Zašto protestuju u Vinči i šta stoji iza namere ministra da transformiše ovaj Nuklearni institut
Transformacija kao paravan za punjenje džepova
Sindikat traži smenu ministra i direktora Instituta i podruguje se ideji da naprave projekat "zelena Vinča"
BEOGRAD - Mesecima već u Naučno-nuklearnom institutu u Vinči raste nezadovoljstvo zaposlenih, a od jesenas taj talas je toliko narastao da su krajem februara započeli protesti upozorenja. Sada su zapretili da će proglasiti generalni štrajk. Prošle nedelje je u Institut dolazio i ministar za nauku Dragan Domazet, ali se strasti nisu smirile.
Naprotiv, samo je podstakao revolt tamošnjeg sindikata, koji predvodi ovo nezadovoljstvo i u kome je više od polovine zaposlenih. Optužili su ministra da je posetu Institutu iskoristio samo da bi sazvao nameštenu konferenciju za novinare i odvratio pažnju od sopstvenog nerada i nesposobnosti. Sindikat Vinče traži smenu najpre ministra, a zatim i rukovodstva Instituta, na čelu s direktorom Krunislavom Subotićem.
 | ||||
 |
|
Opasnost, ma smešno Iz Vinče se upozorava kako je nuklearni otpad, koji je tu smešten,
opasan. Kažu, bila bi katastrofa za Beograd ako se nešto desi. Šta bi
moglo da se desi? |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Kako se i zbog čega u Institutu u Vinči toliko zakuvalo?
- Sve je
počelo novembra prošle godine, kada je ministar za nauku Dragan Domazet naredio
da se sprovede jedna blic akcija za transformaciju Instituta. To je, prema
njegovoj zamisli, moralo da se okonča u rekordnom roku, za samo mesec dana.
Zašto? Pa, premijer Đinđić je bio jako nezadovoljan što se u Institutu nije
ništa uradilo u protekle dve godine, a naročito je imao primedbe na rad v.d.
direktora Krunislava Subotića. Primedbe na njegov rad su kulminirale u maju
2002, ali je ministar Domazet, kako tvrde u Vinči, sa njim sklopio neko
prijateljstvo, i sve do danas on pošto-poto želi da ga zadrži.
Kažu i da se zbog Subotića Domazet suprotstavljao premijeru.
- U
oktobru je "slučaj Vinča" ponovo eskalirao, i tada je Domazet doneo tu famoznu
odluku o reorganizaciji. Trebalo je da se sprovede do 20. decembra. Danas, tri
meseca kasnije u Vinči je sve po starom, izuzev što se "talasa", kaže za "Glas"
svedok ovih zbivanja, Vladimir Matić, viši naučni saradnik, teorijski fizičar,
koji je do pre nekoliko meseci bio pomoćnik ministra Domazeta i koji je tu
funkciju napustio zbog "razilaženja sa šefom", a sa kojim, inače, i dalje deli
partijsku pripadnost u Demokratskoj stranci.
Kako je tu stvar zamislio ministar i zašto se u Vinči to ne prihvata?
- Prema zamisli ministra, na transformaciji je radila posebna komisija i
tu je nastao predlog da se Institut rasloji u nekoliko nezavisnih celina,
preduzeća. Takva konfiguracija bi odgovarala direktoru Subotiću, jer bi
praktično sve držao pod kontrolom.
Reorganizacija koju predlaže ministar nije daleko od onoga što postoji u
svetu. U Vinči smatraju da je to kod nas, u ovom momentu, nemoguće sprovesti i
da će ona biti samo paravan za "punjenje privatnih džepova".
- Najgore od
svega je što je Domazet u celu reorganizaciju Vinče krenuo, a da nema nikakvu
globalnu viziju razvoja nauke u Srbiji, pa ni Instituta u Vinči. Ne postoji ni
novi zakon o naučno-istraživačkom radu, mada ga ministar obećava već dve godine,
navodi Matić.
Sindikat tvrdi isto i u optužbama ide dalje, podruguje se ideji ministra da napravi projekat "zelena Vinča". Iznose se razne sumnje i pita zašto je prošle godine u bescenje prodato sveže nuklearno gorivo, 7-8 puta ispod tržišne vrednosti svežeg obogaćenog uranijuma. I, gde je ostatak od neutrošenih 700.000 dolara?
