Pogrešio je čovek a ne pas
"Psi nisu ubijeni vatrenim oružjem", 25. 2.
Povodom vesti "Psi nisu ubijeni vatrenim oružjem", objavljene 25. 2. o.g. u vašem listu, molim da objavite naše reagovanje.
Dva stara šarplaninca ubijena su eutanazijom koju su izveli veterinari Veterinarske stanice u Somboru "zato što nisu otkrili namere begunaca" iz KP zavoda u Somboru.
Psi nisu smeli biti ubijeni ni "lepo", ni "brutalno", jer jednostavno nisu i ne mogu biti odgovorni za bekstvo zatvorenika.
Službeni psi imaju svoje vodiče koji brinu o njima, vode računa da ovi budu u fizičkoj i radnoj kondiciji, da ne zaborave naučeno, da se ne druže sa zatvorenicima... Postoje pravila kojih se čovek mora pridržavati da bi se službeni pas mogao nazvati službenim. Takođe, postoji način da se utvrdi da li on zbog starosti (bolesti) više ne može da obavlja svoj posao. Ako ne može, treba da ode u zasluženu penziju, koja se svakako ne sastoji u primeni eutanazije.
Da li je moguće da jedan upravnik zatvora to ne zna? Ako ne zna - onda ga treba smeniti, jer ne obavlja dobro svoj posao, jer ne zna da je odgovornost na faktoru zvanom čovek, a ne pas.
Ako zna, a ipak je naredio da se psi ubiju - onda je mislio da će uspeti da napravi čuvenu zamenu teza, tj. prebacivanje odgovornosti na nekoga ko tu odgovornost nema i to iskoristi da sakrije svoju ličnu nesposobnost.
Šta god bilo, posle čitanja ovakve vesti ostaje gorak ukus primitivizma i bezakonja, čime se pokreće pitanje - šta se dešava u Kazneno-popravnom zavodu u Somboru?
Milica Ranković,
član Predsedništva
Društva za zaštitu
životinja grada Beograda
