LIČNI STAVDa li se izdaja isplati?Piše: Kosta ČavoškiKad je, skamenjenog lica, sedamdesetdvogodišnja Biljana Plavšić saznala da joj je Haški sud izrekao kaznu od 11 godina zatvora, i to uz velikodušno uvažavanje svih mogućih olakšavajućih okolnosti, mora da je tog trenutka sebi iznova postavila pitanje: "Da li se izdaja isplati?" Biljani Plavšić, inače, uopšte nije suđeno niti su utvrđivane činjenice koje bi potvrdile ili opovrgle njenu navodnu krivicu, nego joj je samo odmerena i izrečena kazna na osnovu priznanja vlastite krivice i nagodbe s tužilaštvom, što se u kontinentalnom, pa i našem pravnom sistemu jedino može činiti u građanskim parnicama. Ona je, jednostavno, priznala da je, pored ostalog, učestvovala u progonu muslimana i Hrvata u BiH na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, a Sud joj je poverovao i odmerio tako visoku kaznu. Ovako visoka kazna jednoj Srpkinji, uz tolike olakšavajuće okolnosti, navodi na poređenje sa kaznama koje se u Hagu izriču muslimanima i Hrvatima. Zgodan primer za poređenje jeste slučaj Hrvata Dražena Erdemovića, naročito zbog toga što je i njemu kazna izrečena bez ikakvog suđenja, samo na osnovu vlastitog priznanja krivice. Haški sud je Biljani Plavšić izrekao 11 godina zatvora, iako je navodno utvrdio, bez ikakvog izvođenja dokaza, da nije bila začetnik nikakvog zločinačkog plana niti je neposredno učestvovala u smišljanju, planiranju i izvršavanju zločina koji je sebi stavila na teret. Za razliku od Plavšićeve, Erdemović je priznao da je 16. jula 1995. kao pripadnik 10. diverzantskog odreda Vojske RS, na poljoprivrednom dobru u Pilici, neposredno učestvovao, navodno pod prisilom, u ubijanju oko 1.200 muslimana iz Srebrenice, a da je lično ubio između 70 i 100 ljudi. Za tako težak zločin, prvostepeno veće je u ponovljenom suđenju izreklo kaznu od samo pet godina zatvora, uz dirljivu napomenu predsednika veća da će marta 2001, po izlasku iz zatvora, Erdemović imati 29 godina i biti "dovoljno mlad da započne nov život". I to je, međutim, bilo mnogo, pa je tokom izdržavanja kazne Erdemoviću oproštena još jedna godina zatvora. Erdemović je tako blago "osuđen, a verovatno i izdašno nagrađen, samo zbog toga da bi se "presuda" protiv njega i njegovo potonje "svedočenje" mogla zloupotrebiti na suđenju Momčilu Krajišniku i, ne daj Bože, generalu Ratku Mladiću. Dobro promišljena i vešto odmerena kazna Biljani Plavšić ima, međutim, nekoliko različitih svrha, od kojih se neke već sada mogu ostvariti, pogotovo što će po ulaganju žalbe do presude drugostepenog veća možda proteći i duže od godinu dana. Kako je dosad odbijala da svedoči protiv drugih, Plavšićevu bi stavljanje u izgled smanjenja prvostepene kazne za koju godinu moglo navesti da svedoči protiv Slobodana Miloševića, a potom i Krajišnika, pogotovo što njeno priznanje navodne krivice već ionako teško tereti sve optužene zvaničnike RS. Tako bi joj se još malo mogla smanjiti kazna, a da ipak ne izađe živa iz zatvora, tek toliko da se i mi uverimo da se put izdaje, kojim je krenula još leta 1997, nikada ne isplati. Konačno, posle izbora američkog sudije Teodora Merona za predsednika Haškog suda, Plavšić bi se mogla navesti da bude još "kooperativnija" stavljanjem u izgled da bi je predsednik Suda mogao uputiti u Švedsku na izdržavanje kazne zatvora, u kojoj stariji od 70 godina kaznu lišenja slobode ne izdržavaju u zatvoru. Ljudi koji se bave vrhunskom politikom teže, pored ostalog, i besmrtnoj slavi. Sve što sada Biljani Plavšić preostaje jesu strašno prokletstvo i večna sramota. |
 | |
 | ||
Title: Message