Matića pitamo da li se u Institutu sumnja da je neko "stavio pare u
džep".
- Da, nekima se to čini sumnjivim i o tome se otvoreno govori.
Čuli ste i sami da je direktor na sastanku rekao da je uzeto 8,8 miliona dolara,
a kada su ga pritisli rekao je da se neki novac još nalazi na računu u Ženevi i
da će biti dat za neke projekte, ako... Praktično, niko tačno ne zna šta je s
tim novcem, objašnjava Matić.
| ||||
|
|
Glad za naučnicima Srbija je na jednoj strani bukvalno gladna za naučnicima, a na drugoj
strani od ukupnog 6.000 ljudi koji se deklarišu kao naučnici, samo 2.000
zadovoljavaju uslov da se tako zovu. Slovenija, koja je četiri puta manja
od Srbije, ima 5.500 kompetentnih naučnika. |
|
|
|
| |||
|
| |||
| ||||
Da li i Matić sumnja?
- Znate šte, Amerikancima se posle 11.
septembra to gorivo jednostavno moralo prodati. Sad, neki kažu, za male pare,
moglo je i za više. Nije problem za koliko ste ga dali, ja bih im dao i džabe,
ako će iz toga biti koristi, a mi smo imali. Setite se otpisa dugova. Problem
je, međutim, što je propuštena prilika da se tada sklopi vezani ugovor i da se s
tim gorivom odveze i nuklearni otpad koji imamo u Vinči. Znači, nije trebalo
gledati u keš, a neko je to upravo tako odradio i zbog toga se sada šire razne
priče.
Bivši pomoćnik ministra za nauku smatra da je danas osnovni problem Instituta ogromna administracija. Ima nešto preko 700 zaposlenih, od kojih su samo 250 naučnici istraživači, mada direktor Subotić voli da se pohvali brojkom od 400. Još veći problem je njihova starosna struktura, i ne samo u Vinči, nego u čitavoj nauci u Srbiji.
- Starosna struktura u nauci kod nas je, blago rečeno, užasavajuća i zato bi
trebalo mahnito primati mlade.
U Vinči je ugašen nuklearni reaktor, a gorivo
prodato. Ima li to neke veze s nezadovoljstvom? Verovatno ne, jer kako
objašnjava Matić, nuklearna fizika u Srbiji je praktično zamrla.
- Ovde ima
samo pet-šest nuklearnih fizičara, taj "zanat" se decenijama smanjuje i danas
imamo samo desetak tih stručnjaka na fakultetu. Srbija nikada neće biti
"nuklearna zemlja", ni mala ni velika. Budućnost Srbije nije u "velikoj naučnoj
mašini", nego u razvoju novih sofisticiranih metoda skopčanih s malim
ulaganjima, najviše do 100-150 hiljada maraka.
Najzad, svi se ipak pitaju šta će biti s Vinčom i šta činiti
dalje.
- Ništa strašno se neće desiti, ako Vinča ne može da se
transformiše onako kako hoće ministar. On na tom polju neće uraditi ništa, kao
uostalom ni do sada. Evropa traži da ulažemo tri odsto iz budžeta u nauku, a mi
ulažemo 0,3 odsto. I, sad, kada bi nam Đelić i dao te pare, mi ne bismo znali
šta s njima. Nauka mora da obnovi svoju "biološku masu", da zaposli mlade. A
onda, da direktor Instituta promeni tokove novca u okviru Instituta, kako ne bi
ekstra zarade od 100-200 hiljada dinara išle u privatene džepove, a da on
"kleči" za nabavku nove opreme.
Srpska privreda nije baš veliki korisnik naučnih otkrića, pa se postavlja pitanje da li se u dogledno vreme to može promeniti i kakvu bi ulogu mogla da ima Vinča.
I, ima li nade da će nešto promeniti? Matić je skeptičan.
- Teško.
Sve će biti kako jeste sve dok nam ne dođe neki Simens, Folksvagen... naruče
istraživanje u našim institutima i donesu novi duh u proizvodnju.
