je, na direktan i indirektan način, realne plate u poređenju sa pređašnjim za 30 do 90 procenata.
Po podacima koje smo izneli na početku teksta nalazimo se na "dobrom putu" da dostignemo spomenuti pad realnih plata i da produbimo ozbiljno socijalni jaz između manjine bogatih i većine siromašnih.
Ulazeći u realne tokove dužničkog ropstva prema podacima UNICEF-a, naćićemo se u krugu zemalja koje svake godine, gube zajendo, zbog gladi i raznih bolesti, pola miliona dece.
Ako prihvatimo činjenicu da je danas naš bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika 2.200 dolara, onda bismo prihodom od rada za pola godine vratili sav naš dug, naravno ako ne bismo u istom periodu jeli i pili, oblačili se i održavali državu.
Interesantno je reći da se naše ekonomsko bogatstvo krije u tokovima sive ekonomije, jer se nešto oko 30 odsto društvenog proizvoda "valja" u tokovima ilegalnog gotovinskog plaćanja neopterećenog porezima. Nažalost, mora se reći i to da su poslednja istraživanja nekih instituta i nevladinih organizacija pokazala da u Srbiji ima 10,6 odsto siromašnih i blizu 90 odsto onih koji su na ivici egzistencije i koji stoje pred vratima sivog tržišta u želji da zarade neki dinar.
Ako na kraju odslikamo i situaciju sa kreditima koji predstavljaju jednu od glavnih karika za oživljavanje proizvodnje onda moramo reći da je guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić već preuzeo prvi korak sa ciljem da se u ovoj godini masa odobrenih bankarskih kredita svede u "realne okvire". Ako prezentiramo i to da zemlje iz okruženja imaju pet, pa i više puta veću kreditnu masu od naše, onda je jasno da u takvim uslovima srpska privreda ne može biti konkurentna, čak ni, našim geografskim najbližim partnerima.
U takvoj situaciji ropsko dugovanje ne možemo izbeći uz imperativ da se brzo i beskompromisno moramo okrenuti u što većoj meri partnerima od kojih najviše uvozimo robu (Nemačka, Rusija, Italija i Mađarska) da im po svaku cenu nametnemo što je više moguće naših proizvoda kako bi se izjednačio balans između uvoza i izvoza. Međutim, mora se reći i to da se očekivan privredni preporod posle pada Miloševića, nije dogodio, jer nije bilo novca i pravih ekonomskih i socijalnih programa.
U odnosu na 2000. godinu, nije bilo bitnijih privrednih promena ni u 2002. godini, i nažalost, malo je onih koji očekuju da će 2003. biti godina značajnih uspeha. Posebno, kada se istakne da građani Srbije očekuju da se na prvom mestu tokom 2003. godine, konsoliduje privreda 33,40%.
Činjenica da se za tešnju saradnju Srbije sa MMF i Svetskom bankom izjasnilo samo 3,62 odsto građana Srbije pokazuje da većina građana naslućuje ili čak prepoznaje pravu svrhu međunarodnih ropskih kreditnih linija. Svođenje uticaja korupcije i organizovanog kriminala na najmanju moguću meru podržalo je kao prioritet u 2003. godini, 16,74 odsto građana, dok je bolja saradnja sa Haškim tribunalom dobila glasove od 6,47 odsto građana.
Vrlo visoko mesto prioriteta zauzelo je sa 23,03 odsto glasova, konsolidovanje nove državne zajednice Srbije i Crne Gore, što u mnogome uslovljava i pokretanje ozbiljnih privrednih tokova između dve republike.
